ONA JE JEDINA ŽENA NA SRPSKOM NOVCU Priča o čuvenoj srpskoj slikarki koja je spasavala živote
Spašavala je živote ranjenicima, a kada je imala vremena, slikala je.
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Na papirnoj novčanici od 200 dinara Narodne banke Srbije sa prednje strane su prikazani slikarkin portret i skulptura, obrici manastira Gračanica i slikarska četkica, a na poleđini te novčanice čuvena fotografija bolničarke Nadežde Petrović iz 1913. godine.
Njena umetnička angažovanost nije trajala dugo obzirom na to da je Nadežda Petrović bila velika srpska heroina. Ona je krenula zajedno sa Srpskom vojskom u Prvi Balkanski rat i to na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka. Takođe učestvovala je i u Drugom Balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Možda vas zanima:
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Možda vas zanima:
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Devee rečenica koje nikad ne treba da izgovorite dragim ljudima
Pazite šta govorite, neke reči znaju da zabole
Spašavala je živote ranjenicima, a kada je imala vremena, slikala je.
U tom periodu, 1913. godine nastala je i čuvena fotografije Nadežde Petrović na kojoj je u crnini, sa velikim crvenim krstom na rukavu, sa ljubičicama na pojasu.
U skladu sa vrednosnim sistemom tog vremena, ženama niti je bilo dozvoljeno niti društveno prihvatljivo pristupanje vojsci niti učešće u ratnim operacijama, pa su one nalazile druge načine da stupaju u borbene redove i pomognu u odbrani svoje otadžbine. Skraćivale su kosu, oblačile mušku odeću, prijavljivale se pod muškim imenima. Ostale su zapamćene po tome što su se ravnopravno sa muškarcima borile na frontu.
Tu nije bio kraj Nadeždinih herojskih poduhvata kao bolničarke. Ona je u Valjevu posle Suvoborske bitke lečila ljude zaražene tifusom, jer je u to vreme posle rata vladala velika epidemija pegavog tifusa koji je kosio sve pred sobom. Bolest je odnosila vojnike, lekare, bolničare i civile.
Marta 1915. godine, zarazna bolest je zahvatila i samu Nadeždu Petrović. Nakon bolovanja sedam dana, umrla je od tifusa 3. aprila 1915. godine.
Kompanija "Gugl" je 12. oktobra 2015. godine obeležila 142 godine od rođenja Nadežde Petrović posebno dizajniranim "dudlom", u njenu čast.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)