NIJE IMAO NI KAP SRPSKE KRVI, ALI JE SVE ŽRTVOVAO ZA SRBIJU! Na kraju svakog ručka govorio je: Živela velika Srbija!
Rođen je u Šapcu 1. marta 1891. godine u porodici imućnog jevrejskog lekara Josifa Vinavera, koji je u ovaj gradić u Mačvi došao iz Poljske i doneo rendgen aparat, pa ga učinio prvim rendgenološkim centrom na Balkanu
Stanislav Vinaver je ostavio veliki trag u srpskoj kulturi, pre svega kao osnivač ekspresionizma i veliki borac za ukidanje dogmi koje su vladale u doba socrealističkog jednoumlja. Imao je bogatu novinarsku karijeru, preveo je neke od najpopularnijih knjiga, bio veliki rodoljub i omiljeni član beogradskih intelektualnih krugova.
Za sebe je govorio da je novinar koji se bavi književnošću. Studirao je matematiku, fiziku i muziku na Sorboni. Začetnik je ekspresionizma u Srbiji, koji se dvadesetih godina prošlog veka razvijao uporedo sa ostalim zemljama u Evropi.
Prevodio je sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog, a zahvaljujući njemu su “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola i “Doživljaji Toma Sojera” Marka Tvena, po prvi put mogli da se čitaju i na srpskom jeziku. Ovo su samo neka od dostignuća čuvenog Stanislava Vinavera, koji je za sobom ostavio veliki trag.
Rođen je u Šapcu 1. marta 1891. godine u porodici imućnog jevrejskog lekara Josifa Vinavera, koji je u ovaj gradić u Mačvi došao iz Poljske i doneo rendgen aparat, pa ga učinio prvim rendgenološkim centrom na Balkanu.
Stanislav Vinaver je osnovnu školu završio u Šapcu, gimnaziju je učio u Šapcu i Beogradu, a onda su ga roditelji poslali na čuvenu Sorbonu u Parizu gde je učio matematiku, fiziku i muziku.
Prve znake svog velikog rodoljublja, zbog koga će ga mnogi zapamtiti kao srpskog rodoljuba koji nije imao “ni kapi srpske krvi”, pokazao je kada se 1912. godine vratio iz Francuske da bi učestvovao u Balkanskim ratovima. U tom periodu je izdao tri knjige, među kojima je i zbirka simbolističke poezije “Mjeća”, posvećena rano preminuloj sestri.
Jedan od 1300 kaplara
U balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu Vinaver je učestvovao kao dobrovoljac, jedan od 1300 kaplara. Bio je poručnik u slavnom Đačkom bataljonu, prešao je golgotu povlačenja preko Albanije zajedno sa majkom Ružom, dok mu je otac preminuo od malarije 1915. godine, a na Krfu se angažovao kao urednik “Srpskih novina” i radio kao službenik Državnog presbiroa.
Zatim odlazi u Rusiju, gde skuplja južnoslovenske dobrovoljce za Solunski front i tu ga zatiče boljševička revolucija. Kao svedok tih dešavanja objaviće svoja sećanja u feljtonima, esejima, kao i knjizi “Ruske povorke”. Iz Moskve je otišao na neverovatan način tako što je sa grupicom Jugoslovena prepešačio do Istanbula, odakle su se prebacili u Beograd.
O njegovom patriotizmu govorio je i njegov sin Vuk otkrivajući da je Stanislav ručak uvek završavao usklikom “Živela velika Srbija”.
Tvorac ekspresionizma i “lucidni” prevodilac
Ratna tragedija iznedrila je veliki boj mladih pisaca koji su bili antiratni raspoloženi i hteli da poruše neke ustanovljene principe i dogme – rađala se avangarda!
U takvoj klimi Stanislav Vinaver u listu “Progres” 1921. godine objavljuje “Manifest ekspresionizma” u kojem izjavljuje: “Svi smo mi ekspresionisti!” i na taj način se osniva i taj pokret. Najoštrije se zalagao za raskid s tradicionalnim umetničkim izrazom i osporavao dotadašnje “patriotske i deseteračke kanone“ koje su bili postavili dotad neprikosnoveni književni kritičari Jovan Skerlić i Bogdan Popović.
Iste godine, zajedno sa Todorom Manojlovićem, osnovao je čuvenu biblioteku “Albatros“, u kojoj su se, pored “Dnevnika o Čarnojeviću“ Crnjanskog i Rastkove “Burleske gospodina Peruna, boga groma“, pojavile i Vinaverove knjige – “Gromobran svemira“ i prevod Poovih “Priča tajanstva i mašte“.
Smatrali su ga osnivačem moderne i “lucidnim prevodiocem”, koji je još 1911. godine napisao “Mjeću“ kojom je započeo prevazilaženje srpske moderne. Parodijske pesme poput “Evdoksije“ subverzivnog su karaktera i suštinski su početak srpske avangarde.
