Albanska golgota je ustaljen naziv za proboj srpske vojske preko Albanije tokom Prvog svetskog rata. Zbog pritisaka velike austro-ugarske, bugarske i nemačke ofanzive, čitava armija, kralj, vlada i deo naroda bio je prinuđen da se povuče na Krf, ne želeći da kapitulira.
Povlačenje srpske vojske i izbeglica preko vrleti Albanije pokrivenih snegom je započeto u zimu 1915. godine. Tokom ovog tragičnog povlačenja, usled hladnoće, gladi, bolesti i borbi sa Albancima je stradalo više od 240.000 ljudi.
Posle više od mesec dana teških marševa, po lošem vremenu, srpska vojska se okupila kod Skadra, Drača i Valone. Dolazak na albanski deo jadranske obale nije značio i konačan spas. Tek cirkularom Nikole Pašića upućenim 15. januara 1916. godine ruskom caru Nikolaju II Srbima je stigla pomoć. Cirkular je stigao do cara Nikolaja 18. januara i istog dana je Nikolaj poslao telegram kralju Velike Britanija i predsedniku Francuske, u kome je rekao da ako srpska vojska ne bude spasena, da će Rusija raskinuti savez sa njima. Intervencija ruskog cara je ubrzala savezničku pomoć, a italijanska vlada je dozvolila Srbima da uđu u Valonu, pa je ubrzo počelo prebacivanje srpske vojske u Grčku.
Prvi dani na Krfu su bili užasni za Srbe. Saveznici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za adekvatan prihvat tako velikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane, odeće, ogreva i šatorske opreme, pa su vojnici, izmučeni od napornog marša, masovno umirali.
Ni vremenske prilike nisu bile naklonjene srpskim vojnicima jer je kiša neprekidno padala danima. Premorena i izmučena vojska je pod vedrim nebom, bez šatora i zaklona sedam dana teško podnosila ledenu kišu.
Na ostrvu Vido su iskrcavani najteži ranjenici i bolesnici i to su uglavnom bili najmlađi koje je povlačenje najviše pogodilo. Od 23. januara do 23. marta 1916. godine umrlo je 4.847 ljudi. Malo ostrvo Vido kod Krfa, koje je bilo organizovano kao bolnica, je pretvoreno u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu". Bez mogućnosti sahrane, oko 5.400 umrlih je spušteno u more. Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu izlovljavali ribu u tom području.
Na ovom putu srpski narod je doživeo jedan od najvećih egzodusa u svojoj istoriji. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 srpskih vojnika, u Bizertu oko 12.000. U zvaničnom izveštaju ministra vojnog generala Božidara Terzića, predsedniku vlade Nikoli Pašiću piše da je u povlačenju nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi. Francuski maršal Žozef Žofr je o tome rekao: „Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, prevazilazi po strahotama sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo“.
Srpska vojska se oporavila i reorganizovala do aprila i takva je prevezena na Solunski front gde je dobila svoj sektor i igrala važnu ulogu u njegovom probijanju dve godine kasnije.
Tada je nastala i izreka: "Niko ne zna šta su muke teške, k'o Albaniju nije prošao peške."
Pročitajte još:
Komentari (0)