TUŽAN ŽIVOT ĐUZE STOJILJKOVIĆA: 8 meseci je bio sam i bolestan, ona ga je tajno kremirala, a grobno mesto sakrila
Glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je 2015. godine, ali verovatno nije ni slutio da će njegova smrt biti povezana sa neverovatnim skandalom koji je umalo pomračio veličinu njegovog životnog dela - glume
Glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je 15. juna 2015. godine, a kao jedna od ožalošćenih bila je njegova druga supruga i brat . Brat pokojnog glumca optuživao je ženu da je njegovog brata tajno sahranila ne ispunivši mu poslednju želju.
Niko od prijatelja i rodbine nije znao gde je legendarni Đuza sahranjen. A onda jedan električar iz Ateljea 212 pratio Đuzinu ženu kada je davala 40 dana pokojnom Đuzi.
Tada se saznalo da je glumca tajno kremirala, a njegovu urnu položila u grobnicu sa ostacima svojih roditelja Živka i Vere Vranjanac. A lokacija na kojoj se nalaze posmrtni ostaci čuvenog Rođe, verovatno bi i danas bila tajna, da glumčev veliki prijatelj, sada već pokojni, Vlasta Velisavljević nije slučajno saznao gde je sahranjen Stojiljković, pisao je Kurir.
Možda vas zanima:
LEGENDARNOG GIDRU SU HAPSILI ZBOG VICEVA O TITU Kada su mu došli u posetu u zatvor doživeli su neverovatan šok
Neobična priča legendarnog glumca.
„Nikada neću biti ljubavnik ni heroj“ - Glumački div koji je voleo skromnost više od slave
Rođen 7. aprila 1934. u Kruševcu, u cincarskoj porodici, Taško Načić , rano je pokazao talenat za glumu. Još kao gimnazijalac bežao je sa časova da bi gledao probe i predstave u pozorišnoj sali. U školskim predstavama igrao je upečatljive uloge, a kao Mitke u Koštani ostao je nezaboravan. Bio je jedan od malobrojnih maturanata svoje generacije koji je krenuo putem glume – i taj put ga je odveo do Akademije dramskih umetnosti u Beogradu.
Možda vas zanima:
LEGENDARNOG GIDRU SU HAPSILI ZBOG VICEVA O TITU Kada su mu došli u posetu u zatvor doživeli su neverovatan šok
Neobična priča legendarnog glumca.
„Nikada neću biti ljubavnik ni heroj“ - Glumački div koji je voleo skromnost više od slave
Rođen 7. aprila 1934. u Kruševcu, u cincarskoj porodici, Taško Načić , rano je pokazao talenat za glumu. Još kao gimnazijalac bežao je sa časova da bi gledao probe i predstave u pozorišnoj sali. U školskim predstavama igrao je upečatljive uloge, a kao Mitke u Koštani ostao je nezaboravan. Bio je jedan od malobrojnih maturanata svoje generacije koji je krenuo putem glume – i taj put ga je odveo do Akademije dramskih umetnosti u Beogradu.
Možda vas zanima:
LEGENDARNOG GIDRU SU HAPSILI ZBOG VICEVA O TITU Kada su mu došli u posetu u zatvor doživeli su neverovatan šok
Neobična priča legendarnog glumca.
„Nikada neću biti ljubavnik ni heroj“ - Glumački div koji je voleo skromnost više od slave
Rođen 7. aprila 1934. u Kruševcu, u cincarskoj porodici, Taško Načić , rano je pokazao talenat za glumu. Još kao gimnazijalac bežao je sa časova da bi gledao probe i predstave u pozorišnoj sali. U školskim predstavama igrao je upečatljive uloge, a kao Mitke u Koštani ostao je nezaboravan. Bio je jedan od malobrojnih maturanata svoje generacije koji je krenuo putem glume – i taj put ga je odveo do Akademije dramskih umetnosti u Beogradu.
Đuza nije imao dece, a često je govorio kako bi mu deca bila samo velika briga.
"Kada sam sebe upitam šta mi znači Beograd, dođem do toga da je odgovor – ništa. Kada ne radim, prošetam malo, popijem negde kafu. Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav", govorio je Đuza.
Koliko je obožavao svoju prvu suprugu govori činjenica da se sa njom skoro nikada nije posvađao i da su mnogi njihov brak uvek karakterisali kao savršenstvo, bez mane. Ali, u drugi brak je ušao zbog administracije, iako nikada to nije želeo.
"U monografiji „Vlastimir Đuza Stojiljković“ autora Zorana Jovanovića moj brat je izjavio da bi voleo da ga sahrane na groblju u Ribarskoj banji. U tom mestu nam je deda sahranjen, a roditelji su nam tamo bili učitelji," pričao je Nenad Stojiljković, rođeni brat velikog srpskog glumca.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)