Žene na Staroj planini prve bračne noći morale su da budu nevine: U suprotnom čekao ih je užasan ritual pred celim selom, kao i njihove majke
"Majka mi je stalno govorila da će me spaliti na raskrsnici za primer, ako izgubim nevinost pre braka", govori baka sa Stare Palnine.
Stara planina i dalje je dragulj prirode na ovim prostorima, ali u njenim prelepim predelima kriju se priče žena koje su od rođenja svašta morale da trpe od malih nogu. Čim bi malo stasale, odmah su išle u njivu, ili bi birnule o brojnoj stoci, ili bi, pak, bile zadužene za kuvanje i kućne poslove. Njihovo detinjstvo veoma kratko je trajalo, Staroplaninke su znale da je samo muško dete povod za radovanje, odricale su se imovine i pravo sa porođaja sa novorođenčetom na grbači odlazile u njivu.
Članovi i članice Centra za podršku lokalnoj zajednici ,,Mome”, svesni da se glas žena iz ruralnih područja retko čuje, napravili su dokumentarni serijal ,,Staroplaninke — patrijarhat i njegovo nasleđe u ruralnim zajednicama”, gde se konačno čuje glas žena iz sela Rsovci, Dobri Do i Dojkinci. Najzad ih je neko pitao kako razmišljaju i kroz šta su sve prošle, odrastajući i osnivajući porodicu u čvrstim patrijarhalnim okovima.
U serijalu ,,Staroplaninke — patrijarhat i njegovo nasleđe u ruralnim zajednicama” obrađeno je 14 tema, među kojima su školovanje devojčica, rađanje, brak i porodica, pobačaj, nasleđivanje. U svakom od ovih videa Staroplaninke predočavaju javnosti svoje stavove, iskustva i prisećaju se kako su živele tokom mladosti, u periodu 20. veka.
Možda vas zanima:
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
Vidova trava: Moćna biljka sa Stare planine koja "otvara oči i srce"
Zaboravljena lekovita biljka iz narodne medicine koja i dalje živi među planinskim travarima
Možda vas zanima:
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
Vidova trava: Moćna biljka sa Stare planine koja "otvara oči i srce"
Zaboravljena lekovita biljka iz narodne medicine koja i dalje živi među planinskim travarima
Možda vas zanima:
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
Vidova trava: Moćna biljka sa Stare planine koja "otvara oči i srce"
Zaboravljena lekovita biljka iz narodne medicine koja i dalje živi među planinskim travarima
Patrijarhat je sinonim za žensko ćutanje i pokoravanje
Printscreen/Youtube
Ući u domove Staroplaninki i razgovarati sa njima o položaju žena u društvu deluje kao teško ostvariv san. Ipak, ne i nemoguć. Ako vas sagovornice dobro poznaju, imaju poverenja u vas, i još vas povezuje i južnjački dijalekat, ništa nije nemoguće. Gordana Simonović Veljković iz Centra ,,Mome”, jedna od zaslužnih za serijal o Staroplaninkama, kaže da je proces od istraživanja o patrijarhatu u selima Stare planine do objavljivanja serijala trajao oko godinu dana. Naročito ističe pomoć ,,pirotskog Vuka Karadžića”, odnosno etnologa Dragoljuba Zlatkovića.
,,Tim ljudima je jako važno da neko dođe i da ih pita kako su. Dragoljub Zlatković to radi 60 godina. Zato smo mogli da uđemo u svaku od tih kuća, jer to je bila velika radost kada ga vide. Tačno nas je usmerio na žene koje imaju jezgrovitu misao, koje mogu da iznesu ovu priču. S druge strane, među njima su bile i žene koje mi poznajemo kroz svoj prethodni novinarski rad, koje smo više puta snimili i fotografisali, pili kafu sa njima i tako dalje. I to nam je olakšalo posao. I treće, ja mislim da je vrlo, vrlo bitno to što smo mi sa ovog govornog područja”, navodi Gordana Simonović Veljković.
Sela Stare planine bez mladosti
Serijal na kome su ,,Mome” radile otkriva pojedinosti života Staroplaninki i njihova razmišljanja o pravima žena nekada i sada. Sagovornice Gordane Simonović Veljković starosti su od 70 do 85 godina. Bilo bi zanimljivo uporediti njihove stavove sa stavovima mlađih Staroplaninki. Ali, još jedna specifičnost Stare planine je da mladog stanovništva, prema rečima Simonović Veljković, nema.
