Na društvenim mrežama često se vodi polemika oko toga da li se kaže srpski ili srbski, da li nam je državljanstvo srpsko ili srbsko.
"Čuvari srbstva" pozivaju se na dela vladike Nikolaja Velimirovića, posebno na njegov spis "Srbski narod kao Teodul", podsećaju na vreme kada su izlazile Davidovićeve "Novine serbske" i na nazive koji su prethodili imenu SANU - "Družtvo srbske slovesnosti" i "Srbsko učeno družtvo". Navode i prepisku između vladike Lukijana Mušickog i Vuka Karadžića, gde Vuk piše: " ... u Rječniku će srbskom biti opisani gotovo svi običaji srbski", a Mušicki odgovara: " ... srbski, Srbkinja mora ostati ... "
Odgovor na pitanje leži u reformi i razvoju našeg jezika, a pogledajte kako je došlo do toga.
U 19. veku, radom Vuka Stefanovića Karadžića (1787-1864), dolazi do reforme, tada ustaljenog, slavenoserpskog jezika, koji je bio u upotrebi krajem 18. i početkom 19. veka. Čuveni srpski pesnik, koji je stvarao tokom 18.veka, Zaharije Orfelin (1726-1785), svoj jezik, kao i mnogi drugi viđeniji Srbi tog vremena, svoj jezik nazivaju slavenoserbskim. U 19. veku, se jezik nazivao serbskim ili srbskim, dok nakon jezičke reforme Vuka Stefanovića Karadžića, jezik dobija svoj današnji oblik-srpski.
Možda vas zanima:
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Mnoge reči u našem jeziku ostale su još iz davnih perioda i vremena.
GREŠKA U PRAVOPISU KOJU MNOGI PRAVE Kako se pravilno kaže: mastan ili masan?
Rešavamo nedoumicu.
Možda vas zanima:
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Mnoge reči u našem jeziku ostale su još iz davnih perioda i vremena.
GREŠKA U PRAVOPISU KOJU MNOGI PRAVE Kako se pravilno kaže: mastan ili masan?
Rešavamo nedoumicu.
Možda vas zanima:
SRPSKE REČI KOJE NE MOŽETE PREVESTI NA DRUGI JEZIK Ukupno ih je 5, a teško ćete ih objasniti strancima
Mnoge reči u našem jeziku ostale su još iz davnih perioda i vremena.
GREŠKA U PRAVOPISU KOJU MNOGI PRAVE Kako se pravilno kaže: mastan ili masan?
Rešavamo nedoumicu.
Uprkos protivljenju brojnih učenih Srba tog vremena, a posebno tadašnjeg srpskog vladike Lukijana Mušickog (1777-1837), koji se zalagao za ustaljeni termin srbski, Vuk Karadžić 1818. godine objavljuje svoje kapitalno delo "Srpski rječnik" (koje biva dopunjeno 1852. godine), a u kome je predstavio reformisanu verziju jezika gde se, između ostalog, i sam termin srbski promenio u srpski.
Shutterstock
Godine 1847. Vuk Karadžić objavljuje i svoj prevod "Novoga zavjeta" koji je baziran na reformisanom srpskom jeziku, čime je postavljen temelj savremenog standardnog srpskog jezika. Ta 1847. godina se ujedno smatra i pobedom Vukovih načela u vezi reforme srpskog jezika.
Poslednje zabrane koje su se odnosile na Vukovu reformisanu verziju srpskog jezika su ukinute 1868. godine, od kada u srpskom jeziku važi u osnovi fonološki, a ne etimološki pravopis. Prema starom-etimološkom, pravilno je bilo srbski, Srbkinja, srbstvo, a prema novom-fonološkom, pravilno je srpski, Srpkinja, srpstvo.
U etimološkom ili korenskom pravopisu, čuva se koren reči prilikom izvođenja srodnih oblika, a pisanje i izgovor nisu isti. S druge strane, u fonološkom pravopisu, reč se piše onako kako se izgovara, ali zato podleže odgovarajućim glasovnim promenama, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti. U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski.
Tako je nekadašnji termin serbski, evoluirao u srbski, koji je nakon Vukove reforme, postao srpski.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Ne moram ja ništa" Pavle Vuisić je tako odbrusio Titu da je maršal odlučio da ga odmah odvede u sporednu prostoriju, a tamo...
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor, a o njegovoj reakciji se i danas priča.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Komentari(1)
"U ovom slučaju se zvučno "B" jednači sa bezvučnim "S" i prelazi u svoj bezvučni par "P", što daje jedino pravilan oblik-srpski". AKO JE OVO PRAVILO ZAŠTO JE JOŠ UVEK HABSBURŠKA MONARHIJA A NE HAPSBURŠKA? Zašto tu ne važi i ne primenjuje se ovo vukovo pravilo?