Pravoslavne slave su među najlepšim i najvažnijim porodičnim praznicima u Srbiji. To su dani kada se okupljamo oko trpeze, palimo sveću, sečemo slavski kolač i molitvom prizivamo blagoslov svetitelja koji čuva dom.
Slava je simbol zajedništva, zahvalnosti i vere. Ali baš u tim trenucima radosti, često se javi i tuga — jer dok dom ispunjava miris tamjana i kolača, prazna stolica podseća na one kojih više nema.
Šta kaže crkveno učenje
Prema pravoslavnom učenju, krsna slava je dan svetlosti, zahvalnosti i duhovne radosti. Tog dana se ne ide na groblje, jer slava nije dan žalosti, već dan života. Sveštenici naglašavaju da je to trenutak kada se molimo Bogu i svetitelju koji nas štiti, pa se odlazak na groblje ne smatra prikladnim.
Crkva uči da duše naših najmilijih tada nisu zaboravljene — naprotiv, one su prisutne u molitvi i u svakom gestu ljubavi koji činimo tog dana. Slava je, kako kažu duhovnici, živi most između predaka i potomaka, i zato se tog dana u dom ne unosi tuga, već blagoslov i radost.
Kada se odlazi na groblje
Ako porodica želi da oda počast svojim precima, to se čini pre slave – najčešće dan ili dva ranije.
Tada se može otići na groblje, zapaliti sveća, izgovoriti kratka molitva i setiti se onih koji su preneli veru i običaje. Na sam dan slave, međutim, preporučuje se da se ostane kod kuće, u molitvi i zajedništvu sa porodicom.
Neki sveštenici dodaju da se i nakon slave može otići na groblje, kada se praznični mir završi, jer time pokazujemo poštovanje bez narušavanja svetkovine. Na taj način se čuva red, poštovanje prema živima i spokoj prema onima koji su u večnosti.
Običaji u Srbiji i simbolika praznika
U mnogim krajevima Srbije, običaj nalaže da se slava nikada ne slavi u crnini i da se ne pale sveće za mrtve tog dana. To nije znak zaborava, već verovanja da se duše pokojnika raduju sa nama u nebeskoj svetlosti.
Zato se tog dana slavi život, mir i blagoslov.
U pojedinim selima i danas se veruje da je voda sa slavskog kolača simbol čistote i duhovnog jedinstva između živih i preminulih. Iako se običaji razlikuju od mesta do mesta, zajedničko im je jedno — slava je dan svetlosti, ne tuge.
Prazna stolica nije praznina
Na kraju, važno je zapamtiti: oni koji nisu sa nama fizički, prisustvuju svakoj slavi duhovno.
U svakoj molitvi, u svakom presečenom kolaču i u svakoj zahvalnosti svecu, oni su deo tog trenutka. Zato nije potrebno odlaziti na groblje da bismo pokazali ljubav i poštovanje. Dovoljno je da se pomolimo, da ih se setimo i da slavi.
Komentari (0)