Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu
Narodni običaji potiču još iz najstarijih dana, kada je čovek živeo primitivno i kad on sam nije mogao da razume svet oko sebe.U svom dugom trajanju na ovom prostoru, Srbi su sačuvali svoje običaje u sećanju, ali ne potpuno i u praksi.Prolaze meseci, godine i vekovi, i sa njima kultura i običaji prolaze kroz razne faktore, od ratova, seoba, mešanjem sa drugim narodima i tehnoloških promena. Međutim, uprkos svim ovim promenama, Srbi su uspeli da sačuvaju dosta običaja.Jedan od najbitnih sačuvanih običaja vezani su za krsnu slavu.
Običaj slave potiče iz predhrišćanskog perioda kad je bilo dosta mnogobožačkih vera.U tim vremenima, svaka porodica je imala svog boga zaštitnika kome se molila i prinosila žrtve. Pojavom hrišćanstva, mnogi su zadržali stari običaj imanja kućnog zaštitnika i tako je polako nastajala krsna slava. Prenosila bi se na najstarijem sinu, tako što mu se donese ikona u kuću. Od tad sin slavi savu po svim običajima. Ranije je bio običaj da dodeljn sin ne savi slavu dok mu je otac živ, međutim vremenom su se sinovi sve manje držali ovog običaja, ili su slavili slavu ali bez sveće, žita i slavskog kolača. Ako se desi da se muškarac oženi i ode u ženinu kuću, ond on slavi kako svoju tako i ženinu slavu jer je ipak na zemlji njenog oca. Posle njegove smrti, sinovi nasleđuju njegovu slavu, a od majke je slave kao preslavu. U početku slavu su slavili ali su taj običaj zamenili imendanom ili rođendanom.Danas krsnu slavu, slična po srpskom običaju slavi određen broj Rumuna, Bugara, Crnogoraca, Makedonaca, takođe, iako katolici, verovatno radi očuvanja starih običaja, slave i Srbi katolici iz Boke Kotorske i Dalmacije.Do današnjeg dana, slava u prvobitnom obliku ostala je samo kod Srba, Crnogoraca i Makedonaca, pa slava samim tim pripada jednoj vrlo maloj grupi slavenskih naroda.
Shutterstock
Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu. Ali, baš zato što je to praznik radosti,ako se desi neka nesreća pred samu slavu, slavski obred koji se sastoji od žita, vina i kolača, obavlja se bez gostiju i zvanica.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Srbin je u najtežim momentima slavio i samim tim, srpska slava je postala jedna od glanih obeležja srpske pripadnosti pravoslavnoj veri.U vreme ropstva šod Turcima, bilo koaj okupljanja vezana za pravoslavlje, bila su jedina mesta gde je narod mogao da se sastane, izjada ali i veseli se.Smatra se da je krsna slava najzaslužnija što je
Srbin kroz vekovna iskušenja i patnje uspeo da sačuva i bude veran svojoj pravoslavnoj veri.Zato nas otuda i prati uzrečica: “Gde je slava, tu je i Srbin”.
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Zašto Desanka Maksimović đacima nikad nije davala jedinice?
Pesnikinja autentičnog izraza, dosledna sosptvenom viđenju sveta, bila je, kroz svoje pesme, sagovornica svih genercija, velika duša, mila i draga, a već samo njeno ime – Desanka Maksimović – u nama budi najlepša osećanja.
Komentari(0)