STRELJANA SA 25 GODINA, POSLEDNJA ŽELJA JOJ JE BILA DA JOJ MECI NE NAGRDE LICE Ko je bila Vera Pešić o kojoj je snimljena serija?
Za priču o srpskoj Mata Hari, špijunki čiji život su obeležile brojne avanture, verovatno ste čuli na osnovu filma Vera Nedeljka Kovačića, a sada nam stiže i istoimena serija od 10 epizoda, koja će proširiti priču.
Vera Pešić je rođena 1919. godine u Sijarinskoj Banji kod Leskovca, u kome je odrasla i završila školu, a brzo je dobila nadimak „Leskovačka lepotica“ zbog svoje nesvakidašnje lepote.
Uprkos tome što je bila iz dobrostojeće porodice, veruje da se sa samo 16 godina udala za policijskog pisara baš zato što je finansijska situacija u tom trenutku bila veoma loša.
Taj brak je trajao nepune tri godine i ona se nakon toga preselila u Beograd, a prethodno je pokazala izuzetne spisateljske sposobnosti tokom rada u lokalnim leskovačkim novinama.
Možda vas zanima:
Tragovima starih karavana: Istorijske rute kroz Srbiju
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Ona je srpska Mata Hari: Vera Pešić je bila četvorostruki tajni agent, zavođenjem je stigla i do Gestapa, a na kraju je mučki ubijena!
Vera se rodila 1919. godine u Sijarinskoj Banji na jugu Srbije, lepa i ne visokog rasta vrlo rano je otkrila da raspolaže ogromnim uticajem na muškarce
Možda vas zanima:
Tragovima starih karavana: Istorijske rute kroz Srbiju
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Ona je srpska Mata Hari: Vera Pešić je bila četvorostruki tajni agent, zavođenjem je stigla i do Gestapa, a na kraju je mučki ubijena!
Vera se rodila 1919. godine u Sijarinskoj Banji na jugu Srbije, lepa i ne visokog rasta vrlo rano je otkrila da raspolaže ogromnim uticajem na muškarce
Možda vas zanima:
Tragovima starih karavana: Istorijske rute kroz Srbiju
Kako su nekadašnji putevi oblikovali trgovinu i kulturu Balkana.
Ona je srpska Mata Hari: Vera Pešić je bila četvorostruki tajni agent, zavođenjem je stigla i do Gestapa, a na kraju je mučki ubijena!
Vera se rodila 1919. godine u Sijarinskoj Banji na jugu Srbije, lepa i ne visokog rasta vrlo rano je otkrila da raspolaže ogromnim uticajem na muškarce
U Beogradu je upoznala majora Slavka Radovića, oficira Obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba Jugoslovenske vojske, zahvaljujući kome je brzo primljena u službu nakon završenog kursa.
Govorila je čak šest jezika i zato je dobila zadatak da se infiltrira u mrežu špijuna britanske, francuske i nemačke obaveštajne službe, jer su se svi njihovi putevi ukrštali u Beogradu.
Zahvaljujući svojoj lepoti, ali i dobrom igranju valcera, Vera „je na raskošnim zabavama i u najekskluzivnijim hotelima upoznavala brojne mete kojima je plasirala priču da radi u Generalštabu Vojske, tako da su oni mislili da imaju doušnika u njoj.
Saveznica u tome bila joj je Elizabeta fon Maltzan, poznao kao Lepa Lili, koja je bila supruga nemačkog ambasadora i takođe špijun. Sa njom je Vera imala i ljubavnu vezu, zahvaljujući kojoj je naučila razne veštine zavođenja.
Ključno poznanstvo bilo je sa nemačkim obaveštajcem Karlom Krausom, zbog kog je uvučena u dvostruku špijunažu i proterana u Lebane da leži u zatvoru, ali je uspela da to izbegne. U jednom trenutku našla se i u Beču, gde je čak upoznala Adolfa Hitlera.
Kasnije se vratila u Beograd i dobila zadatak da suzbije komuniste i prati rad četnika, zbog čega su od nje informacije tražili i partizani i četnici i Nemci. Izbegla je streljački vod 1943. godine zahvaljujući vezama.
Zbog bliskog odnosa sa četničkim komandantom Radoslavom Đurićem, izazvala je nezadovoljstvo među četnicima. Četnici su potom opkolili Sijarinsku Banju, a Vera je streljana sa 25 godina i poslednja želja joj je bila da joj meci „ne nagrde lice“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)