Ovu rečenicu mnogi su čuli od baka i deka, naročito tokom vrelih julskih dana. Dok je hladovina oraha izgledala kao idealno mesto za odmor, naši preci su verovali da je upravo to jedno od najopasnijih stabala pod kojim čovek može da zaspi.

Ali odakle potiče ovo neobično verovanje?

U srpskoj narodnoj tradiciji orah je imao posebno mesto. Za razliku od lipe ili hrasta, koji su smatrani svetim drvećem, orah je često povezivan sa tajanstvenim silama i svetom pokojnika. U mnogim krajevima Srbije verovalo se da u njegovoj krošnji noću borave nevidljiva bića ili duše umrlih, zbog čega nije bilo poželjno dugo sedeti ili spavati ispod njegovih grana.

Naši stari govorili su da čovek koji zaspi pod orahom može da se probudi malaksao, sa jakom glavoboljom ili osećajem kao da ga je "nešto pritislo". Zbog toga su decu leti upozoravali da za odmor biraju hlad lipe, duda ili jabuke, ali nikako oraha.

Ovakva verovanja zabeležili su brojni srpski etnolozi, među kojima i Veselin Čajkanović, koji je smatrao da mnoga narodna verovanja o drveću potiču iz mnogo starijih, predhrišćanskih vremena. U njima svako drvo imalo je svoju simboliku, a orah je često bio povezan sa svetom predaka i natprirodnim silama.

Zanimljivo je da ovo verovanje ima i moguće prirodno objašnjenje. Orah sadrži jedinjenje poznato kao juglon, koje utiče na rast drugih biljaka, a njegova gusta krošnja stvara veoma specifičnu mikroklimu. Tokom toplih letnjih noći ispod drveta može da se zadržava ustajao i vlažan vazduh, pa duži boravak kod osetljivih ljudi može izazvati neprijatan osećaj ili glavobolju. Iako nauka nije potvrdila da je samo drvo opasno za spavanje, smatra se da su upravo ovakva iskustva mogla da doprinesu nastanku narodnog verovanja.

Zato su naši preci govorili da nije svaka hladovina ista. Dok su pod lipom organizovana seoska okupljanja, a hrast bio simbol snage i zaštite, orahu se prilazilo sa poštovanjem i oprezom.

Danas će retko ko poverovati da u krošnji oraha borave natprirodna bića. Ipak, kada tokom vrelog julskog dana potražite hlad, možda ćete se setiti reči svojih predaka i, sasvim nesvesno, izabrati neko drugo drvo.

Možda je upravo u tome snaga starih običaja – čak i kada više ne verujemo u njih, oni i dalje žive u našim navikama.