Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu
Narodni običaji potiču još iz najstarijih dana, kada je čovek živeo primitivno i kad on sam nije mogao da razume svet oko sebe.U svom dugom trajanju na ovom prostoru, Srbi su sačuvali svoje običaje u sećanju, ali ne potpuno i u praksi.Prolaze meseci, godine i vekovi, i sa njima kultura i običaji prolaze kroz razne faktore, od ratova, seoba, mešanjem sa drugim narodima i tehnoloških promena. Međutim, uprkos svim ovim promenama, Srbi su uspeli da sačuvaju dosta običaja.Jedan od najbitnih sačuvanih običaja vezani su za krsnu slavu.
Običaj slave potiče iz predhrišćanskog perioda kad je bilo dosta mnogobožačkih vera.U tim vremenima, svaka porodica je imala svog boga zaštitnika kome se molila i prinosila žrtve. Pojavom hrišćanstva, mnogi su zadržali stari običaj imanja kućnog zaštitnika i tako je polako nastajala krsna slava. Prenosila bi se na najstarijem sinu, tako što mu se donese ikona u kuću. Od tad sin slavi savu po svim običajima. Ranije je bio običaj da dodeljn sin ne savi slavu dok mu je otac živ, međutim vremenom su se sinovi sve manje držali ovog običaja, ili su slavili slavu ali bez sveće, žita i slavskog kolača. Ako se desi da se muškarac oženi i ode u ženinu kuću, ond on slavi kako svoju tako i ženinu slavu jer je ipak na zemlji njenog oca. Posle njegove smrti, sinovi nasleđuju njegovu slavu, a od majke je slave kao preslavu. U početku slavu su slavili ali su taj običaj zamenili imendanom ili rođendanom.Danas krsnu slavu, slična po srpskom običaju slavi određen broj Rumuna, Bugara, Crnogoraca, Makedonaca, takođe, iako katolici, verovatno radi očuvanja starih običaja, slave i Srbi katolici iz Boke Kotorske i Dalmacije.Do današnjeg dana, slava u prvobitnom obliku ostala je samo kod Srba, Crnogoraca i Makedonaca, pa slava samim tim pripada jednoj vrlo maloj grupi slavenskih naroda.
Shutterstock
Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu. Ali, baš zato što je to praznik radosti,ako se desi neka nesreća pred samu slavu, slavski obred koji se sastoji od žita, vina i kolača, obavlja se bez gostiju i zvanica.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Srbin je u najtežim momentima slavio i samim tim, srpska slava je postala jedna od glanih obeležja srpske pripadnosti pravoslavnoj veri.U vreme ropstva šod Turcima, bilo koaj okupljanja vezana za pravoslavlje, bila su jedina mesta gde je narod mogao da se sastane, izjada ali i veseli se.Smatra se da je krsna slava najzaslužnija što je
Srbin kroz vekovna iskušenja i patnje uspeo da sačuva i bude veran svojoj pravoslavnoj veri.Zato nas otuda i prati uzrečica: “Gde je slava, tu je i Srbin”.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)