Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu
Narodni običaji potiču još iz najstarijih dana, kada je čovek živeo primitivno i kad on sam nije mogao da razume svet oko sebe.U svom dugom trajanju na ovom prostoru, Srbi su sačuvali svoje običaje u sećanju, ali ne potpuno i u praksi.Prolaze meseci, godine i vekovi, i sa njima kultura i običaji prolaze kroz razne faktore, od ratova, seoba, mešanjem sa drugim narodima i tehnoloških promena. Međutim, uprkos svim ovim promenama, Srbi su uspeli da sačuvaju dosta običaja.Jedan od najbitnih sačuvanih običaja vezani su za krsnu slavu.
Običaj slave potiče iz predhrišćanskog perioda kad je bilo dosta mnogobožačkih vera.U tim vremenima, svaka porodica je imala svog boga zaštitnika kome se molila i prinosila žrtve. Pojavom hrišćanstva, mnogi su zadržali stari običaj imanja kućnog zaštitnika i tako je polako nastajala krsna slava. Prenosila bi se na najstarijem sinu, tako što mu se donese ikona u kuću. Od tad sin slavi savu po svim običajima. Ranije je bio običaj da dodeljn sin ne savi slavu dok mu je otac živ, međutim vremenom su se sinovi sve manje držali ovog običaja, ili su slavili slavu ali bez sveće, žita i slavskog kolača. Ako se desi da se muškarac oženi i ode u ženinu kuću, ond on slavi kako svoju tako i ženinu slavu jer je ipak na zemlji njenog oca. Posle njegove smrti, sinovi nasleđuju njegovu slavu, a od majke je slave kao preslavu. U početku slavu su slavili ali su taj običaj zamenili imendanom ili rođendanom.Danas krsnu slavu, slična po srpskom običaju slavi određen broj Rumuna, Bugara, Crnogoraca, Makedonaca, takođe, iako katolici, verovatno radi očuvanja starih običaja, slave i Srbi katolici iz Boke Kotorske i Dalmacije.Do današnjeg dana, slava u prvobitnom obliku ostala je samo kod Srba, Crnogoraca i Makedonaca, pa slava samim tim pripada jednoj vrlo maloj grupi slavenskih naroda.
Shutterstock
Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu. Ali, baš zato što je to praznik radosti,ako se desi neka nesreća pred samu slavu, slavski obred koji se sastoji od žita, vina i kolača, obavlja se bez gostiju i zvanica.
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Srbin je u najtežim momentima slavio i samim tim, srpska slava je postala jedna od glanih obeležja srpske pripadnosti pravoslavnoj veri.U vreme ropstva šod Turcima, bilo koaj okupljanja vezana za pravoslavlje, bila su jedina mesta gde je narod mogao da se sastane, izjada ali i veseli se.Smatra se da je krsna slava najzaslužnija što je
Srbin kroz vekovna iskušenja i patnje uspeo da sačuva i bude veran svojoj pravoslavnoj veri.Zato nas otuda i prati uzrečica: “Gde je slava, tu je i Srbin”.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Imao oko 50 godina, 165 cm, pozlaćene nokte i bio je vrlo cenjena ličnost: Evo ko je zapravo Beogradska mumija
Istorija Beogradske mumije.
Komentari(0)