Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu
Narodni običaji potiču još iz najstarijih dana, kada je čovek živeo primitivno i kad on sam nije mogao da razume svet oko sebe.U svom dugom trajanju na ovom prostoru, Srbi su sačuvali svoje običaje u sećanju, ali ne potpuno i u praksi.Prolaze meseci, godine i vekovi, i sa njima kultura i običaji prolaze kroz razne faktore, od ratova, seoba, mešanjem sa drugim narodima i tehnoloških promena. Međutim, uprkos svim ovim promenama, Srbi su uspeli da sačuvaju dosta običaja.Jedan od najbitnih sačuvanih običaja vezani su za krsnu slavu.
Običaj slave potiče iz predhrišćanskog perioda kad je bilo dosta mnogobožačkih vera.U tim vremenima, svaka porodica je imala svog boga zaštitnika kome se molila i prinosila žrtve. Pojavom hrišćanstva, mnogi su zadržali stari običaj imanja kućnog zaštitnika i tako je polako nastajala krsna slava. Prenosila bi se na najstarijem sinu, tako što mu se donese ikona u kuću. Od tad sin slavi savu po svim običajima. Ranije je bio običaj da dodeljn sin ne savi slavu dok mu je otac živ, međutim vremenom su se sinovi sve manje držali ovog običaja, ili su slavili slavu ali bez sveće, žita i slavskog kolača. Ako se desi da se muškarac oženi i ode u ženinu kuću, ond on slavi kako svoju tako i ženinu slavu jer je ipak na zemlji njenog oca. Posle njegove smrti, sinovi nasleđuju njegovu slavu, a od majke je slave kao preslavu. U početku slavu su slavili ali su taj običaj zamenili imendanom ili rođendanom.Danas krsnu slavu, slična po srpskom običaju slavi određen broj Rumuna, Bugara, Crnogoraca, Makedonaca, takođe, iako katolici, verovatno radi očuvanja starih običaja, slave i Srbi katolici iz Boke Kotorske i Dalmacije.Do današnjeg dana, slava u prvobitnom obliku ostala je samo kod Srba, Crnogoraca i Makedonaca, pa slava samim tim pripada jednoj vrlo maloj grupi slavenskih naroda.
Shutterstock
Slava se smatra praznikom veselja, i tad prijatelji dolaze u goste domaćinu uz flašu vina, nazdravi sa ukućanima i poželi im sreću u životu. Ali, baš zato što je to praznik radosti,ako se desi neka nesreća pred samu slavu, slavski obred koji se sastoji od žita, vina i kolača, obavlja se bez gostiju i zvanica.
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Možda vas zanima:
Kako da vam se slavski kolač ne "rascveta" po površini: Trik zbog kojeg zadržava belinu
Slava je nezamisliva bez tri glavna simbola – žita, vina i slavskog kolača.
Kako se čestita slava: Najlepše čestitke za svakog sveca
Kako se pravilno čestita slava i da li se reči koje upućujemo domaćinu razlikuju zavisno od slave - pročitajte!
Srbin je u najtežim momentima slavio i samim tim, srpska slava je postala jedna od glanih obeležja srpske pripadnosti pravoslavnoj veri.U vreme ropstva šod Turcima, bilo koaj okupljanja vezana za pravoslavlje, bila su jedina mesta gde je narod mogao da se sastane, izjada ali i veseli se.Smatra se da je krsna slava najzaslužnija što je
Srbin kroz vekovna iskušenja i patnje uspeo da sačuva i bude veran svojoj pravoslavnoj veri.Zato nas otuda i prati uzrečica: “Gde je slava, tu je i Srbin”.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)