Praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, što znači da spada u zapovedne svetkovine
Rođeni su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik.
Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija.
Oni su ubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.
Možda vas zanima:
DANAS JE PREPODOBNI GERASIM: Činio je čuda, a ovo je molitva
Danas pravoslavni vernici prema crkvenom kalendaru proslavljaju Prepodnobog Gerasima Jordanskog
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
Možda vas zanima:
DANAS JE PREPODOBNI GERASIM: Činio je čuda, a ovo je molitva
Danas pravoslavni vernici prema crkvenom kalendaru proslavljaju Prepodnobog Gerasima Jordanskog
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
Možda vas zanima:
DANAS JE PREPODOBNI GERASIM: Činio je čuda, a ovo je molitva
Danas pravoslavni vernici prema crkvenom kalendaru proslavljaju Prepodnobog Gerasima Jordanskog
Slavimo SVETOG RAVNAAPOSTOLSKOG AVERKIJA JERAPOLJSKOG: Vernici treba da izgovore sledeće molitvu
U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom
Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire Hristovu veru, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu.
Vizantijski misionari otišli su i u Srbiju, koja je hrišćanstvo prihvatila u drugoj polovini IX veka, oko 867-874. godine.
Narodna verovanja
Prema narodnom verovanju na današnji dan ne valja prati veš, usisavati po kući, niti raditi bilo kakve teške poslove.
Deca bi trebalo da čitaju knjige, kako bi dobro učili tokom cele godine. Takođe, i studenti.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)