Sve kreće iz kuće, roditelj mora da zna šta mu je sa detetom: Čuveni dečji psihijatar iz Užica dao savete zlata vredne, zdrava porodica je najvažnija
Ima na društvenim mrežama i lepih stvari, korisnih, koje pomažu deci, koje pomažu odraslima.
Nikad kao sada čini se, nije stavljen fokus na decu, porodicu i na to koliko ja važan razgovor za koji u trci za svakodnevnim obavezama neretko i nemamo vremena. Zoran Dimitrijević, poznati užički neuropsihijatar i dečiji psihijatar u penziji, u svojoj karijeri radio je sa preko 60.000 dece i naglašava da je zdrava porodica okosnca svega. Ovaj cenjeni doktor prokomentarisao je iz svog ugla dve tragedije koje su se prošle sedmice dogodile u Srbiji.
- Deca nam nisu bolesna, deca su nam zdrava i treba prepoznavati, kao u celokupnom društvu, kada neko štrči u nečemu, videti o čemu se radi i to do kraja uraditi. Tako i ovde mislim da promena škole nije adekvatno rešenje za dete koje pravi neki problem. Treba sagledati da li ono ima problema u porodici, da li je u pitanju neka bolest ili jednostavno, zdravo dete koje je, ne mogu da kažem, vaspitno zapušteno već prepušteno samo sebi, jer ne živi u zajednici u kojoj bi trebalo da bude, rekao je za RINU dr Dimitrijević.
Dimitrijević kaže da je sada potpuno besmisleno i pričati o tome da li roditelji treba da razgovaraju sa decom, već smatra da je to jedna od osnova odnosa roditelja i deteta. Dodaje da harmonija porodice nije da se vide jednom u toku dana i da razmene nekoliko rečenica.
Možda vas zanima:
Da li je kafa ipak zdrava ili ne? Kad je najbolje da je pijete - ujutru ili popodne
Da li kafa zdrava ili ne i kad je bolje da se pije - ujutru ili popodne? Evo saveta!
Navika koja šteti deci, a koju roditelji u Srbiji dozvoljavaju u velikoj meri: Ne slute da utiče na mozak i na ponašanje
Roditelji deci dozvoljavaju stalno jednu naviku, a ne slute da šteti više nego što može da se čini.
Možda vas zanima:
Da li je kafa ipak zdrava ili ne? Kad je najbolje da je pijete - ujutru ili popodne
Da li kafa zdrava ili ne i kad je bolje da se pije - ujutru ili popodne? Evo saveta!
Navika koja šteti deci, a koju roditelji u Srbiji dozvoljavaju u velikoj meri: Ne slute da utiče na mozak i na ponašanje
Roditelji deci dozvoljavaju stalno jednu naviku, a ne slute da šteti više nego što može da se čini.
Možda vas zanima:
Da li je kafa ipak zdrava ili ne? Kad je najbolje da je pijete - ujutru ili popodne
Da li kafa zdrava ili ne i kad je bolje da se pije - ujutru ili popodne? Evo saveta!
Navika koja šteti deci, a koju roditelji u Srbiji dozvoljavaju u velikoj meri: Ne slute da utiče na mozak i na ponašanje
Roditelji deci dozvoljavaju stalno jednu naviku, a ne slute da šteti više nego što može da se čini.
- Ako roditelj ide pre podne da radi, a dete popodne u školi oni se vide samo u večernjim satima. Kada mogu da budu zajedno? A potrebno je da budu zajedno. Ne da imaju samo komuniakciju, već da zajedno žive, da se druže. Pročitao sam negde Hajde, naučite nas ljubavi. Ljubav se ne uči. Svaki roditelj koji dobije dete je pun ljubavi prema tom detetu. Tako da, treba sagledati sve aspekte, treba formirati timove, treba raditi na prevenciji, istakao je ovaj dečji psiholog.
On dodaje da se mora ukazati na jednu opasnost koja može biti daleko veća, a tiče se prepoznavanja individualca, tačnije da se u svakoj grupi koja iskazuje neke zahteve ili pravi probleme mora prepoznati vođa. Prema rečima doktore, u takvim slučajevima mora se utvrditi da li je u pitanju nekakav poremećaj ili pak stanje koje može dovesti do toga da čitava grupa načini tragediju većih razmera nego što se to dogodilo početkom meseca u Beogradu.
- Svaki roditelj neka se seti kada mu je dete imalo četiri ili pet godina, pa kada krene sa njim da prošeta, kada je, pod znacima navoda imao vremena za dete, bio je najsrećniji kakva pitanja čuje od deteta. On treba da daje detetu odgovore i da kroz to sa detetom razgovara i da ima slobodu. Danas ne smemo da razgovaramo o nekim stvarima. Hajde da razgovaramo otvoreno sa decom ali prilagoditi to njihovoj uzrasnoj dobi i uzrastu, a ne da ot bude neki razogovor na nivou sedam, osam godina i da nas ono ne razume šta mu govoroimo. Njihovo logičko razmišljanje počinje oko desete, jedanaeste godine. Ali ako mi imamo sa njim druženje i vidimo njegove radoznalosti, pa se ponekad iznenadimo šta nas ono pita i šta uradi onda ćemo lako preduprediti neke stvari.
Doktor ističe važnost škole u vaspitanju dece, pored njene same obrazovne uloge, jer, kako kaže, ukoliko iz škole izađu odrasli, a ne formirani i zreli ljudi, i to se ne primeti na vreme, takvi pojedinci u sredinama u kojima žive mogu biti vinovnici tragedija nalik na onu koja se odigrala u Mladenovcu. Kada je reč o društvenim mrežama, Dimitrijević tvrdi da one u velikoj meri utiču na život dece ali da su odrasli glavni krivci za to, jer dozvoljavaju deci da ih nekontrolisano koriste.
- Ima na društvenim mrežama i lepih stvari, korisnih, koje pomažu deci, koje pomažu odraslima. Ali, na žalost, treba da znamo da su deca ipak deca, da mi ne možemo očekivati od njih da budu odrasli i tu se slažem da postoji radoznalost deteta. Ako dete vidi da nešto nije zabranjeno, ono je radoznalo, a tu radoznalost treba kontrolisati. Ako je ta radoznalost pozitivna i naćiće se nešto pozitivno. Ali ne mogu se i nikada se neću složiti da se ne mogu naći zakonske mere da se zabrani osobi, koja ugrožava društvo, da li pojedinačno ili u celini, da mu se zabrani pristup i otvaranje bilo kakvih sajtova na mrežama koje neko može da koristi, naglašava doktor.
Dimitrijević dodaje da je siguran sam da će ministarstvo zdravlja sa ministasrtvom prosvete, ali uključiti iministarstvo za brigu o porodici, iznaći pravo rešenje, da s eovo nikada ne ponovi, da nikada nemamo ovakve tragedije i ne samo to već da zajedno živimo.
- Kažemo da deca treba da se druže, da imaju empatiju, treba ih učiti. Ne treba ih učiti. Deca se dovoljno druže, empatički odnosi se gaje, naravno, ne mogu sa svim a biti isti. Ali , kada su se roditelji te dece družili družili? Da oni sednu, osim na roditeljskim sastancima. Hajde da kao Finska u toku nedelje otvorimo jedan da, da roditelji dođu, da sednu, da porazgovaraju, da čuju rpobleme njihove dece, a to su deca koja zajedno odrastaju. Pa da prepoznaju probleme i da ih zajedno reše. Mislim da su to prava rešenja”, zaključio je dr Dimitrijević.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)