,,Vi tamo mlađih žena nemate. One ne postoje tamo. Sigurna sam da je u selu Dobri Do, gde smo snimali, najmlađa stanovnica upravo žena sa kojom smo razgovarali, koja ima 72 godine”, objašnjava autorka serijala.
Sela Stare planine se susreću sa mladošću jedino preko leta, pa zato letnji period ume da zavara, prema rečima Gordane Simonović Veljković.
,,Svi vole Staru planinu, zato što nije kao Zlatibor, nije kao Kopaonik, neistražena je, nije infrastrukturno još uvek sređena i tako dalje. Ali, s drugi strane, tamo nemamo ljudi. Tu su romantične priče koje dolaze iz nekog letnjeg perioda, jer u tim selima se sjate neka deca, neki unuci tih ljudi, neko ko ima veze sa tim porodicama, pa onda dođu turisti, a to uopšte nije realna slika. I mi smo baš zbog toga izabrali zimsko vreme da snimimo te žene i da snimimo sela u kojima one žive”, kaže naša sagovornica.
Posle porođaja umesto odmora — motika
Printscreen/Youtube
,,Ćerke sam si doma rodila. Nisam išla pri doktora”, priseća se Staroplaninka Zlata Mladić, sagovornica Gordane Simonović Veljković u okviru serijala o Staroplaninkama.
Slično iskustvo ima i Staroplaninka Viktorija Mančić.
,,Kuj da mi pomaga? Pa pomagam si sama ja. Mora. Kako sam se porodila, dobro nisam umrela”, navodi Mančić za serijal Moma.
Za ovakav odnos prema porođaju i stavljanje pod rizik i žene i deteta nisu krivi samo okovi patrijarhata. Na pitanje kakav je odnos institucija prema Staroplaninkama, ali i Staroplanincima, Gordana Simonović Veljković kaže da razumevanje ne postoji.
,,Institucije, kada su u pitanju ljudi sa Stare planine, ne samo žene, nego ljudi, ja mislim da tu nema sluha, nema razumevanja. Ginekologa, naravno, nema. Mislim, ljudi su i prinuđeni da dolaze u grad, jer nema tih programa koji bi omogućili da oni imaju zaštitu u mestu u kome žive. To su mala sela, opet se vraćam na to da je tu ostalo po dvadesetak stanovnika. Živimo u vreme kada se sve posmatra kroz finansije i kroz finansijska sredstva. I, jednostavno, moj utisak je takav da niko neće da pokreće programe za tako malo ljudi. Neka sela su dobro povezana sa gradom, ali to nisu redovne autobuske linije. Postoje i sela do kojih nema autobuskog prevoza, do kojih ne može da se dođe ili da se ode ako nemate sopstveni auto, sem taksijem. To je tim ženama jako skupo”, objašnjava autorka serijala.
Simbol porođaja nedostojnog jedne žene, i jednog novog života, bar kad je reč o ovim krajevima, jeste pokrovac.
,,Neke žene u ovim krajevima su se porađale na pokrovcu. Pokrovac je parče tkanine kojim se prekrivaju krave i volovi kad je hladno. Žena je ovde prljava tokom porođaja i nakon porođaja. Kad kažem ovde, mislim na to vreme i na taj prostor (20. vek). Žena je prljava, žena ne može u krevet, ona je na zemlji, na slami, na tom pokrovcu za krave”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.
Nakon porođaja, bilo na pokrovcu ili kod lekara, ženi ni tada ne sledi odmor ili bolji tretman okruženja. Tada sledi rad, i to sa novorođenim detetom na ramenu.
,,Nedelju dana i onda na ramo i pravo na njivu. I tamo mu na neko drvo vežeš kao ljuljašku i ono tamo spava. Idem da ga podojim, pa ponovo kopam. Kući kad se vratim, treba sve, i ručak i večeru da spremam, da na’ranim svinje, kokoške”, objasnila je Staroplaninka Snežala Nikolić za serijal Moma.
Uslovi u kojima se žene danas porađaju često su daleko od dostojnih. Možda više simbol porođaja nije pokrovac, ali, nažalost, često jeste akušersko nasilje, o čemu je pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
I ženama na Staroj planini je stalo da se uslovi u kojima se žene porađaju poboljšaju, pogotovo zbog muka kroz koje su i same prošle, kaže Gordana Simonović Veljković.
