Jedna monahinja je zbog svoje velike pobožnosti i ljubavi prema Bogorodici imala jedini zadatak u manastiru, a to je bilo da svako jutro svežim cvećem ukrasi ikonu presvete Bogorodice. To je bila najuzvišenija počast za jednog monaha.
Svi su ovelili ovu ženicu, bila je neiskvarena, stidljiva, jednostavna i smirena. Međutim, kako to obično biva, kada je bilo najmanje prilika i kada se najmanje očekivalo, neprijatelj je počeo tako snažno i precizno da napada one vrline, zbog kojih ju je Bogorodica najviše volela.
Jedan čuvar je neprestano čistio oko crkve i često joj se obraćao. Ubrzo se ova monahinja zbližila s njim. Koliko je njihova veza postala jaka, govori to da je zbog tog čoveka skinula mantiju i, potajno napuštajući manastir, pošla s njim u svet!
Nedugo zatim pala se monahinja probudila iz stanja duhovnog ludila. Strasti su nestale poput pahuljice na dlanu, a đavo je postigao svoj cilj. Kad je to shvatila, bilo je prekasno.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Shutterstock
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Možda vas zanima:
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Kako je carsko proročanstvo stvorilo manastir Prohor Pčinjski - Počivalište moštiju svetitelja i čuda na Kozjaku
Na obroncima planine Kozjak, u dolini reke Pčinje, smestio se jedan od najvećih i najznačajnijih manastira juga Srbije – Prohor Pčinjski. Posvećen je Svetom Prohoru, pustinožitelju iz XI veka, koji je prema predanju predvideo da će mladi vojskovođa Roman Diogen postati vizantijski car. Kada se proročanstvo obistinilo, Diogen je u znak zahvalnosti podigao manastir i darovao ga monahu.
Pokajanje je zahtevalo nadljudsku snagu. Vreme se nije moglo vratiti, pa je odlučila da trpi supruga. On nije bio dobar prema njoj, pa se s vremenom njen život pretvorio u mučenje. Više nije imala snage da živi, a nije želela ni da ode s ovog sveta bez pokajanja.
Nekoliko godina kasnije, taj čovek je napustio ovaj svet. Monahinja je konačno mogla ponovo da ode i vidi manastir u kome je provela najblaženije dane svog života.
Ona više nije imala to pobožno lice, već samo izmučeno, ozbiljno i nepokriveno lice, i to je iskoristila da neprimetno uđe u manastir. Na ulazu je prepoznala jednu od svojih sestara i obratila joj se. Sestra je, naravno, nije prepoznala. Želela je da vidi da li su je sestre i koliko osuđivale.
Izvinite, znate li gde je monahinja … (rekla je svoje ime) i šta joj se dogodilo?
Da, naravno – odgovori sestra. – Eno je u kapeli.
Monahinja se zaustavila.
Ne razumete, pitam za jednu koja je ovde bila pre deset godina i ukrašavala ikonu Bogorodice ružama. Sestra je takođe čudno pogleda.
– Pa, da, i dalje to radi do danas. Naša dobra sestra …eno je, ukrašava ikonu Bogorodice – odgovorila joj je ona.
Shutterstock
Monahinja je, zbunjena odgovorom koji je najmanje očekivala, zbunjeno prešla prag crkve. Unutra je, u tišini i samoći, zaista primetila monahinju koja je ikonu ukrašavala ružama i prišla. Monahinja se okrenula. Bila je to Bogorodica. Skinula je mantiju i dala joj je:
– Evo, ćerko, obuci mantiju i ne greši više – obratila joj se Bogorodica.
Monahinja je pala na pod od straha i zaplakala. Nije mogla da podigne glavu od srama, ali Presveta Bogorodica je već bila otišla. Ispred nje je stajala samo njena ikona ukrašena ružama. Majka Božija, Milostiva i Samilosna, svih ovih godina je obavljala dužnost monahinje da prikrije njen greh i ne uvredi ostale sestre.
Monahinja se neutešno pokajala neiscrpnim suzama i osetila neizmernu sramotu. Jedino što ju je tešilo bila je neizmerna ljubav Bogorodice. Priznala je duhovniku manastira i zamolila ga da objavi sve posle njenog upokojenja. Ubrzo nakon toga je napustila ovaj svet.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ŽIVI KAMEN STARE SRBIЈE: Zašto se na Šar planini mora nositi srebro i legenda o dušama predaka
Šar planina, divlja i nepristupačna, vekovima je bila riznica mitova i legendi. Lokalno stanovništvo i danas veruje u moć "Šarskih vodenih vila" i pridržava se strogog pravila: u dubine planine nikada se ne ulazi bez amajlije. Otkrivamo zašto se na Šari mora nositi srebro i kakvu tajnu krije "živi kamen" planine.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
LEGENDA O ZAVETNOM KRSTU: Zašto se na planini Jastrebac nalazi hrast koji isceljuje i kako se ostavlja "zavet za zdravlje"
Planina Jastrebac, skrivena u srcu Srbije, nije poznata samo po netaknutoj prirodi, već i po dubokim duhovnim verovanjima. Jedno od najstarijih mesta moći je čuveni Zavetni krst. Otkrivamo zašto se drevni hrast u blizini krsta smatra lekovitim, i kako vernici, po starom običaju, ostavljaju deo svoje odeće kao simbol molitve za zdravlje.
POSLEDNJI OBRENOVIĆ KOЈI ЈE PLAKAO ZA SRBIЈOM: Priča o Kraljici Nataliji i zašto joj je zabranjen povratak u Beograd
Kraljica Natalija Obrenović bila je sušta suprotnost svom suprugu, kralju Milanu. I dok je on bio posvećen evropskim salonima i kocki, ona je pljačkala svoj nakit da bi pomogla Srbima i postala najvoljenija kraljica. Otkrivamo zašto je ovoj heroini, uprkos ljubavi naroda, bio zabranjen povratak u Beograd i kakva je bila njena tragična sudbina u egzilu.
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
Komentari(0)