UOPŠTE NIJE BILA TROBOJKA! Najstarija ZASTAVA SRBIJE izgledala je drugačije i koristili su je još NEMANJIĆI
Srpska trobojka neodvojivi je deo identiteta našeg naroda i uz, male promene, postoji već vekovima. Međutim, mali broj ljudi zna da prva zastava za koju sigurno znamo da su je koristili naši vladari uopšte nije imala tri boje.
Za dinastiju Nemanjić vezuju se počeci stvaranja srpske države u mnogim sferama. Zato i ne čudi da je i najstariji zabeleženi pomen zastave Srbije u vezi sa ovom srednjovekovnom porodicom.
Naime, sin kralja Vladislava, župan Desa, 1281. godine poslao je delegate iz Kotora u Dubrovnik da vrate stvari iz očeve blagajne koja se tamo nalazila , a u spisak je uključena, između ostalih stvari, i “zastava crvene i plave boje” (“vexillum unum de zendato rubeo et blavo” – “zastava od platna crvenog i plavog”). Zendato je čenda, vrsta laganog, svilenkastog platna.
Mogući izgled najstarije srpske zastave, Foto: Wikipedia/Nikola Smolenski
Pošto je kralj Vladislav vladao od 1233. do 1243. a umro posle 1264. može se zaključiti da je zastava ovog izgleda starija od ovog opisa.
Možda vas zanima:
Odlučio je da se zamonaši kada se spasio streljanja! Živeo je na litici i govorio da je poslednji izdanak Nemanjića
Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića
Orao krstaš: Čuvar neba i simbol Srbije kroz vekove
Visoko iznad srpskih planinskih vrhova lebdi senka ptice koja već vekovima budi poštovanje i divljenje. Orao krstaš, sa svojim moćnim rasponom krila i karakterističnim znakom krsta na glavi, nije samo retka i ugrožena vrsta u Srbiji, već i simbol koji se duboko urezao u nacionalnu svest, heraldičke znake i narodna predanja.
Možda vas zanima:
Odlučio je da se zamonaši kada se spasio streljanja! Živeo je na litici i govorio da je poslednji izdanak Nemanjića
Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića
Orao krstaš: Čuvar neba i simbol Srbije kroz vekove
Visoko iznad srpskih planinskih vrhova lebdi senka ptice koja već vekovima budi poštovanje i divljenje. Orao krstaš, sa svojim moćnim rasponom krila i karakterističnim znakom krsta na glavi, nije samo retka i ugrožena vrsta u Srbiji, već i simbol koji se duboko urezao u nacionalnu svest, heraldičke znake i narodna predanja.
Možda vas zanima:
Odlučio je da se zamonaši kada se spasio streljanja! Živeo je na litici i govorio da je poslednji izdanak Nemanjića
Otac Stefan sebe je smatrao poslednjim izdankom svete loze Nemanjića
Orao krstaš: Čuvar neba i simbol Srbije kroz vekove
Visoko iznad srpskih planinskih vrhova lebdi senka ptice koja već vekovima budi poštovanje i divljenje. Orao krstaš, sa svojim moćnim rasponom krila i karakterističnim znakom krsta na glavi, nije samo retka i ugrožena vrsta u Srbiji, već i simbol koji se duboko urezao u nacionalnu svest, heraldičke znake i narodna predanja.
Danas je nepoznato kako su ove boje bile raspoređene. Zastava koja se viđa u obeležavanju srednjovekovnih događaja u Srbiji je horizontalna dvobojka.
Najstariji poznati crtež neke zastave Srbije je na mapi iz 1339. godine koju je napravio Anđelino Dulcert. Zastava je predstavljala carstvo Cara Dušana i bila crveni dvoglavi orao na žutom.
Tek je Sretenjski ustav iz 1835. opisao srpsku zastavu kao trobojku i to u redosledu boja – otvoreno crvena, bela i čelikasto-ugasita.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Komentari(0)