Jedino je muško dete bilo razlog za slavlje
Nije nepoznanica da patrijarhat veliča rođenje isključivo muškog deteta, dok se rođenje ženskog čak može smatrati neuspehom. Ovakvo razmišljanje dovodi i do selektivnih abortusa, po čemu je naročito poznata Crna Gora.
Kako su koreni patrijarhata naročito snažni u ruralnim područjima, i u Rsovcima, Dobrom Dolu i Dojkincima je radost bila veća kada na svet dođe muško dete, jer ono je ,,naslednik, domaćin”. Njegovo rođenje znači da će imati ko da ,,nastavi lozu”.
,,Ako imaš dve devojčice, rodiš li muško, znaš da je to muško, da vredi da mu se raduješ, da ga voliš, da ga sve…”, kaže Viktorija Mančić za potrebe serijala o Staroplaninkama.
Zlata Mladić, takođe učesnica serijala o Staroplaninkama, navodi da je odnos prema dečacima bio drugačiji i tokom celog odrastanja.
,,Mnogo, mnogo razlika. Kad se rodi muško, sve za muško. Sve za brata, da ima što više imanja. Mi da li smo išle bose, da li će da imamo suknje, sve dok nismo bile porasle”, priseća se Mladić.
Kakva devojka se smatrala dobrom?
Printscreen/Youtube
Iako se njenom rođenju manje radovalo, ipak je žena ta koja je veliki teret morala da preuzme na sebe. Deca, kuća, hrana, poljoprivredni poslovi — sve su to njena zaduženja. Nema radnog vremena, jer se radi od jutra do mraka. Ali, uzalud, jer žena nije imala svoja primanja.
,,Da zna da radi, da kopa, da žanje. Sve da zna, svu rabotu da radi, pa onda da ide u tu kuću, u dobru kuću”, tako Mirjana Vasić iz Dojkinaca opisuje dobru devojku.
Možda je najnapornije bilo biti najmlađa snajka. Jer je žena, pa još i najmlađa u porodici, morala sve da radi i svima da udovoljava.
,,Najmlađa snajka kad dođe ona sve mora da radi. Sve mora na stari da da. Tako je bilo. Zna se, mlađa snajka i mora da vrši taj pos’o“, rekla je za serijal Mirjana Vasić.
Znajući kakav ih život čeka, ženama je bilo bitno da odu u kuću u čijoj blizini je zemljište koje će obrađivati, prema rečima autorke serijala o Staroplaninkama.
,,Žene sa kojima sam razgovarala su birale muževe shodno svojim željama, ali opet postoji tu još jedan moment. Želele su da odu, da se udaju tamo negde, gde je zemlja pristupačnija. Svesne su da moraju da rade teške fizičke poslove. Ali, prosto, ako već moraju, da to ne bude tamo negde u planinama, da ne moraju da prelaze kilometre i kilometre, da to ne bude ta tvrda zemlja koja se teško obrađuje. Uspeh je udati se za nekog ko ima plodno zemljište u blizini sela”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.
Nasledstvo poklanjaju braći
Ne treba zaboraviti i na to da žena celog života radi na tuđem imanju. Po odlasku u muževljevu kuću, njenu devojačku kuću u celosti najčešće nasledi brat ili braća. Žene sa Stare planine se često odriču nasledstva, pa tako ni nemaju gde da se vrate, šta da prodaju ili poklone deci, a da je isključivo njihovo.
,,Nisam htela na brata ništa da uzmem. Sve sam bratu poklonila. Jer ja sam ovde došla, oni su imali puno imanje. Jednog brata smo imale, nismo tri. Sve sam poklonila njemu. Ništa nisam uzela. Majka nam je rekla: ‘To je sve za Boru, vi iš”, priseća se Stoimenka Stojsavljević u serijalu.
Nevestina česma kao simbol ulaska u brak
Printscreen/Youtube
Običaj Staroplaninaca čiji je simbol ,,nevestina česma” znak je stupanja u brak u ovim krajevima. Tu bi mlada polivala i ljubila ruke svekra i svekrve, ali i svog muža.
