U prošlosti, post je obuhvatao potpuno uzdržavanje od bilo koje hrane, da bi kasnije kod pravoslavnih hrišćana to podrazumevalo odricanje samo od određene, takozvane “mrsne” hrane. Namirnice koje spadaju u ovu grupu sadrže masnoće životinjskog porekla, ali se u određenom periodu posta pod mrsne namirnice ubraja i hrana pripremljena na biljnim masnoćama.

Box: Sreda i petak
su se od najranijih dana u pravoslavlju smatrali danima koji su posvećeni molitvi i postu. Osim u periodu božićnog i uskršnjeg posta, koji traju šest, odnosno sedam nedelja, vernici se tokom cele godine petkom i sredom uzdržavaju od mrsne hrane. Ovaj verski običaj jedino se ne primenjuje tokom “Trapave sedmice”, odnosno, nedelje koja je nakon Uskrsa.

Bez obzira na razna narodna verovanja, post sredom je obavezan u znak sećanja na Judinu izdaju Isusa Hrista, koja se desila tog dana u sedmici. To je događaj koji je prethodio Isusovom stradanju i iz tog razloga crkva je odredila sredu za dan molitve i uzdržavanja od mrsne hrane. Petak se smatra najtužnjim hrišćanskim danom, odnosno danom u sedmici kada je Isus Hrist mučen i razapet na krst. Od davnina, post sredom i petkom je “na vodi”, bez upotrebe ulja i sa unosom sirove ili barene hrane. Ukoliko na ove dane pada praznik označen crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano “masnim” crnim slovima, pravi se izuzetak pa tada vernici mogu da konzumiraju hranu pripremljenu na ulju, a od alkohola smeju da piju crno vino.

Pored uzdržavanja od hrane, post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, dela i želja. Vernici bi trebalo da izbegavaju bilo kakva veselja i proslave, parovi i supružnici bi trebalo da se uzdržavaju od telesnih zadovoljstava, a crkva ne obavlja venčanja tokom posta.

Iako se u narodu smatra da hrišćani treba da poste ovim danima zbog potomstva i porodice, suština je da tokom bilo kog posta pravoslavci poste zbog duhovnog i telesnog razvoja.

Box: TikTok video