"MUŽ KOJI ŽELI SEBI DOBRO, POSLUŠAĆE ONO ŠTO MU ŽENA KAŽE": Ovako je govorio čuveni Meša Selimović
Donosimo vam najbolje citate čuvenog književnika Meše Selimovića, koji je na život mudro gledao.
Mehmed Meša Selimović je rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine, u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Jedan je od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca, a njegova dela postala su vanvremenska.
Najpoznatiji njegov roman jeste "Derviš i smrt" koji je nastao 1966. godine, a čuveni pisac je na njemu radio 4 godine. Osim toga što je roman osvojio sve značajnije domaće književne nagrade, postao je deo obavezne školske lektire. Sledi, takođe, značajan roman "Tvrđava" (1970). Ova dela prevode se i objavljuju i u drugim zemljama.
Njegovi citati veoma su poznati često citirani, a mi vam donosimo nekoliko najpoznatijih.
- Ljudi preziru sve one koji ne uspiju, a mrze one koji se uspnu iznad njih; Navikni se na prezir ako želis mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu…
- Dobar čovjek vidi dobrotu u svakome, a loš vidi u svemu zlo. Nemoj svoj duševni mir narušavati tako što ćeš razmišljati o nedostacima drugih. Ako te neko povrijedi, prijeđi preko toga. I budi kao Ruža koja daje miris svima, a ne samo dobrima, ili Drvo koje daje hlad i onome koji želi da ga sasiječe.
- Možda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu. Ja nemam dva srca jedno za mržnju drugo za ljubav. Ovo što imam sad zna samo za tugu. Moja molitva i moja pokora moj život i moja smrt sve to pripada Bogu stvoritelju svijeta. Ali moja žalost pripada meni.
- Ljubav je jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati, ni tražiti joj razlog.
- Krijemo ljubav, tako je i ugušimo. Šteta.
- Budite dobri prema štreberima. Velike su šanse da ćete završiti radeći za nekoga od njih.
- Živimo na zemlji samo jedan dan ili manje. Daj mi snage da oprostim. Jer ko oprosti on je najveći. A znam zaboraviti ne mogu.
- Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog.
- Više je dobrih ljudi na svijetu nego zlih. Mnogo više! Samo se zli dalje čuju i teže osjećaju. Dobri ćute.
- Dobar čovjek vidi dobrotu u svakome, a loš vidi u svemu zlo.
- Ulizice – to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)