ZA DOBRU ZDRAVICU POTREBAN JE DOBAR ZDRAVIČAR Dragiša Simić je upravo taj koji je uspeo da je uvrsti na listu nematerijalnih kulturnih dobara

Teodora Tojagić

15:00

Kultura 0

Zdravičara u Srbiji je sve manje, a Dragiša Simić se ovih bavi preko 3 decenije. Zdravica se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog dobra, uz krsnu slavu, sviranje uz gusle, pevanje uz rojenje pčela, Dragačevski sabor trubača u Guči...

ZA DOBRU ZDRAVICU POTREBAN JE DOBAR ZDRAVIČAR Dragiša Simić je upravo taj koji je uspeo da je uvrsti na listu nematerijalnih kulturnih dobara
Printscreen/Youtube

Vuk Stefanović Karadžić je sakupio određeni broj zdravica putujući kroz Srbiju, a Dragiša je riznica istih.

Zdravice su veoma stara lirska vrsta, koja uz obredne pesme čini najstariji oblik narodnog pesništva. Iznikle su iz čovekove svakodnevice i potrebe da se upotpune običaji vezani za rođenja, krsno ime, svadbe, umiranje.

Kao deo srpske usmene baštine, zdravice se svrstavaju u narodne lirske običajne pesme, i za razliku od obrednih koje su se u savremeno doba izgubile iz upotrebe zajedno sa obredima uz koje su pevane, sačuvale su se do današnjih dana.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Običaji koji su opisivani u zdravicama nemaju verski već svetovni karakter, one su pune sadržaja iz svakodnevnog života. Zdravice su viši vid običnog svakodnevnog govora, one su besede koje se drže uz čašu vina ili rakije, i to je javni i svečani govor u naročitim prilikama, za vreme svečanih ručkova, večera, na svadbama, krštenjima i slavama.

Dragiša je rođen je 28. maja 1949. godine u selu Gornji Mušić kod Mionice. Svira harmoniku, komponuje, peva narodne pesme i jednu od najlepših srpskih pesama koja je mega hit u Srbiji ,,Kuće male krečene u belo“ čiji je koautor. 

Dragiša Simić piše pesme, kazuje besede i zdravice koje je uspeo da uvrsti u listu nacionalnih vrednosti Srbije kao nematerijalno kulturno dobro našeg naroda. Uređivao je i vodio emisije na brojnim radio i televizijskim stanicama.

Učestvovao je na mnogobrojnim humanitarnim akcijama sa više od tri stotine priznanja i zahvalnica od kojih ističemo: zlatnu medalju na olimpijadi u Istanbulu u Turskoj 2007. godine u konkurenciji preko sto zemalja širom sveta za najposećeniji i najlepše opremljen etno štand, ,,Zlatni grozd“ na oplenačkoj berbi u Topoli 2008. godine, u eparhijskom domu u Kragujevcu povodom šeststotina dvadeset godina od Kosovskog boja Dragiša Simić dobija priznanje ,,Srpskog viteza“ za čast, dostojanstvo i slavu imena srpskog.

ZA DOBRU ZDRAVICU POTREBAN JE DOBAR ZDRAVIČAR Dragiša Simić je upravo taj koji je uspeo da je uvrsti na listu nematerijalnih kulturnih dobara vikipedija
 

Na manifestaciji ,,Čaša vode sa izvora“ dobija ,,Ikonu za izvorno narodno stvaralaštvo“, i titulu Kralj srpske narodne muzike. U zborniku ,,Kazivanje o Srbima kroz vekove“, među 140 najeminentnijih autora u Srbiji, nalazi se ime Dragiše Simića, koji je pisao na temu ,,Srpska tradicija i običaji“. Priredio je i zbornik odabranih zdravica, beseda i pesama pod nazivom „Zdrav Srbine, moj ponosu“ koja je doživela svoje drugo izdanje.

Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 16. septembra 2021. godine dodeljuje Dragiši Simiću jedno od najvećih državnih priznanja Zlatnu značku. I ne mogu sve njegove nagrade i medalje stati ovde.

,,Kad Dragiša besedi, jezik ne sapliće.
Sve dok bude zdravica i Srbije biće“

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
Unesko zdravica zdravičar Dragiša Simić

Komentari(0)

Loading