Proslavljeni glumac Velimir Bata Živojinović od 2016. nije sa nama, ali i dalje živi kroz svoje brojne filmske i televizijske uloge.
Jedna od njih svakako je i ona u seriji "Srećni ljudi", u kojoj je igrao Aranđela Golubovića, glavu porodice i oca glavnog junaka, Vukašina.
Živojinović je 1993. govorio za "TV Novosti", a jedna od tema bila je upravo serija koja je počela da se snima. Bio je to Batin povratak glumi, budući da je zbog uloge poslanika i učešća u političkom životu na neko vreme zapostavio svoje izvorno zanimanje. Odlomak iz intervjua pročitajte u nastavku:
Počelo je snimanje "Srećnih ljudi", šta igrate?
- Jednu od glavnih uloga. To je jedan otac porodice. Uloga je rađena po mojoj meri, imam prostora, test mi dozvoljava da ispoljim sve ono što mogu da izbacim iz sebe jer nisam imao prilike.
- Volim ja i te male uloge! Možda sam učinio nepravdu, prvo sebi pa i publici što toliko dugo nisam radio. Istina, sve vreme sam snimao, ali to nije bilo dovoljno. Vreme je da spojim ovo što radim u Skupštini sa mojim osnovnim zanimanjem.
Hoće li uloga u "Srećnim ljudima" doprineti vašem poslaničkom imidžu?
- To sam rekao i mom kolegi g. Aleksandru Berčeku, a i ostalima, da su oni izabrani zbog onoga čime su se prethodno uspešno bavili. Mi smo postali poslanici zato što smo bili uspešni kao umetnici. I sad, kad sam u Skupštini, ja nemam veće ambicije kao poslanik nego što su moje ambicije umetnika. Što više radim, što sam bolji glumac, biću i bolji poslanik. Zanemariti osnovnu profesiju to je greška. Nemam ja ambicija da menjam svet samo zato što sam ušao u Skupštinu. Kad sam biran, nisam imao iluziju da ću nešto ključno da menjam. To nisu moje životne ambicije. Ja sam prosto oživeo kad je počelo ovo snimanje! Radim sa Aleksandrom Đorđevićem, on je bio moj profesor u glumačkoj školi u Nišu! Ono što su mi na filmu bili Saša Petrović i Hajrudin Krvavac, to je na mom početku bio Aca Đorđević.
Nije li naslov serije "Srećni ljudi" ciničan? Ko je danas srećan?
- Baš sam o tome razgovarao sa g. Sinišom Pavićem. Mi baš jesmo srećni ljudi, u biti. Bilo koja nevolja da nas zaokupi, izvučemo se!
Nešto mi se ne priviđaju nasmejana lica!
- Nisam ni ja video po ulicama ljud koji plaču! Mi glavnu stvar zanemarujemo: tražimo neke unutrašnje probleme i odnose, a okruženi smo! Ne daju nam da se bavimo sportom, ne daju nam da se bavimo kulturom, da se grejemo, ne daju nam mleko, ne daju nam egzistencijalne stvari. Da nema ovog okruženja, ko bi uopšte razmišljao da li se vodi dobra politika! U najgore vreme sam ušao u Skupštinu, u istoriji nikad teže nije bilo. Ne treba zaboraviti glavnu stvar: mi imamo porodice u Bosni i Krajini, tri miliona ljudi...
(ovaj tekst objavljen je 14. aprila 1993. godine u "TV Novostima")
Ko je bio Milorad Popović Šapčanin: Prvi srpski pisac koji je spojio epsko i realističko, pa nestao iz udžbenika
Iako je bio cenjen u svoje vreme, pokretao časopise, pisao o životu običnog naroda i bio pionir dečje književnosti, danas gotovo niko ne zna ko je Milorad Popović Šapčanin.
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
Noć kada se ne spava: "Čuvanje vetra" na Tari – zaboravljeni običaj pred Đurđevdan
Na visoravnima Tare i u zabačenim selima zapadne Srbije, mladi su nekada noć uoči Đurđevdana provodili budni, na vetrovitim vrhovima, kako bi prizvali zdravlje i plodnu godinu.
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Jedini restoran u Srbiji koji priprema jela po manastirskim receptima iz 17. veka
U blizini manastira Svete Trojice kod Ovčara, restoran oživljava drevne kulinarske tajne.
Komentari(0)