Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu
Narodni običaji potiču još iz najstarijih dana, kada je čovek živeo primitivno i kad on sam nije mogao da razume svet oko sebe.U svom dugom trajanju na ovom prostoru, Srbi su sačuvali svoje običaje u sećanju, ali ne potpuno i u praksi.Prolaze meseci, godine i vekovi, i sa njima kultura i običaji prolaze kroz razne faktore, od ratova, seoba, mešanjem sa drugim narodima i tehnoloških promena. Međutim, uprkos svim ovim promenama, Srbi su uspeli da sačuvaju dosta običaja.Jedan od najbitnih sačuvanih običaja vezani su za krsnu slavu.
Običaj slave potiče iz predhrišćanskog perioda kad je bilo dosta mnogobožačkih vera.U tim vremenima, svaka porodica je imala svog boga zaštitnika kome se molila i prinosila žrtve. Pojavom hrišćanstva, mnogi su zadržali stari običaj imanja kućnog zaštitnika i tako je polako nastajala krsna slava. Prenosila bi se na najstarijem sinu, tako što mu se donese ikona u kuću. Od tad sin slavi savu po svim običajima. Ranije je bio običaj da dodeljn sin ne savi slavu dok mu je otac živ, međutim vremenom su se sinovi sve manje držali ovog običaja, ili su slavili slavu ali bez sveće, žita i slavskog kolača. Ako se desi da se muškarac oženi i ode u ženinu kuću, ond on slavi kako svoju tako i ženinu slavu jer je ipak na zemlji njenog oca. Posle njegove smrti, sinovi nasleđuju njegovu slavu, a od majke je slave kao preslavu. U početku slavu su slavili ali su taj običaj zamenili imendanom ili rođendanom.Danas krsnu slavu, slična po srpskom običaju slavi određen broj Rumuna, Bugara, Crnogoraca, Makedonaca, takođe, iako katolici, verovatno radi očuvanja starih običaja, slave i Srbi katolici iz Boke Kotorske i Dalmacije.Do današnjeg dana, slava u prvobitnom obliku ostala je samo kod Srba, Crnogoraca i Makedonaca, pa slava samim tim pripada jednoj vrlo maloj grupi slavenskih naroda.
Shutterstock
Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu. Ali, baš zato što je to praznik radosti,ako se desi neka nesreća pred samu slavu, slavski obred koji se sastoji od žita, vina i kolača, obavlja se bez gostiju i zvanica.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Možda vas zanima:
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
"Slavi nije mesto u kafani": Otac Ljubivoje o najvažnijem pravilu - Bolje da se ne slavi nego tako naopako
Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović rekao je da su se mnogi običaji u našem narodu menjali, prekidali i obnavljali, a da je jedino slava ostala uvek.
Srbin je u najtežim momentima slavio i samim tim, srpska slava je postala jedna od glanih obeležja srpske pripadnosti pravoslavnoj veri.U vreme ropstva šod Turcima, bilo koaj okupljanja vezana za pravoslavlje, bila su jedina mesta gde je narod mogao da se sastane, izjada ali i veseli se.Smatra se da je krsna slava najzaslužnija što je
Srbin kroz vekovna iskušenja i patnje uspeo da sačuva i bude veran svojoj pravoslavnoj veri.Zato nas otuda i prati uzrečica: “Gde je slava, tu je i Srbin”.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
Komentari(0)