Najpoznatija Vinaverova dela su: “Priče koje su izgubile ravnotežu”, “Misli”,”Varoš zlih volšebnika”, “Gromobran svemira”, “Čuvari sveta”, “Ikarov let”, “Ratni drugovi”, “Evropska noć”, “Jezik naš nasušni” i kao kruna njegovog razmišljanja o srpskom jeziku – “Zanosi i prkosi Laze Kostića”.
Novinar koji je izveštavao sa skupa masona
Vinaver je postao stalni saradnik Vremena, čiji je vlasnik bio doktor književnosti Kosta Luković. Kao novinar, Vinaver je bio koncizan, kratak i jasan. Njegovi savremenici su govorili da je umeo u vest da sažme ono što je najbitnije. Bio je vešt u ocenama i siguran u procenama. O svemu je bio obavešteniji od ostalih i donosio je vesti do kojih drugi nisu mogli doći.
Svoje znanje stranih jezika i svakodnevno iščitavanje dnevne i strane štampe, stavio je na raspolaganje, pa je zahvaljujući tome, ovaj list odisao neophodnim svetskim duhom i njegovim pikanterijama, oplemenjenim vinaverovskim stilom.
Godine 1926, iz beogradskog Hotela Palas, kao akreditovani novinar Vremena, izveštavao je sa Svetskog kongresa masona. Ritualno zasedanje, koje je bilo otvoreno za javnost, otvorio je pivarski magnat Đorđe Vajfert.
Drugi svetski rat
Po svedočenju njegovog sina, Stanislav Vinaver je Drugi svetski rat dočekao kao penzionisani činovnik Centralnog pres-biroa, ali ga to nije sprečilo da pođe u borbu kako bi branio svoju zemlju i “poginuo kao oficir”, kako je rekao jednom kućnom prijatelju koji je pokušao da ga odgovori od tog poduhvata.
Ipak, nije mu se dalo da pogine na frontu, već je zajedno sa hiljadama drugih oficira, uglavnom Srba, odveden kao zarobljenik u nemačke logore. O tome je svedočio u knjizi “Godine poniženja i borbe”. Njegovu majku Ružu, čuvenu profesorku klavira, ubio je Gestapo u strašnoj 1942. godini.
Borac protiv socrealističkog jednoumlja
Kada se vratio iz logora Vinaver je svoje rodoljublje ispoljavao tamo gde je i najviše bilo potrebno – u kulturi. Pariski đak filozofa Anrija Bergsona, ali i čuvene pijanistkinje Vande Landovski, muzičar, matematičar i fizičar, Vinaver je u doba socrealističkog jednoumlja širio vidike naše kulture.
Bio je stalni gost kafana u hotelima “Moskva” i “Mažestik” u kojima su se u to vreme okupljali najveći srpski intelektualci, pisci, novinari, a po priči njegovog sina Konstantina u dokumentarnom filmu, koji je o Stanislavu Vinavetu snimio RTS, bio je omiljeni gost koga su svi slušali kada je govorio.
Poslednjih deset godina života proveo je u Beogradu radeći kao književnik, satiričar i prevodilac sa francuskog, engleskog, ruskog, češkog, poljskog i nemačkog jezika. Umro je u Niškoj Banji, 1. avgusta 1955. u 64. godini života.
Pucanj u čast naslednika: Kako se u Srbiji proslavlja rođenje muškog deteta
Rođenje deteta, a naročito muškog naslednika, vekovima je u srpskoj tradiciji bio povod za veliko slavlje.
OVO JE PRELEPA KĆI KNEZA LAZARA! Iako je bila udata za SULTANA, zadržala je PRAVOSLAVLJE (FOTO)
Oliveru je iz Kruševca u Jedrene odveo njen brat Stefan. Tamo ju je predao sultanu Bajazitu i obećao mu pokornost Srbije kao turskog vazala
Neobična tradicija iz zapadne Srbije: Kako se čuva obred slavskog kolača u selu Svilajnac
U srcu zapadne Srbije, selo Svilajnac krije jednu od najneobičnijih tradicija vezanih za pravljenje slavskog kolača. Za razliku od uobičajene porodične pripreme, ovde je pravljenje kolača zajednički čin cele zajednice, čime se obezbeđuje očuvanje starih običaja i jačanje kolektivnog duha.
MILOŠ CRNJANSKI JE GLEDAO SMRTI U OČI, A ONDA SE DESILO ČUDO: Najslavniji DVOBOJ koji je POKRENULA kafanska SVAĐA
Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran "Aeroput"
POČINJE BOŽIĆNI POST Evo kakvi treba da budemo prema sebi i drugima
Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli sa strahopoštovanjem da dočekamo Sina Božijeg koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo učenje.
Komentari(0)