NAJVEĆA LJUBAV U SRPSKOJ ISTORIJI! Car Lazar i carica Milica voleli su se do poslednjeg dana, a ovo je njihova priča!
Bila mu je verna i odana do smrti!
Vrline, dela i zasluge kneginje Milice i kneza Lazara ostavile su dubok trag u epskom pamćenju srpskog naroda, koji je za uzvrat zauvek krunisao zajedno sa njenim suprugom, knezom Lazarom, koji se birajući između dva carstva, porobljavanja i prelaska u Islam, zemaljskog i nebeskog, opredelio za carstvo nebesko i borbu za hrišćanstvo.
Ako postoje ličnosti i dogadjaj vezan za njih koje zna svaki Srbin, koji su u mitovima i legendama svima znanim, za koje se veruje da su baš oni odredili istoriju i sudbinu ove zemlje, onda su to knez Lazar i knjeginja Milica i bezbroj puta pomenut Kosovski boj.
Poznati i kao Car Lazar i carica Milica, srešćemo ih u brojnim epskim pesmama koje su dugo prenošene s kolena na koleno.
Prema mišljenju istoričara Miličina veza sa Nemanjićima je bila stvarna i od ključne važnosti za to što je postala supruga Lazara Hrebeljanovića početkom šeste decenije 14. veka, najverovatnije 1353. godine.
U to vreme najveće moći cara Stevana Dušana Lazar je bio mladoženja vlasteoskog porekla, ali ne i pripadnik najistaknutijeg plemstva, pa je svoj ugled i društveni položaj potražio u braku sa ženom koja je imala korene u čuvenoj svetorodnoj dinastiji. Miličino nemanjićko poreklo predstavljalo je, ako ne presudan, onda sigurno veliki politički zalog i osnov budućeg državnopravnog legitimiteta Moravske Srbije.
Ničim ne zaostajući za dobrom prirodom svoga supruga, Milica je dobrim vrlinama ukrašena, slavna, mužeumna, milostiva, milosrdna, pomirljiva i svakim dobrim svojstvom ispunjena, kaže pisac I patrijarh Danilo Treći u čuvenom spisu “Slovo o knezu Lazaru”.
Svoj brak započinju u vreme kada se pokazalo da Uroš ne može da vodi očevu veliku državu, mnogobrojni velikaši počeli su da grabe teritorije za sebe i usledili su unutrašnji sukobi i cepanja teritorija. U nekom trenutku, i Lazar je postao gospodar, sve moćniji nakon iznenadne smrti poslednjeg cara dinastije Nemanjić.
Po pogibiji kneza Lazara na Kosovu, sin Stefan je nasledio očevu titulu, a knjeginja Milica energično se prihvatila regentske pozicije.
U nemirnim i teškim vremenima mudra i preduzimljiva udovica cara Lazara nalazila je rešenja dobra za njenu porodicu i Srbiju. Pridobijanje velmoža išlo je nešto sporije, ali je takođe bilo uspešno. U dvorskim poslovima vezanim za finansije, riznicu, dvor i kancelariju, kneginja Milica je imala poverljive ljude.
Od tog leta 1389. pa do kraja života 10. novembra 1405. Milica je, kao kneginja, a zatim kao monahinja Jevgenija, bila u pojedinim situacijama politički istaknutija od sina Stefana, čak i kada je postao despot.
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
Konac koji se ne vezuje: Običaj da se nit iz razboja ostavi kraj kolena da ponese misao koju ne treba izgovoriti
U narodnoj tkanini, svaki konac ima svoje mesto – osim jednog. U nekim selima centralne Srbije, žene su ostavljale jedan kraj konca nedovezan, pušten da visi sa razboja pored kolena. Verovalo se da ta nit nosi ono što se u tkanju ne izgovara, ali se mora pustiti.
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
Ptice koje donose slutnju: Verovanje da „ptica u krilu proleća“ dolazi samo kada nešto treba da se čuje bez reči
U narodnim predanjima istočne Srbije i Potisja, ptice nisu bile samo simbol proleća – već i glasnici iz sveta neizgovorenog. Ako neka od njih sleti blizu čoveka, a ne peva niti beži, verovalo se da to nije slučajno. To je poziv da se zastane, pogleda u sebe – i oslušne ono što se ne izgovara.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Komentari(0)