Crkva Svetog Ahilija u Arilju odoleva vekovima, ljudi se na tom mestu čak i u bronzano doba molili za spas
Velika svetinja u samom srcu grada, u njoj se nalazi čudotvorna ikona Plavog anđela
U samom centru Arilja već vekovima smeštena je Crkva Svetog Ahilija, koju je davne 1276. godine izgradio kralj Dragutin Nemanjić. Duhovni je svetionik ovog kraja, a kroz svoju dugu istoriju svedoči o brojnim borbama koje su Srbi hrabro vodili protiv neprijatelja. Ime je dobila po episkopu iz Larise, jednom od najvećih boraca za hrišćanstvo tog doba, a čije su mošti prenete u Arilje početkom 12. veka.
- Kroz vekove, lokacija na kojoj se nalazi crkva Setog Ahilija oduvek je shvatana i doživljavana kao sveta. Poznato je da je na mestu gde se danas uzdiže velelepno zdanje crkve postojalo svetilište još u starijem gvozdenom i bronzanom dobu. Prvi materijalni trag paganskog hrama predstavlja Trajnov novčić pronađen u najstarijem delu arheološkog lokaliteta , što dokazuje postojanje aktivne naseobine. Današnja crkva podignuta je na temljima male crkve koja je tu postojala", kažu za RINU u Turističkom centru Arilje.
Svojim specifičnom arhitekturom i bogatim freskoslikarstvom jedna je od najvažnijih srpskih srednjovekovnih svetinja, a na njenim zidovima sačuvane su freske iz trinaestog veka. Prema pojedinim predanjima, likovima svetaca čak su iskopane i oči, jer su Turci za vreme svoje vladavine manastir pretvorili u konjušnicu i nisu trpeli da ih sveci posmatraju, dok su prema drugoj legendi, oči uklonjene kako bi se na taj način vratio vid slepima. Na levoj strani nalazi se izuzetno važna freska, pod nazivom Plavi anđeo, čija lepota seni posmatrače vekovima, a pesnik Branko Miljković je o njoj napiso čak i pesmu.
Možda vas zanima:
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
UKLETI MANASTIRI SRBIJE – Priče o duhovima i neobjašnjivim pojavama
Neki srpski manastiri nisu samo mesta molitve i mira – oko njih kruže priče o tajanstvenim zvucima, duhovima monaha i neobjašnjivim pojavama. Da li su to samo legende ili zaista postoje mesta u kojima prošlost nikada nije nestala?
Možda vas zanima:
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
UKLETI MANASTIRI SRBIJE – Priče o duhovima i neobjašnjivim pojavama
Neki srpski manastiri nisu samo mesta molitve i mira – oko njih kruže priče o tajanstvenim zvucima, duhovima monaha i neobjašnjivim pojavama. Da li su to samo legende ili zaista postoje mesta u kojima prošlost nikada nije nestala?
Možda vas zanima:
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
UKLETI MANASTIRI SRBIJE – Priče o duhovima i neobjašnjivim pojavama
Neki srpski manastiri nisu samo mesta molitve i mira – oko njih kruže priče o tajanstvenim zvucima, duhovima monaha i neobjašnjivim pojavama. Da li su to samo legende ili zaista postoje mesta u kojima prošlost nikada nije nestala?
Možda vas zanima:
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
UKLETI MANASTIRI SRBIJE – Priče o duhovima i neobjašnjivim pojavama
Neki srpski manastiri nisu samo mesta molitve i mira – oko njih kruže priče o tajanstvenim zvucima, duhovima monaha i neobjašnjivim pojavama. Da li su to samo legende ili zaista postoje mesta u kojima prošlost nikada nije nestala?
Možda vas zanima:
Manastir sa podzemnim hodnicima – mit ili stvarnost ispod Fruške gore?
Duboko ispod Fruške gore, sakriven od radoznalih pogleda, postoji manastir za koji se priča da krije mrežu podzemnih hodnika. Legende govore o tajnim prolazima koji vode do drugih manastira, skrivenim riznicama i monasima koji su ih koristili da bi sačuvali blago od osvajača. Da li su ti hodnici zaista postojali ili su samo deo narodnog predanja?
UKLETI MANASTIRI SRBIJE – Priče o duhovima i neobjašnjivim pojavama
Neki srpski manastiri nisu samo mesta molitve i mira – oko njih kruže priče o tajanstvenim zvucima, duhovima monaha i neobjašnjivim pojavama. Da li su to samo legende ili zaista postoje mesta u kojima prošlost nikada nije nestala?
- Ariljski plavi anđeo predstavlja Arhanđela Gavrila, koji okrenut nadesno blagosilja Bogorodicu, lako ispruženom desnom rukom, a u levoj nosi glasničku palicu. Predstavom svetih arhanđela na prilazima oltaru pripisuje se uloga čuvara svetilišta, a slikani su u najsvečanijim carskim ili drugim odorama", ističu u Turističkom centru Arilje.
Tokom 14. veka, za vreme vladavine cara Dušana, katedrala Svetog Ahilija uzdignuta je u rang mitropolije. Nakon toga za ovu svetinju nastupilo je nekoliko teških vekova, tokom kojih je bila paljena i uništavana. Polovnom 19. veka, 1829. godine počinje njeno obnavljanje, a četiri godine kasnije ponovo su se, nakon dugo vremena, začula crkvena zvona. Crkva Svetog Ahilija sada je proglašena za spomenik od izuzetnog značaja u Republici Srbiji.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Komentari(0)