Proslavljeni glumac Velimir Bata Živojinović od 2016. nije sa nama, ali i dalje živi kroz svoje brojne filmske i televizijske uloge.
Jedna od njih svakako je i ona u seriji "Srećni ljudi", u kojoj je igrao Aranđela Golubovića, glavu porodice i oca glavnog junaka, Vukašina.
Živojinović je 1993. govorio za "TV Novosti", a jedna od tema bila je upravo serija koja je počela da se snima. Bio je to Batin povratak glumi, budući da je zbog uloge poslanika i učešća u političkom životu na neko vreme zapostavio svoje izvorno zanimanje. Odlomak iz intervjua pročitajte u nastavku:
Možda vas zanima:
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
IMAO 300 ULOGA, A GLEDAOCI SU MU VEROVALI ŠTA GOD DA JE IGRAO: Najpopularnijeg Jugoslovenskog glumca Kinezi su OBOŽAVALI
Velimir Bata Živojinović glumio je sam život, a bio je veći od njega
Možda vas zanima:
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
IMAO 300 ULOGA, A GLEDAOCI SU MU VEROVALI ŠTA GOD DA JE IGRAO: Najpopularnijeg Jugoslovenskog glumca Kinezi su OBOŽAVALI
Velimir Bata Živojinović glumio je sam život, a bio je veći od njega
Možda vas zanima:
Bata Živojinović zbog uloge morao da se oženi koleginicom: Sin legendarnog glumca otkrio i šta mu je pop rekao
Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, kaže da se njegov otac nikada nije venčao u crkvi sa svojom voljenom Lulom, već samo sa koleginicom Goricom Popović
IMAO 300 ULOGA, A GLEDAOCI SU MU VEROVALI ŠTA GOD DA JE IGRAO: Najpopularnijeg Jugoslovenskog glumca Kinezi su OBOŽAVALI
Velimir Bata Živojinović glumio je sam život, a bio je veći od njega
Počelo je snimanje "Srećnih ljudi", šta igrate?
- Jednu od glavnih uloga. To je jedan otac porodice. Uloga je rađena po mojoj meri, imam prostora, test mi dozvoljava da ispoljim sve ono što mogu da izbacim iz sebe jer nisam imao prilike.
- Volim ja i te male uloge! Možda sam učinio nepravdu, prvo sebi pa i publici što toliko dugo nisam radio. Istina, sve vreme sam snimao, ali to nije bilo dovoljno. Vreme je da spojim ovo što radim u Skupštini sa mojim osnovnim zanimanjem.
Hoće li uloga u "Srećnim ljudima" doprineti vašem poslaničkom imidžu?
- To sam rekao i mom kolegi g. Aleksandru Berčeku, a i ostalima, da su oni izabrani zbog onoga čime su se prethodno uspešno bavili. Mi smo postali poslanici zato što smo bili uspešni kao umetnici. I sad, kad sam u Skupštini, ja nemam veće ambicije kao poslanik nego što su moje ambicije umetnika. Što više radim, što sam bolji glumac, biću i bolji poslanik. Zanemariti osnovnu profesiju to je greška. Nemam ja ambicija da menjam svet samo zato što sam ušao u Skupštinu. Kad sam biran, nisam imao iluziju da ću nešto ključno da menjam. To nisu moje životne ambicije. Ja sam prosto oživeo kad je počelo ovo snimanje! Radim sa Aleksandrom Đorđevićem, on je bio moj profesor u glumačkoj školi u Nišu! Ono što su mi na filmu bili Saša Petrović i Hajrudin Krvavac, to je na mom početku bio Aca Đorđević.
Nije li naslov serije "Srećni ljudi" ciničan? Ko je danas srećan?
- Baš sam o tome razgovarao sa g. Sinišom Pavićem. Mi baš jesmo srećni ljudi, u biti. Bilo koja nevolja da nas zaokupi, izvučemo se!
Nešto mi se ne priviđaju nasmejana lica!
- Nisam ni ja video po ulicama ljud koji plaču! Mi glavnu stvar zanemarujemo: tražimo neke unutrašnje probleme i odnose, a okruženi smo! Ne daju nam da se bavimo sportom, ne daju nam da se bavimo kulturom, da se grejemo, ne daju nam mleko, ne daju nam egzistencijalne stvari. Da nema ovog okruženja, ko bi uopšte razmišljao da li se vodi dobra politika! U najgore vreme sam ušao u Skupštinu, u istoriji nikad teže nije bilo. Ne treba zaboraviti glavnu stvar: mi imamo porodice u Bosni i Krajini, tri miliona ljudi...
(ovaj tekst objavljen je 14. aprila 1993. godine u "TV Novostima")
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Komentari(0)