KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Početak održavanja balova na prostoru na kome su živeli Srbi ne može se utvrditi sa sigurnošću pošto se takvi događaji nisu beležili. Prvi bal za koji se zna održan 1727. godine u Zemunu, a verovatno ni on ne bi bio upamćen da vlasnik kafane u kome se bal održavao nije tražio od zemunskih vlasti da odrede patroldžije koje će brinuti o redu na balu.
Balovi su redovno održavani kod tzv. „prečana“, Srba u Austrijskom carstvu koji su bili bolje upoznati sa evropskim modama i običajima. O njima svedoči čuveni srpski dobrotvor Sava Tekelija koji se tokom studija u Budimu skoro svakodnevno provodio na balovima:
„Subotom su Srblji držali bal ‘Kod krune’ u Tabanu, nedeljom smo išli u gradu, u ponedeljak rizikovali život vozese između santi leda do Pešte i ‘7 kurfiršta’. No, mladost ludost se pokazivala i u utornik kod „Belog krsta“, u sredu u peštanskoj Hakerovoj sali, četvrtkom negde u gradu… i tako cele sedmice.“
Prvi bal u Srbiji bio je održana 1834. godine u tadašnjoj prestonici Kragujevcu. Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana. Balovi se zatim sele u Beograd, a prvi je organizovao engleski konzul Hodžis u čast kneza Miloša, da bi mu knez uzvratio organizovanjem bala u njegovu čast.
O tom događaju Novine serbske između ostalog pišu
„Igre su različne igrane. I sam knjaz počestvovao je igranjem kor, povedši Srbsko kolo, koje knjaževsko raspoloženije veliku je radost među prisustvujućima prouzrokovalo…“
Balovi su od tog trenutka postali uobičajena stvar kod srpskih vladara. Organizovani su balovi na dan obeležavanja važnih događaja i svetkovina, ali i u dobrotvorne svrhe, kada je knez Mihailo organizovao bal 1865. za prikupljanje sredstava za izgradnju Opštinske bolnice.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Dunavski alasi iz Grocke: Čuvari drevnog zanata ribolova
Na obalama Dunava, u slikovitom gradiću Grocka, i danas opstaje tradicija dunavskih alasa, poslednjih čuvara starog načina ribolova u Srbiji.
Majdan iz rimskog doba u selu Vujinovača kod Ražnja: Tajne antičkog kamenoloma Srbije
U selu Vujinovača nedaleko od Ražnja nalazi se drevni kamenolom iz rimskog perioda, lokalitet koji retko posećuju turisti, ali koji skriva značajne istorijske tragove antičkog doba.
Komentari(0)