PRIDRŽAVANJE KAPUTA ĐURI JAKŠIĆU Selio se po kazni, jer je u kafanama, pod dejstvom pića, bio sklon žestokim ispadima
Zbog kostobolje teško mu je bilo da obuče zimski kaput, pa je pri izlasku u hodnik pozvao čistača da mu pridrži kaput, ne znajući da su čistači zatvorenici kojima je to prinudno zanimanje.
Georgije Đura Jakšić (1832–1878), posle školovanja i kraćeg rada u vojvođanskim gradovima, 1857. je prešao u Srbiju. Radeći kao učitelj i profesor crtanja, tokom sledećih 15 godina prinudno se selio osam puta.
U to vreme prosvetni radnici bili su državni službenici, kojima je vlast određivala mesto službovanja, slično kao vojnim licima. Iako s brojnom porodicom, i kao jedini hranitelj, nekada je i otpuštan iz službe. Većina seoba po selima bila je po kazni, jer je pesnik u kafanama, pod dejstvom pića, bio sklon žestokim ispadima.
O sebi za kafanskim stolom pesnik kaže: „A ja pijem, jošte pijem/U tom mi se srce para/Ćuteći se samo igram/Ljutim vrhom od handžara.” Nakon žalbi sugrađana na Jakšićeve incidente sledile su kazne državnih vlasti.
Možda vas zanima:
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
MISTERIJA SLIKE SRPSKOG SLIKARA Đorđe Krstić je ovim delom ušao u istoriju umetnosti EVO ŠTA ZAPRAVO SIMBOLIZUJE TAJANSTVENA ŽENA!
19. aprila 1851. godine rođen je veliki srpski slikar Đorđe Krstić
Možda vas zanima:
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
MISTERIJA SLIKE SRPSKOG SLIKARA Đorđe Krstić je ovim delom ušao u istoriju umetnosti EVO ŠTA ZAPRAVO SIMBOLIZUJE TAJANSTVENA ŽENA!
19. aprila 1851. godine rođen je veliki srpski slikar Đorđe Krstić
Možda vas zanima:
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
MISTERIJA SLIKE SRPSKOG SLIKARA Đorđe Krstić je ovim delom ušao u istoriju umetnosti EVO ŠTA ZAPRAVO SIMBOLIZUJE TAJANSTVENA ŽENA!
19. aprila 1851. godine rođen je veliki srpski slikar Đorđe Krstić
Nedobronamernost i zluradost ljudi iz okoline činile su pesnika ogorčenim, što govore stihovi: „Ali moje srce, ali moje grudi/ledenom su zlobom okivali ljudi”.
Printscreen:vikipedija
Jakšić nije oklevao da stihovima prebaci i državi zbog nerodoljubivog odnosa prema pobunjenim Srbima u Bosni i Hercegovini. Sve vreme mukotrpnog potucanja po gradovima i zabitim selima neumorno je pisao lirsku i rodoljubivu poeziju, drame, pripovetke i slikao portrete savremenika i istorijskih ličnosti.
Srećan preokret u službovanju Đure Jakšića došao je tek kad se na srpskoj političkoj sceni pojavio veliki intelektualac Stojan Novaković. Poznajući Jakšićeve zasluge za srpsku kulturu, nalazi mu 1872. bolje plaćeno mesto korektora u državnoj štampariji. Međutim, već tada mu je zdravlje bilo ozbiljno oronulo zbog kostobolje i tuberkuloze, od koje su bolovali njegovi ukućani. Jakšićeva kći Tijana, tek udata za pesnika Vojislava Ilića, umrla je od tuberkuloze u svojoj 19. godini.
Iz vremena službovanja Đure Jakšića u štampariji njegov prijatelj iz mladosti Jovan Jovanović Zmaj zapisao je vedru anegdotu. Jednog dana Đura ostaje u kancelariji prekovremeno, kada su se svi službenici razišli kućama. Zbog kostobolje teško mu je bilo da obuče zimski kaput, pa izlazi u hodnik i poziva čistača mu pridrži kaput, ne znajući da su čistači zatvorenici kojima je to prinudno zanimanje. Čistač nespretno pomaže, na šta mu nervozni Đura ljutito prebacuje kako ni kaput ne ume da pridrži. Robijaš se pravda da je u zatvor dospeo ne zato što je ljudima pridržavao kapute, nego im ih je, naprotiv, strzao s ramena i otimao. Od tada se Đura više nije usuđivao da traži pomoć iz hodnika.
Shutterstock
Dobar zimski kaput nekada je predstavljao dragoceni deo odeće, koji se brižljivo čuvao, krpio, prevrtao i nasleđivao, o čemu je pisao Gogolj u pripoveci „Šinjel”.
Nakon Jakšićeve smrti prosvetari i školska omladina održali su dobrotvornu priredbu u korist njegove porodice. Za tu priliku Zmaj je napisao nezaboravnu rodoljubivu posmrtnu odu „Svetli grobovi” koju znamo iz đačkih čitanki. Na grobu Đure Jakšića, preseljenom s Tašmajdanskog na Novo groblje, urezane su njegove reči razočaranja: „U svetu, brale, nema ljubavi”.
(Politika)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)