KAKO SU SE PROVODILI SRPSKI VLADARI Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana
Balovi su brzo postali popularni među srpskom gospodom.
Početak održavanja balova na prostoru na kome su živeli Srbi ne može se utvrditi sa sigurnošću pošto se takvi događaji nisu beležili. Prvi bal za koji se zna održan 1727. godine u Zemunu, a verovatno ni on ne bi bio upamćen da vlasnik kafane u kome se bal održavao nije tražio od zemunskih vlasti da odrede patroldžije koje će brinuti o redu na balu.
Balovi su redovno održavani kod tzv. „prečana“, Srba u Austrijskom carstvu koji su bili bolje upoznati sa evropskim modama i običajima. O njima svedoči čuveni srpski dobrotvor Sava Tekelija koji se tokom studija u Budimu skoro svakodnevno provodio na balovima:
„Subotom su Srblji držali bal ‘Kod krune’ u Tabanu, nedeljom smo išli u gradu, u ponedeljak rizikovali život vozese između santi leda do Pešte i ‘7 kurfiršta’. No, mladost ludost se pokazivala i u utornik kod „Belog krsta“, u sredu u peštanskoj Hakerovoj sali, četvrtkom negde u gradu… i tako cele sedmice.“
Prvi bal u Srbiji bio je održana 1834. godine u tadašnjoj prestonici Kragujevcu. Prvi bal je organizovao knez Miloš Obrenović da proslavi orden koji je dobio od sultana. Balovi se zatim sele u Beograd, a prvi je organizovao engleski konzul Hodžis u čast kneza Miloša, da bi mu knez uzvratio organizovanjem bala u njegovu čast.
O tom događaju Novine serbske između ostalog pišu
„Igre su različne igrane. I sam knjaz počestvovao je igranjem kor, povedši Srbsko kolo, koje knjaževsko raspoloženije veliku je radost među prisustvujućima prouzrokovalo…“
Balovi su od tog trenutka postali uobičajena stvar kod srpskih vladara. Organizovani su balovi na dan obeležavanja važnih događaja i svetkovina, ali i u dobrotvorne svrhe, kada je knez Mihailo organizovao bal 1865. za prikupljanje sredstava za izgradnju Opštinske bolnice.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
Komentari(0)