LJUBOMORNA KNEGINJA LJUBICA UPUCALA MLADU PETRIJU 15 neverovatnih lekcija iz srpske istorije koje vas nisu naučili na časovima
Dubrovnik je bio omiljeno mesto azila za mnoge istaknute ličnosti iz Srbije, prvi profesionalni vojnici u Srbiji su postojali još u 13. veku, Vuk Karadžić je najpre upisao studije hirurgije...

Srbi su kukuruz u početku zvali tursko žito, pošto su ga u naše zemlje doneli tokom osmanske vladavine.
Vuk Karadžić je 1823. upisao studije hirurgije na Univerzitetu u Lajpcigu, ali ih je napustio posle pohađanja vežbi iz anatomije. Svi znamo šta je bilo posle toga
Prvi profesionalni vojnici u Srbiji su postojali još u 13. veku. Angažovao ih je kralj Milutin koji je tokom svoje duge vladavine plaćao najamnike raznih nacionalnosti i veroispovesti: Kumane, Turke, Osete i Latine.
Porođaju kraljice Natalije Obrenović 14. avgusta 1876. godine prisustvovali su predsednik vlade Stevča Mihailović, ministar inostranih dela Jovan Ristić i mitropolit Mihailo.
Karađorđe se 1817. vratio u Srbiju preko Austrije. Putovao je sa lažnim ruskim pasošem koji je glasio na ime Anastasije Nikolić.
Venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i rumunske princeze Marije održano je 8. juna 1922. A na dvoru su posle ceremonije ustanovili da je nestala polovina zlatnih kašika, viljušaka i noževa, pa su posle toga odlučili da više ne organizuju tako velike prijeme. Bar neko vreme…
Dubrovnik je bio omiljeno mesto azila za mnoge istaknute ličnosti iz Srbije. Tamo su zbog političke nesigurnosti, utočište nalazili srpski kraljevi Radoslav i Vladislav, ćerka kralja Dragutina, ćerka kralja Milutina, despot Đurađ Branković, udovica despota Lazara Brankovića. U narodu čak postoji izreka zabeležena već oko 1440. godine: Ako zeca gone, i on se sklanja u Dubrovnik.
Naša fudbalska reprezentacija je na Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu u Urugvaju 1930. godine putovala poštanskim brodom čak 18 dana.
Supruga knjaza Miloša Obrenovića, Kneginja Ljubica je u napadu ljubomore pucala iz kubure i ubila mladu Petriju, jednu od Miloševih ljubavnica. Od Miloševog besa je spaslo samo to što je bila trudna.
Nadaleko poznata srpska kapa šajkača je u vojsku Kneževine Srbiju uvedena tek 1870. godine. Ali sve do kraja 19. veka običan narod je odbijao da skine fes i prihvati novu kapu.
Kralj Petar Prvi je naredio da se za njega izradi kruna od bronze prvog Karađorđevog topa, bez zlata i dragog kamenja. Tražio je da sva svečana odela budu sašivena od srpskih štofova a ukinuo je svaku raskoš na dvoru, dok je sve svoje troškove plaćao sam. "Zemlja je siromašna i zadužena. Dosta je ovaj narod grcao pod teretom dvorskih i državnih troškova", govorio je Kralj.
Premijer Kneževine Srbije, Ilija Garašanin je morao da se zaduži kod kapetana Miše Anastasijevića kako bi iškolovao svoja dva sina.
U zgradi Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi se nalazi tabla sa natpisom: "Budi tako human kao što je bila humana Srbija 1885. godine". Ova organizacija je prestižno priznanje dodelila srpskom Crvenom krstu za pomoć Bugarskoj. Sa kojom je Srbija inače bila u ratu, ali joj je i pored toga pomagala.
U našoj zemlji je 1935. godine udeo žena među zaposlenima iznosio 30% što je u to vreme bilo više nego u SAD, Norveškoj ili Italiji.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)