,,Tu sam ja bila na vodu. Tu su ujutro, taj dan kad idu… Odvedu nevestu kod momka i onda ujutru ide se na česmu i ona se klanja na svekra i na svekrvu. Sedne na česmu i sipuje mu vodu. Ona mu posipuje i ljubi mu ruku. Zato je to nevestina česma”, priseća se Staroplaninka Stoimenka Stojsavljević u serijalu.
O tome kakva osećanja naviru Staroplaninkama na pomen nevestine česme, Gordana Simonović Veljković kaže da one ,,blagonaklono gledaju na ta okupljanja, na te svadbe, na sve te običaje koji su bili”.
,,Prosto to je deo njihove mladosti. S druge strane, vidim među njima da su običaji vezani za dokazivanje nevinosti nešto što je sramno, što ne bi trebalo, i tako dalje. To klanjanje, ljubljenje ruku, pranje ruku, što kažu posipuvanje kod nas, one na to gledaju kao deo svoje obaveze, kao na nešto što im se podrazumeva, ali na kult nevinosti ne gledaju, kako se gledalo u to vreme. To je njima glupo, to je njima nepotrebno, to je njima sramno, a zaista ima primera strašnih”, objašnjava naša sagovornica.
Dokazivanje nevinosti
Printscreen/Youtube
Kada je reč o dokazivanju nevinosti, mlada za koju bi se procenilo da nije bila nevina pre ulaska u brak, bila bi posramljena.
,,Recimo u selu Gostuša, na Staroj planini, običaj je bio da nevesta, kad je nevina, posle prve bračne noći kreće na vodu. Opet se česma pojavljuje, jer je voda ovde na Staroj planini simbol nečeg čistog. Kreće se i celo selo prati nevestu, dok je ona na konju. Svi pevaju, vesele se, i tako dalje. Ali, ako nevesta nije bila nevina, onda je stave naopačke na konja, pa joj na veo zakače, kako oni kažu ovde, mrtve poganci, a to su mrtvi miševi. Idu kroz selo, i pevaju: ‘Oj nevesto, kude si gledala, kad si ne si du*e sačuvala?’ I to je javna poruga, i to je javno ponižavanje, ne samo neveste, već i njenih roditelja, zbog toga što, eto, nije ispoštovala taj kult nevinosti”, kaže Gordana Simonović Veljković.
Iako je nevinost čak i naučno nemoguće dokazati, a čak i da je moguće, to ne sme da određuje vrednost jedne žene, još jedan običaj na Staroj planini vezan je upravo za dokazivanje nevinosti. Ako bi se za ženu procenilo da nije bila nevina po ulasku u brak, njena majka bi bila posramljena stavljanjem paprika oko vrata.
,,Kod nas je običaj bio na Staroj planini da se ode kod devojke kad se venčavaju. Mladoženja i njegova porodica odlaze kod devojke, tu se obavljaju neki obredi, služi se večera. Devojka odlazi u mladoženjinu kuću. Sutradan dolaze njeni roditelji da ‘vrate slavlje’, tako se to kod nas kaže, kod mladoženjinih roditelja. I tu se raspravlja o tome da li je devojka bila nevina ili nije. U stvari, uopšte se ne raspravlja. Ako se pojavi svekrva ili svekar sa nizom sušenih paprika i stavi to oko vrata majci devojke, to je javni prekor, zato što devojka nije bila devica kad je ušla u brak”, objašnjava Gordana Simonović Veljković.
Žene na Staroj planini prve bračne noći morale su da budu nevine: U suprotnom čekao ih je užasan ritual pred celim selom, kao i njihove majke
"Majka mi je stalno govorila da će me spaliti na raskrsnici za primer, ako izgubim nevinost pre braka", govori baka sa Stare Palnine.
MIRA O RADMILOVIĆU: Bio je mizantrop, nije voleo ljude
Zoran Radmilović zauvek će ostati upamćen kao jedan od najvećih majstora glume u Srbiji. Njegov rad i danas inspiriše i oduševljava publiku svih generacija, a posebno se pamti po brojnim ostvarenjima u legendarnom Ateljeu 212.
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Starinski nakit i amajlije u Srbiji – kako su se ljudi štitili od uroka i zlih sila
Pre nego što je nakit postao modni detalj, on je u srpskoj tradiciji imao prvenstveno zaštitnu ulogu. Pravili su ga od srebra, kosti, drveta ili tkanine, a verovalo se da svaki predmet nosi posebnu moć.
Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Komentari(0)