BIO JE VELIKAN SRPSKOG GLUMIŠTA Ovo sigurno niste znali o Danilu Lazoviću, čoveku koji je obeležio jedno razdobolje (FOTO)

Lepote Srbije

14:00

Kultura 0

Prvu značajniju ulogu ostvario je u TV seriji „Otpisani“.

BIO JE VELIKAN SRPSKOG GLUMIŠTA Ovo sigurno niste znali o Danilu Lazoviću, čoveku koji je obeležio jedno razdobolje (FOTO)
Printscreen/Youtube

 

Danilo Lazović rođen je u Brodarevom 25. novembar 1951. godine, bio je srpski i jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac.

Završio je Gimnaziju u Priboju. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, 1974.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Prvu značajniju ulogu ostvario je u TV seriji „Otpisani“ (1974).

Bio je jedan od najpopularnijih domaćih dramskih umetnika. Glumio je u velikom broju filmova i pozorišnih predstava. Ostao je upamćen po ulozi Šćepana Šćekića u srpskoj TV seriji "Srećni ljudi" (1993—1996), zahvaljujući kojoj je stekao veliku popularnost u Srbiji, pa i šire.

Značajniji filmovi: „Dvoboj za južnu prugu“ (1978), „Laf u srcu“ (1981), „Lazar“ (1984), "Najbolji" (1989), „Poslednji krug u Monci“ (1989), „Mala" (film), (1991), „Tri karte za Holivud“ (1993), „Jagoda u supermarketu“ (2003).

Značajnije TV serije: „Bolji život" (1988), „Zaboravljeni" (1990), „Kraj dinastije Obrenović" (1994), „Srećni ljudi" (1993—1996), „Porodično blago" (1998—2001), „Stižu dolari" (2004—2005).

Iza sebe je ostavio suprugu Branku i četvoro dece: Jelena, Vuk, Milena i Miloš

Bio je član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu do 2001, ali je igrao i u mnogim drugim pozorištima, uključujući Atelje 212 i Zvezdara teatar (u čijih je osam predstava igrao blizu šest stotina puta, najviše u Kovačevićevoj „Klaustrofobičnoj komediji“ i Pavlovićevoj „Maloj“, koja je imala i filmsku verziju), kao i scene Studentskog kulturnog centra i drugih alternativnih scena.

U Narodnom pozorištu je ostvario veliki broj uloga, među kojima su Miloš (Patka iz vrta kralja Gustava, Ž. Jovanovića), Aranđel (Zvono za našeg profesora, V. Ivanovića), Burnizijem (Suđenje gospođi Bovari, G. Flobera), Bogoslav (Ruke Zane Marije, Ž. Anuja), Relja (Međa vuka manitoga M. Bećković), Milutin Bojić (Gospođa Olga, M. Bojića) i Pukovnik Skaluzob (Nevolje zbog pameti, A. S. Gribojedova).

Igrao je i kao Vuk (Stanoje Glavaš, Đ. Jakšića), Vladika Danilo (Gorski vijenac, P. P. Njegoša), Gaj Julije Cezar (Vergilijeva smrt, H. Bloha), Lav Davidovič Bronštajn-Trocki (Lenjin, Staljin, Trocki, K. Vermorena), Stari Perišić (Kad su cvetale tikve, D. Mihailovića), Rogozin (Nastasja filipovna, F. M. Dostojevskog i A. Vajde), Agamemnon (Orestija, Eshila), Greger Verle (Divlja patka, H. Ibzena).

Preminuo je 25. marta 2006. od infarkta. Komemorativni skup je održan na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“.

Sahranjen je na Topčiderskom groblju, uz prisustvo članova porodice, prijatelja i kolega i velikog broja poštovalaca njegovog rada. Ispred hrama Svetog Trifuna, opelo je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uz sveštenstvo i monaštvo Eparhije raško-prizrenske i mileševske.

U ime guslarskog društva „Radovan Bećirović Trebješki“, čiji je Lazović bio član, oprostili su se Slavko Aleksić i Boško Vujačić.

Manastir Lešje

MANASTIR LEŠJE Malo ko zna za njega a čuvar je čestice Časnog Krsta i vrednih relikvija, evo priče o ovom svetom mestu

Kultura

21:00

21 jun, 2024

Manastir Lešje udaljen je desetak kilometara od Paraćina, nedaleko od glavnog puta prema Zaječaru. Lešje pripada Eparhiji kruševačkoj. Ime je dobio po leskovoj šumi koja je iskrčena u podnožju brda Baba, koje se naslanja na planinu Rtanj. O istorijatu Lešja svedoče retki pisani izvori koji se čuvaju u ruskom državnom muzeju u Moskvi i na Svetoj gori u Hilandaru.

Komentari(0)

Loading