ZA DOBRU ZDRAVICU POTREBAN JE DOBAR ZDRAVIČAR Dragiša Simić je upravo taj koji je uspeo da je uvrsti na listu nematerijalnih kulturnih dobara
Zdravičara u Srbiji je sve manje, a Dragiša Simić se ovih bavi preko 3 decenije. Zdravica se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog dobra, uz krsnu slavu, sviranje uz gusle, pevanje uz rojenje pčela, Dragačevski sabor trubača u Guči...
Vuk Stefanović Karadžić je sakupio određeni broj zdravica putujući kroz Srbiju, a Dragiša je riznica istih.
Zdravice su veoma stara lirska vrsta, koja uz obredne pesme čini najstariji oblik narodnog pesništva. Iznikle su iz čovekove svakodnevice i potrebe da se upotpune običaji vezani za rođenja, krsno ime, svadbe, umiranje.
Kao deo srpske usmene baštine, zdravice se svrstavaju u narodne lirske običajne pesme, i za razliku od obrednih koje su se u savremeno doba izgubile iz upotrebe zajedno sa obredima uz koje su pevane, sačuvale su se do današnjih dana.
Možda vas zanima:
SRPSKA ZDRAVICA Kome se i koliko nazdravlja
Zdravice se drže po jednom ustaljenom redu i svaka ima svoj naziv, koji se može razlikovati od mesta do mesta, u zavisnosti od toga kako su se pokolenjima zdravice prenosile.
NAJPOZNATIJE SRPSKO SELO NA SVETU Zanatlije iz Zlakuse su pravi umetnici a njihova grnčarija se nalazi na listi UNESKA
Zlakusa je smeštena u dolini reke Đetinje, na njenoj desnoj obali, ispod Gradine (931m n.v), na pola puta između Požege (11km) i Užica (13km)
Možda vas zanima:
SRPSKA ZDRAVICA Kome se i koliko nazdravlja
Zdravice se drže po jednom ustaljenom redu i svaka ima svoj naziv, koji se može razlikovati od mesta do mesta, u zavisnosti od toga kako su se pokolenjima zdravice prenosile.
NAJPOZNATIJE SRPSKO SELO NA SVETU Zanatlije iz Zlakuse su pravi umetnici a njihova grnčarija se nalazi na listi UNESKA
Zlakusa je smeštena u dolini reke Đetinje, na njenoj desnoj obali, ispod Gradine (931m n.v), na pola puta između Požege (11km) i Užica (13km)
Možda vas zanima:
SRPSKA ZDRAVICA Kome se i koliko nazdravlja
Zdravice se drže po jednom ustaljenom redu i svaka ima svoj naziv, koji se može razlikovati od mesta do mesta, u zavisnosti od toga kako su se pokolenjima zdravice prenosile.
NAJPOZNATIJE SRPSKO SELO NA SVETU Zanatlije iz Zlakuse su pravi umetnici a njihova grnčarija se nalazi na listi UNESKA
Zlakusa je smeštena u dolini reke Đetinje, na njenoj desnoj obali, ispod Gradine (931m n.v), na pola puta između Požege (11km) i Užica (13km)
Običaji koji su opisivani u zdravicama nemaju verski već svetovni karakter, one su pune sadržaja iz svakodnevnog života. Zdravice su viši vid običnog svakodnevnog govora, one su besede koje se drže uz čašu vina ili rakije, i to je javni i svečani govor u naročitim prilikama, za vreme svečanih ručkova, večera, na svadbama, krštenjima i slavama.
Dragiša je rođen je 28. maja 1949. godine u selu Gornji Mušić kod Mionice. Svira harmoniku, komponuje, peva narodne pesme i jednu od najlepših srpskih pesama koja je mega hit u Srbiji ,,Kuće male krečene u belo“ čiji je koautor.
Dragiša Simić piše pesme, kazuje besede i zdravice koje je uspeo da uvrsti u listu nacionalnih vrednosti Srbije kao nematerijalno kulturno dobro našeg naroda. Uređivao je i vodio emisije na brojnim radio i televizijskim stanicama.
Učestvovao je na mnogobrojnim humanitarnim akcijama sa više od tri stotine priznanja i zahvalnica od kojih ističemo: zlatnu medalju na olimpijadi u Istanbulu u Turskoj 2007. godine u konkurenciji preko sto zemalja širom sveta za najposećeniji i najlepše opremljen etno štand, ,,Zlatni grozd“ na oplenačkoj berbi u Topoli 2008. godine, u eparhijskom domu u Kragujevcu povodom šeststotina dvadeset godina od Kosovskog boja Dragiša Simić dobija priznanje ,,Srpskog viteza“ za čast, dostojanstvo i slavu imena srpskog.
vikipedija
Na manifestaciji ,,Čaša vode sa izvora“ dobija ,,Ikonu za izvorno narodno stvaralaštvo“, i titulu Kralj srpske narodne muzike. U zborniku ,,Kazivanje o Srbima kroz vekove“, među 140 najeminentnijih autora u Srbiji, nalazi se ime Dragiše Simića, koji je pisao na temu ,,Srpska tradicija i običaji“. Priredio je i zbornik odabranih zdravica, beseda i pesama pod nazivom „Zdrav Srbine, moj ponosu“ koja je doživela svoje drugo izdanje.
Kulturno prosvetna zajednica Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije 16. septembra 2021. godine dodeljuje Dragiši Simiću jedno od najvećih državnih priznanja Zlatnu značku. I ne mogu sve njegove nagrade i medalje stati ovde.
,,Kad Dragiša besedi, jezik ne sapliće.
Sve dok bude zdravica i Srbije biće“
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)