NAJVEĆI ŽENSKAROŠ MEĐU SRPSKIM GLUMCIMA: Ženio se SEDAM puta, dame su ga obožavale, čak i jedna Brazilka
Pojavio se u više od 200 televizijskih i bioskopskih filmova i serija, nagrade su ga zaobilazile, kao i glavne uloge, kojih je imao manje nego prstiju na jednoj šaci. To mu nije smetalo da osvoji publiku, a da od epizodnih uloga napravi remek-dela.
Osim kod publike, bio je omiljen i među kolegama. Duhovit i otvoren, lako je postao omiljeno TV lice 60-ih i 70-ih među Jugoslovenima.
Kolege su ga često zadirkivale da je najveća škrtica među glumcima, a po pozorišnim klubovima se moglo čuti da je Bati lakše izvaditi zub nego dinar iz novčanika.
Sanjao je da postane glumac, al’ je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, da bi za vreme rata upisao Muzičku akademiju, odsek za glumu, koji je imao izvanredne profesore.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
NAJVEĆE MUDROSTI LEGENDE SRPSKOG GLUMIŠTA Reči Mije Aleksića kriju duboku poruku, a ovo su samo neke kojih se sećamo
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
NAJVEĆE MUDROSTI LEGENDE SRPSKOG GLUMIŠTA Reči Mije Aleksića kriju duboku poruku, a ovo su samo neke kojih se sećamo
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
NAJVEĆE MUDROSTI LEGENDE SRPSKOG GLUMIŠTA Reči Mije Aleksića kriju duboku poruku, a ovo su samo neke kojih se sećamo
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
Malo poznat detalj iz njegovog života je onaj da je rođen sa prezimenom Paskalj, te da je tek kao momak dodao sufiks “vić”.
Govorio je da postoje tri stvari koje nikad neće odbiti – ulogu, čast u kafani i žene. Ženio se pet puta, mada ima onih koji tvrde da je zapravo šest ili čak sedam puta stao pred matičara.
Poslednju suprugu Faniku upoznao je u kafani. Upoznali su se slučajno.
– Posle sahrane svratio sam na piće u kafanu Kosovski božur. Tu sam odmah primetio plavokosu konobaricu Faniku. Pitao sam je da se vidimo te večeri. Otišao sam tek pošto je pristala. Na sastanak sam došao ranije, skoro pun sat, kako ne bi imala vremena da pobegne – ispričao je Bata.
U trećem braku sa Brazilkom Renildom dobio je sina Zoju, koji živi u Nemačkoj.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(1)
Kao što mu Paskaljević nije "pravo" prezime, tako mu ni Bata nije ime, već nadimak, a zvao se Mihajlo.