SVE JE OTKRIO NJEGOV POKOJNI KOLEGA: SVI MISLE DA JE HRVAT, A PRAVO POREKLO RADETA ŠERBEDŽIJE JE OVO!
Kojeg je porekla dugo se nagađalo, čak mu ni Radmilović nije verovao.
Legendarni glumac i muzičar Rade Šerbedžija, decenijama unazad osvaja srca publike kako na Balkanu, tako i širom sveta. O njegovom talentu su ispisane stranice, a o njegovom životu se i ne zna tako mnogo.
Za Šerbedžijinu holivudsku karijeru sve zasluge pripadaju slavnoj engleskoj glumici Vanesi Redgrejv. Ona mu je otvorila vrata te tvornice snova, a kasnije je kumovala njegovoj deci.
Pored holivudske karijere, Šerbedžija uspešno gradi i domaću karijeru, kroz koju je stekao prijatelje poput legendarnih imena, Zorana Radmilovića i Dragana Nikolića.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Legendarni glumci
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Možda vas zanima:
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Bata Stojković: „Više sam ja čuvao Tita nego pola vojske” – šala koja je postala mit
Malo je glumaca koji su, poput Danila Bate Stojkovića, uspeli da istovremeno osvoje i kritiku i publiku, a da pri tom ostanu skromni i nenametljivi. Bio je gospodin u životu, a na sceni i filmu majstor da obične ljude pretvori u likove za pamćenje.
Jednom prilikom Rade Šerbedžija se prisetio druženja sa Zoranom Radmilovićem i zablude o njegovom poreklu koju je legendarni glumac dugo gajio.
– Govorio mi je često – gde si, moj Hrvat, kako si, moj Hrvat, šta ćemo ti i ja, moj Hrvat… I tako svaki put kad bismo se sreli, Hrvat, Hrvat, Hrvat…- započeo je Šerbedžija pa nastavio:
– Jednom prilikom, u pola noći, kaže mu Gaga Nikolić: “Pa čoveče, što ti Radeta nazivaš Hrvatom stalno, kad je on Srbin?
Radmilović mu odgovori: “Ne lupetaj gluposti, konjino jedna. Otkud Rade da bude Srbin? Pogledaj kako ga lepo i gospodski izgleda. Kulturan čovek iz Zagreba. Nije baraba kao ti…”
Kaže tada Gaga Nikolić Šerbedžiji: “Hajde Rašo (tako ga je zvao), kaži mu šta si, leba ti…”
ilustracija
I Šerbedžija potvrdi da su mu otac i majka Srbi. Radmilović se zakočio u pokretu. Kao da se nešto beskrajno tragično u tom trenutku dogodilo.
“I deda mu je Srbin i baba mu je Srpkinja”, nastavlja Dragan Nikolić, uz kikot.
“Otac i majka su ti Srbi”, upita Radmilović Šerbedžiju.
“Da”, odgovori Rade.
“Majka i otac su ti Srbi”, ponovi pitanje Radmilović na svoj karakterističan način. “Lažeš! Zakuni se u Miru Banjac!”
“Kunem se u Miru Banjac”, odgovori mu Rade.
Printscreen
Radmilović je bio napet, kao da se radi o životu i smrti. Nisu bili sigurni, da li se šegači ili je zaista stvar shvatio tako ozbiljno. Ispio je času na eks i uzdahnuo
“U majku mu, gde sad da nađem svog Hrvata?”
O poreklu
Glumac je proslavio Vaskrs, po julijanskom kalendaru, a atmosferu i čestitke je preneo na svoj Instagram nalog.
Mnogo je nagađanja, postojale su i raspravke oko njegovog porekla. A što se prezimena tiče, Rade tvrdi da je za vreme jednog boravka u Gruziji saznao da u južnom delu te države svaka treća porodica nosi prezime Šerbedžija. O svom poreklu Rade Šerbedžija je gostujući u jednoj emisiji na K1 televiziji rekao:
– Ja sam Krajišnik, ja sam čovek, ja sam Srbin iz Hrvatske, to je moje najtačnije obeležje, ali na tragu, naravno, Nikole Tesle, koji se ponosio svojim srpskim rodom i svojom hrvatskom domovinom. Ja sam rođen u Hrvatskoj, to je moje najbliže obeležje mentaliteta, tamo sam završio škole, tamo sam počeo da se bavim umetnošću i svime – rekao je Šerbedžija.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)