MUŠKU MARIJU SRPSKA ISTORIJA IZBRISALA: Naterala bugarske vojnike da joj služe, pisma na Solunski front krišom dostavljala
Zaboravljena srpska heroina Marija Rajković, koju su zvali Muška Marija zbog neustrašivosti, svojim hrabrim podvizima dostavljala je poruke srpskim vojnicima na Solunskom frontu onda kada nijedno pismo nije moglo da dopre do njih.
Za vreme Prvog svetskog rata u bugarsku okupacionu zonu na jugu Srbije nije mogla da dopre nijedna informacijama o srpskim vojnicima na Krfu. Bugari su to strogo zabranjivali, a sva pisma koja su Leskovčanima stizala od njihovih srodnika bila su javno spaljivana, dok su ljudima kojima su bila upućivana naplaćivane novčane kazne.
Žena, o čijim podvizima je u ono vreme pisao samo Leskovački glasnik:
vikipedija
Ko nije imao da plati bio bi pretučen. Jedina spona solunskih ratnika sa njihovim porodicama bila je Leskovčanka Marija Rajković. Ona je krijumčarila poštu rizikujući svoj i život članova svoje porodice i zbog hrabrosti dobila nadimak Muška Marija. Evo ko je bila ova hrabra žena…
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
vikipedija
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
Lepinja sa sve: Zašto se ova leskovačka poslastica jede isključivo u sitne noćne sate?
Saznajte zanimljive detalje o omiljenom specijalitetu Leskovca, čija popularnost raste u kasnim noćnim satima
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
– Dotle već beše Crveni krst u Kruševac zarabotija i ja sam si već ufatila vezu sas njega. I sprovodila pisma i amaneti za naše Leskovčanke. Lagala sam kako sam umejala. Neki put sam krila pisma u pasulj, neki put u brašno, neki put u umu. Jedanput sam išla u Kruševac na tri dana. I otud grdnu poštu izdonela – pričala je Marija Rajković posle Velikog rata.
Bila je visoka i otresita žena, svirala je duduk, pucala iz pištolja, pušila cigarete, a crninu je nosila do kraja života žaleći sina koga su u internaciji ubili Bugari.
Šest meseci nije bilo ni glasa od naših ratnika pre nego što je Marija donela svoja prva pisma u Leskovac. Delila ih je po kućama pod okriljem noći. Više puta je hapšena, ali je ni to nije sprečilo u naumu koji je bio jači od moguće osvete okupatora.
Marija je internirana u Pirot gde je u zatvoru provela devet meseci, a u rodni grad se vratila sa oslobodiocima.
vikipedija
– Bogme, videše Bugari da sam postala za nji' golem' opasnost. Pa tek jedan dan, baš na Svetog Gligorija, eto ti ga jedan sudija sas dva vojnika, s bajonoti na puške, i odvedoše me – govorila je Marija.
Mariji Rajković je humanitarni rad bio preokupacija i posle rata, zbog čega su je cenili u društvu. Umrla je 1938. godine, bez penzije ili bilo kakvog drugog zvaničnog društvenog priznanja. Sećanje na Marijina hrabra dela brzo su izbledela, a jedini trag o njenom podvigu ostao je zabeležen u tadašnjim lokalnim novinama.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Gazda Đorđe – miris piva i otkucaji industrijskog srca Beograda
U Beogradu krajem 19. veka, na Savskom vencu, dan je započinjao mirisom hmelja. Para se dizala iz velikih bakarnih kazana, a kaldrma ispred pivare bila je topla od jutarnjeg sunca. Među radnicima, obučen jednostavno, bez ikakvih odlikovanja i pratnje, šetao je vlasnik — gazda Đorđe Vajfert. Bio je to čovek koji je znao ime svakog radnika, ali i cenu svake litre piva, i koji je umeo da se zadrži kod majstora kotlarnice isto onoliko dugo koliko i kod bankarskog šaltera.
Vukašin i Marička bitka: Sudbonosni trenutak srpske srednjovekovne istorije
Kraj 14. veka bio je vreme burnih političkih previranja na Balkanu. U tom vihoru istorije izdigla se figura kralja Vukašina Mrnjavčevića – vojskovođe, vlastele i jednog od ključnih aktera u poslednjim godinama srpske srednjovekovne moći. Njegov uspon, savez sa carem Urošem, sukobi sa vlastelom i tragičan kraj na obalama Marice ostavili su dubok trag na sudbinu srpskog kraljevstva.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
Komentari(0)