PRIDRŽAVANJE KAPUTA ĐURI JAKŠIĆU Selio se po kazni, jer je u kafanama, pod dejstvom pića, bio sklon žestokim ispadima
Zbog kostobolje teško mu je bilo da obuče zimski kaput, pa je pri izlasku u hodnik pozvao čistača da mu pridrži kaput, ne znajući da su čistači zatvorenici kojima je to prinudno zanimanje.

Georgije Đura Jakšić (1832–1878), posle školovanja i kraćeg rada u vojvođanskim gradovima, 1857. je prešao u Srbiju. Radeći kao učitelj i profesor crtanja, tokom sledećih 15 godina prinudno se selio osam puta.
U to vreme prosvetni radnici bili su državni službenici, kojima je vlast određivala mesto službovanja, slično kao vojnim licima. Iako s brojnom porodicom, i kao jedini hranitelj, nekada je i otpuštan iz službe. Većina seoba po selima bila je po kazni, jer je pesnik u kafanama, pod dejstvom pića, bio sklon žestokim ispadima.
O sebi za kafanskim stolom pesnik kaže: „A ja pijem, jošte pijem/U tom mi se srce para/Ćuteći se samo igram/Ljutim vrhom od handžara.” Nakon žalbi sugrađana na Jakšićeve incidente sledile su kazne državnih vlasti.
Možda vas zanima:

Đura Jakšić: Pesnik koji je iz kafane izazvao turskog pašu na dvoboj
Đura Jakšić, jedno od najsvetlijih imena srpske književnosti i umetnosti XIX veka, bio je pesnik, slikar, boem i simbol borbe za slobodu.

KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Možda vas zanima:

Đura Jakšić: Pesnik koji je iz kafane izazvao turskog pašu na dvoboj
Đura Jakšić, jedno od najsvetlijih imena srpske književnosti i umetnosti XIX veka, bio je pesnik, slikar, boem i simbol borbe za slobodu.

KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Možda vas zanima:

Đura Jakšić: Pesnik koji je iz kafane izazvao turskog pašu na dvoboj
Đura Jakšić, jedno od najsvetlijih imena srpske književnosti i umetnosti XIX veka, bio je pesnik, slikar, boem i simbol borbe za slobodu.

KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Nedobronamernost i zluradost ljudi iz okoline činile su pesnika ogorčenim, što govore stihovi: „Ali moje srce, ali moje grudi/ledenom su zlobom okivali ljudi”.
Printscreen:vikipedija
Jakšić nije oklevao da stihovima prebaci i državi zbog nerodoljubivog odnosa prema pobunjenim Srbima u Bosni i Hercegovini. Sve vreme mukotrpnog potucanja po gradovima i zabitim selima neumorno je pisao lirsku i rodoljubivu poeziju, drame, pripovetke i slikao portrete savremenika i istorijskih ličnosti.
Srećan preokret u službovanju Đure Jakšića došao je tek kad se na srpskoj političkoj sceni pojavio veliki intelektualac Stojan Novaković. Poznajući Jakšićeve zasluge za srpsku kulturu, nalazi mu 1872. bolje plaćeno mesto korektora u državnoj štampariji. Međutim, već tada mu je zdravlje bilo ozbiljno oronulo zbog kostobolje i tuberkuloze, od koje su bolovali njegovi ukućani. Jakšićeva kći Tijana, tek udata za pesnika Vojislava Ilića, umrla je od tuberkuloze u svojoj 19. godini.
Iz vremena službovanja Đure Jakšića u štampariji njegov prijatelj iz mladosti Jovan Jovanović Zmaj zapisao je vedru anegdotu. Jednog dana Đura ostaje u kancelariji prekovremeno, kada su se svi službenici razišli kućama. Zbog kostobolje teško mu je bilo da obuče zimski kaput, pa izlazi u hodnik i poziva čistača mu pridrži kaput, ne znajući da su čistači zatvorenici kojima je to prinudno zanimanje. Čistač nespretno pomaže, na šta mu nervozni Đura ljutito prebacuje kako ni kaput ne ume da pridrži. Robijaš se pravda da je u zatvor dospeo ne zato što je ljudima pridržavao kapute, nego im ih je, naprotiv, strzao s ramena i otimao. Od tada se Đura više nije usuđivao da traži pomoć iz hodnika.
Shutterstock
Dobar zimski kaput nekada je predstavljao dragoceni deo odeće, koji se brižljivo čuvao, krpio, prevrtao i nasleđivao, o čemu je pisao Gogolj u pripoveci „Šinjel”.
Nakon Jakšićeve smrti prosvetari i školska omladina održali su dobrotvornu priredbu u korist njegove porodice. Za tu priliku Zmaj je napisao nezaboravnu rodoljubivu posmrtnu odu „Svetli grobovi” koju znamo iz đačkih čitanki. Na grobu Đure Jakšića, preseljenom s Tašmajdanskog na Novo groblje, urezane su njegove reči razočaranja: „U svetu, brale, nema ljubavi”.
(Politika)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)