Pre nego što je skočio u smrt Branko Ćopić je u hotelu „Moskva“ učinio neverovatan gest: "Imam, verujte, veliki razlog“
"Ceo narod će Branka žaliti i kao čoveka i kao pisca koji je našem narodu mnogo dao.", pisala je Desanka Maksimović. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!”
Bio je prvi komšija Desanke Maksimović, praktično su živeli "pod istim krovom".
"Ne mogu prosto da zamislim da njega može smrt da uzme. Kada se samo setim njegovih divnih humoristickih priča. Kad god bismo, ma gde, čitali on je bio glavni.", napisala je Desanka o Branku za Politiku.
Branko Ćopić je rođen 1. januara 1915. godine, a tragično je preminuo pre 39 godina, 26. marta 1984, izvršivši samoubistvo skokom sa Savskog mosta. Iza sebe je ostavio više od 50 pripovedaka, kratkih priča, romana i pesama i jedan je od najčitanijih i najuspešnijih pisaca sa ovih prostora.
Možda vas zanima:
PESNIKINJA SA OSMEHOM MONA LIZE I SRCEM SVETICE: Njoj je ljubav bila inspiracija, a svoju je našla tek u poznim godinama
Književna vila koja je stihove nizala u grane bisera, krišom nam je poturala pod nos ljubavne reči koje su nam se večno urezale u mislima - “Ne, nemoj mi prići… sreća je lepa samo dok se čeka”
DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Možda vas zanima:
PESNIKINJA SA OSMEHOM MONA LIZE I SRCEM SVETICE: Njoj je ljubav bila inspiracija, a svoju je našla tek u poznim godinama
Književna vila koja je stihove nizala u grane bisera, krišom nam je poturala pod nos ljubavne reči koje su nam se večno urezale u mislima - “Ne, nemoj mi prići… sreća je lepa samo dok se čeka”
DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Možda vas zanima:
PESNIKINJA SA OSMEHOM MONA LIZE I SRCEM SVETICE: Njoj je ljubav bila inspiracija, a svoju je našla tek u poznim godinama
Književna vila koja je stihove nizala u grane bisera, krišom nam je poturala pod nos ljubavne reči koje su nam se večno urezale u mislima - “Ne, nemoj mi prići… sreća je lepa samo dok se čeka”
DESANKA MAKSIMOVIĆ JE IMALA NAJLEPŠU LJUBAVNU PRIČU IKAD: Bila je svetica među ženama, a Bog ju je surovo kaznio
Desanka Maksimović doživela je duboku starost i umrla u 95oj godini, davne 1993. godine
Rođen je u mestu Hašani u Bosanskoj Krajini, gde je završio osnovnu školu. Učiteljsku školu pohađao je u Banja Luci, Delnicama i Sarajevu, da bi diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na pedagogiji.
Printscreen/Youtube
Deda kao najveća inspiracija
Otac mu umire kada je imao samo četiri godine, a on odrasta sa majkom, sestrom, stricem i dedom za koga je bio posebno vezan i često govorio da mu je on bio najveća inspiracija. U osnovnoj školi došao je i do prvih knjiga. Bilo ih je vrlo malo, ali je, kako je jednom rekao, svaku zapamtio. Prvo delo je objavio već sa 14 godina u omladinskom časopisu “Venac”, a kao književnik biva primećen već u ranim studentskim danima i 1939. godine osvaja nagradu “Milan Rakić”.
Tokom Drugog svetskog rata Branko je bio ratni dopisnik i pripadnik ustanika narodnooslobodilačke borbe. Iako pre svega satiričar, rat ostavlja trag u njegovom stvaralaštvu, pa se tih godina u njegovim rečenicama može pročitati strah i žalost koje je osećao usled teške situacije koja je zadesila njegov rodni kraj.
Pisanje za decu je najlepši posao
Jedno od njegovih najlepših dela, “Bašta sljezove boje”, posvetio je svom prijatelju Ziji Dizdareviću, ubijenom u logoru Jasenovac. U posleratnom periodu bio je urednik više dečjih časopisa i danas se smatra jednim od najvećih dečjih pisaca.
- Pisanje za decu za mene je najlepši posao, najprijatnija zabava i najbolji odmor. Kad završim jednu knjigu za decu, ja se osećam tako veseo i raspoložen kao da se vraćam s neke velike majske svečanosti - napisao je Ćopić.
Neka od njegovih najpoznatijih dela su “Prolom”, “Doživljaji Nikoletine Bursaća”, “Orlovi rano lete” i za najmlađe čuvena “Ježeva kućica”.
Facebook/sinhro.rs
Često je sebe nazivao seljakom
U radovima namenjenim odraslima prevashodno se bavio životom seljaka, siromašnih, ljudi sa margine, a inspiracija za seoske dogodovštine mu je najviše bio njegov rodni kraj. Iako je završio fakultet i posle rata postao profesionalni pisac, često je sebe nazivao seljakom i ostao skroman tokom celog svog života.
„Čovjeka valja požaliti, razumjeti učešćem, pomilovati ga lijepom rječju i dobrim sjećanjem, ali mu se valja i podsmijehnuti. I pustiti ga da se i on podsmijehne drugima i samome sebi.“, govorio je Ćopić.
1958.godine dobio je NIN-ovu nagradu za roman "Ne tuguj bronzana stražo".
vikipedija
Progon od strane Tita i Komunističke partije
Paralelno, Branko se bavio i satirom. Kada je 1950. objavio "Jeretičku priču" u listu "Jež", koja je nastala kao izraz njegovog neslaganja sa putem kojim ide država, naišao je na snažnu osudu Tita i Komunističke partije.
U jednom delu priče on navodi:
"Drug ministar zamišljeno ćuti. S jedne strane, srce ga vuče tamo, na veliku plažu, među narod, a s druge strane, sve mu se čini da će nešto izgubiti od vlastite veličine ako se umiješa među svjetinu. Ovako izdvojen od mase izgleda sam sebi mnogo važniji, vredniji i mudriji, izabran čovjek, ali mu je u duši ipak nešto prazno, kao da ne sjedi na svom pravom mjestu."
Josip Broz je tada izjavio da pisac neće biti uhapšen, ali "takvu satiru neće dozvoliti", dok su mu bili prišiveni atributi "reakcionara", "anarhiste" i "protivnika progresa". UDBA je odmah otvorila dosije „Branko Ćopić“, i stavila ga "pod mere". To je značilo da je bio praćen, beleženo je sa kim se sastajao, šta je govorio na predavanjima, a redovno je pozivan i na različita saslušanja. Sve to dovelo je do njegovog isključenja iz KPJ 1960. godine. I mnoge kolege su mu okrenule leđa.
vikipedija
Iz „Moskve“ u smrt
Pretpostavlja se da su ti progoni glavni razlog što je odlučio da digne ruku na sebe. U poruci koju je ostavio svojoj supruzi pre nego što je izvršio samoubistvo napisao je: “Zbogom lijepi i strašni živote!” Pre nego što je to učinio, Branko je bio u hotelu "Moskva" gde je bogato častio konobare, rekavši im: "Imam, verujte, veliki razlog…".
Sahranjen je na beogradskom Novom groblju u Aleji zaslužnih građana, a brojne škole, ulice i biblioteke danas nose njegovo ime. Tokom rata u Bosni i Hercegovini srušen je njegov spomenik u Bosanskoj Krupi, a njegova kuća u Hašanima spaljena.
(24sedam)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.
Komentari(0)