ONA JE JEDINA ŽENA NA SRPSKOM NOVCU Priča o čuvenoj srpskoj slikarki koja je spasavala živote
Spašavala je živote ranjenicima, a kada je imala vremena, slikala je.
Najznačajnija srpska slikarka sa kraja 19. i početka 20. veka, rođena u Čačku 1873. godine, bila je ne samo najznačajnija srpska umetnica 20. veka, već i veliki humanitarni radnik i ratna bolničarka u prvom svetskom ratu.
Na papirnoj novčanici od 200 dinara Narodne banke Srbije sa prednje strane su prikazani slikarkin portret i skulptura, obrici manastira Gračanica i slikarska četkica, a na poleđini te novčanice čuvena fotografija bolničarke Nadežde Petrović iz 1913. godine.
Njena umetnička angažovanost nije trajala dugo obzirom na to da je Nadežda Petrović bila velika srpska heroina. Ona je krenula zajedno sa Srpskom vojskom u Prvi Balkanski rat i to na prvim linijama fronta kao ratna bolničarka. Takođe učestvovala je i u Drugom Balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA O NOVCU: Ovo su 10 načina da ga zadržite
Novac možda ne donosi sreću, ali je veoma bitan faktor u životu.
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Spašavala je živote ranjenicima, a kada je imala vremena, slikala je.
U tom periodu, 1913. godine nastala je i čuvena fotografije Nadežde Petrović na kojoj je u crnini, sa velikim crvenim krstom na rukavu, sa ljubičicama na pojasu.
U skladu sa vrednosnim sistemom tog vremena, ženama niti je bilo dozvoljeno niti društveno prihvatljivo pristupanje vojsci niti učešće u ratnim operacijama, pa su one nalazile druge načine da stupaju u borbene redove i pomognu u odbrani svoje otadžbine. Skraćivale su kosu, oblačile mušku odeću, prijavljivale se pod muškim imenima. Ostale su zapamćene po tome što su se ravnopravno sa muškarcima borile na frontu.
Tu nije bio kraj Nadeždinih herojskih poduhvata kao bolničarke. Ona je u Valjevu posle Suvoborske bitke lečila ljude zaražene tifusom, jer je u to vreme posle rata vladala velika epidemija pegavog tifusa koji je kosio sve pred sobom. Bolest je odnosila vojnike, lekare, bolničare i civile.
Marta 1915. godine, zarazna bolest je zahvatila i samu Nadeždu Petrović. Nakon bolovanja sedam dana, umrla je od tifusa 3. aprila 1915. godine.
Kompanija "Gugl" je 12. oktobra 2015. godine obeležila 142 godine od rođenja Nadežde Petrović posebno dizajniranim "dudlom", u njenu čast.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)