KOME JE KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ POSVETIO PESMU "ŠTO SE BORE MISLI MOJE"? Pesma koja svojim prvim stihom opisuje Mihailov ljubavni život
Ova priča o Knezu Mihailu je vezana za jednu od najlepših ljubavnih pesama u XIX veku koju je knez lično napisao.
O njegovom izgledu zapisano je da je bio povisoka rasta, smeđ, suvonjav, krupnih izrazitih očiju, pune kratke brade, koju je delio po sredini. Glas mu je bio krupan, a hod odmeren i elastican.
Bio je obrazovan,lep, privlačan, otmen, elegantan, ali i vrlo nesrećan. Knez Mihailo Obrenović ubijen je 29.maja 1868. godine.
Najfascinantnija ličnost moderne srpske istorije je svakako knez Mihailo Obrenović, čovek koji je proterao Turke iz srpskih gradova, proglasio Srbiju za Pijemont južnoslovenskih naroda, izgradio Narodno pozorište, reformisao srpsku vojsku a da nije ubijen u atentatu 1868. godine verovatno bi ujedinio Srbiju sa Bugarskom i promenio tok nesrećne srpske istorije u XX veku. Ali ova priča o Knezu Mihailu je vezana za jednu od najlepših ljubavnih pesama u XIX veku koju je knez lično napisao.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Možda vas zanima:
PRVA KNJIŽEVNICA NA SRPSKOM JEZIKU Ubijena zajedno sa Mihailom Obrenovićem na Košutnjaku (FOTO/VIDEO)
Poznata je i kao Anka Pomodarka i prva šabačka princeza
KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Svoje misli i osećanja iskazivao je i u pesmama, a najpoznatija je “Što se bore misli moje”, koju knez Mihailo piše u svojoj 27. godini.
Slobodan Jovanović u delu “Druga vlada Miloša i Mihaila” iznosi pretpostavku da je knez Mihailo pesmu posvetio svojoj sestričini i nesuđenoj supruzi Katarini Konstantinović, ćerki Anke Konstantinović i unuci Jevrema Obrenovića, Mihailovog strica. Ta ljubav između Mihaila i Katarine je zaokupljala pažnju i bila predmet priča beogradske čaršije šezdesetih godina 19. veka.
Slobodan Jovanović je zapisao: “Zbog Mihailove nerešivosti pitanje o njegovoj ženidbi stajalo je gotovo tri godine na dnevom redu i bilo je neprestano pretresano od publike. Ceo mladi Beograd pevao je “Što se bore misli moje”, jednu pesmu za koju se govorilo da ju je ispevao sam knez u svom ljubavnom jadu. Ljudi su se čudili kako jedan tako zaljubljen čovek ne može da se odvaži na ženidbu“.
Sve do 2003. verovalo se da je pesma namenjena Katarini Konstantinović, a onda je slučajno pronađen notni zapis melodije za ovu pesmu. U tom dokumentu nalazi se i Mihailova posveta upućena kćerki kneza Aleksandara i kneginje Perside, Kleopatri Karađorđević.
Kleopatra Karađorđević se udala 9. februara 1855. za Milana Petronijevića, sina Avrama Petronijevića koji je bio predsednik Vlade 1844—1852. Venčanje je bilo u Sabornoj crkvi, a brak je potrajao svega nekoliko meseci. Preminula je 1/13. jula 1855. godine u banji Glajhenberg u Štajerskoj. Imala je samo 20 godina.
Pesma koju je napisao u mladosti, bez obzira kome je posvećena, svojim prvim stihovom najbolje opisuje Mihailov ljubavni život: Što se bore misli moje…
Muziku za stihove je komponovao Alojz Kalauz, češki kompozitor koji je u Beograd došao 1843. godine.
Što se bore misli moje
knez Mihailo Obrenović
Što se bore misli moje.
Iskustvo mi ćutat' veli.
Bež'te sada vi oboje,
nek' mi srce govori.
Prvi pogled oka tvoga,
sjajnom suncu podoban,
plenio je srce moje,
učinio robom ga.
Da te ljubim, ah, jedina,
celom svetu kazaću,
samo od tebe, ah, premila,
ovu tajnu sakriću.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
KAKO JE IVO ANDRIĆ IZBEGAO SMRT I GDE SE KRIO KADA JE PISAO "NA DRINI ĆUPRIJU": Nepoznati detalji iz života nobelovca!
Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Komentari(0)