VEČITA NEDOUMICA U NAS SRBA Zašto se u Srbiji za devojku žute kose kaže da je "plavuša" i odakle nam ovaj izraz
Odakle izraz "plavuša" u srpskom jeziku?
Svi za devojku žute kose kažemo da je "plavuša", a zašto je to tako?
Pod jedan, trebalo bi da nam bude jasno da se svest o bojama kao i njihovo imenovanje menjalo kroz istoriju. Neke nijanse koje su danas uobičajne u prošlosti nisu postojale ili, ako i jesu, nije postojala posebna reč za njih.
Upravo u tome leži i odgovor na ovo pitanje - zašto se i danas za žutu boju kaže da je - plava.
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA: POMINJATI ILI SPOMINJATI? Često nailazimo na ovakve nedoumice u srpskom jeziku, ali evo pojašnjenja
Sa ovom jezičkom nedoumicom se često suočavamo.
“Dok si pod mojim krovom…” 7 izjava srpskih majki koje svako dete pamti
Jeste li morali nekada sami da berete svoj prut ili da jedete da ne propadne? Ako jeste, ovde ćete se ovde sigurno prepoznati.
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA: POMINJATI ILI SPOMINJATI? Često nailazimo na ovakve nedoumice u srpskom jeziku, ali evo pojašnjenja
Sa ovom jezičkom nedoumicom se često suočavamo.
“Dok si pod mojim krovom…” 7 izjava srpskih majki koje svako dete pamti
Jeste li morali nekada sami da berete svoj prut ili da jedete da ne propadne? Ako jeste, ovde ćete se ovde sigurno prepoznati.
Možda vas zanima:
DNEVNA DOZA PRAVOPISA: POMINJATI ILI SPOMINJATI? Često nailazimo na ovakve nedoumice u srpskom jeziku, ali evo pojašnjenja
Sa ovom jezičkom nedoumicom se često suočavamo.
“Dok si pod mojim krovom…” 7 izjava srpskih majki koje svako dete pamti
Jeste li morali nekada sami da berete svoj prut ili da jedete da ne propadne? Ako jeste, ovde ćete se ovde sigurno prepoznati.
Naš jezik je inače po prirodi grub pa je i nijansiranje boja u prošlosti bilo jako “grubo” pa su se one suštinski delile na tamne ili svetle, zagasite ili sjajne. Tako je u staroslovenskom jeziku reč “plav” opisivala sve što pripada svetlijem spektru boja. Dakle, i bledo/svetlo, ali i ono što danas zovemo zlatnim/žutim. Sve je to bilo plavo, pa se otud i čovek svetle kose zvao “plavim”.
Suprotno od toga, za ono što danas zovemo “plavim” koristili su se pridevi “sinji” ili “modar”.
Tragovi ovog izraza su se zadržali u narodnim pesmama u kojima i danas možete pročitati opise poput “sinjeg mora”, “modrog neba” ili, obrnuto, kako se “žitna polja u daljini plave”…
Vremenom je došlo do delimične zamene - sinje/modro postalo je plavo, a reč “žuto” ušla je u upotrebu iako se prvobitno značenje reči “plav” nije izgubilo. Tako je sve do danas ostao dublet.
Srpski jezik nije jedini u kojoj je opstala ova “nelogičnost”. U poljskom se za osobu svetle puti/žute kose takođe koriste izrazi i “żółty” (“žuto”) ali i “płowy” (“plavo”). Portugalci za ženu svetložute kose kažu “loira” (“plava”) dok Špance muči drugačiji “problem” - kod njih se za plavušu kaže “rubio” što bi u bukvalnom prevodu danas značilo “crvena”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Komentari(0)