ZNAČENJE REČI ZAOVA, JETRVA I SVEKRVA: Ove izraze koristimo od davnina, a o njima ništa ne znamo!
Srpski jezik nas često nasmeje!

Ako ste se pitali za značenje reči zaova, jetrva, svekrva, mi imamo sve odgovore!
Srpski jezik je bogat i raznovrstan, prepun izraza koje koristimo još od davnina, a o kojima malo ili nedovoljno znamo.
Shutterstock
Neki od tih izraza su i nazivi tazbinske familije: zaova, jetrva, svekrva i ako ste se pitali za njihovo značenje, evo odgovora:
Možda vas zanima:


Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:


Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Možda vas zanima:


Zašto se u narodu od davnina kaže - biti zdrav k'o dren?
Dren sadrži veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i vrlo mnogo vitamina C. Posebno valja istaći da je svaki deo ove biljke lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice
Zaova je izvedeno od fraze „zla ova“ i označava suprugovu sestru koja/koje po nepisanom pravilu i ne trpe previše snajku, jer niko ne voli brata kao što ga sestra voli.
Jetrva je izvedeno od fraze „jetra„ a odnosi se na snaju – u ovom slučaju, suprugu muževljevog brata koja se, opet po nekom nepisanom pravilu, ne slaže sa drugom snajkom.
Svekrva je izvedeno od fraze „sve kriva“ i, naravno, odnosi se na suprugovu majku koja svog „dečaka“ voli više od svega na svetu i uvek se petlja u odnose mu sa ženom, nikad ničim oko nje nije zadovoljna, zbog čega je snajki za sve kriva.
Izvor: Organvlasti
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(0)