Zadatak je bio da se od reči ljubav, porodica, sreća, majka i hvala osmisli nadahnuta rečenica.
Društvo za strane jezike i književnosti Srbije je, obeležavajući manifestaciju Mart, mesec srpskog jezika, raspisala konkurs za izbor najlepše rečenice srpskoga jezika. Zadatak je bio da se od reči ljubav, porodica, sreća, majka i hvala osmisli nadahnuta rečenica.
Na konkursu su učestvovali učenici viših razreda osnovnih škola i srednjoškolci, te su pristigle 342 rečenice.
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
STRANCI IH NIKADA NE BI RAZUMELI Ovo je 30 najčudnijih rečenica u srpskom jeziku
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
STRANCI IH NIKADA NE BI RAZUMELI Ovo je 30 najčudnijih rečenica u srpskom jeziku
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Možda vas zanima:
ČOVEK KOJI JE PROMENIO SRPSKU ISTORIJU Neke od ovih zanimljvih činjenica sigurno niste znali o Vuku Karadžiću
Ovo su malo poznate činjenice o njegovom životu i radu.
STRANCI IH NIKADA NE BI RAZUMELI Ovo je 30 najčudnijih rečenica u srpskom jeziku
Srpski jezik bogat je mnogim neobičnim rečima, rečenicama i frazama. Strancima ili nekome ko ih prvi put čuje jedino što preostaje jeste da se "počešu" po glavi i zatraže dodatno objašnjenje. Pa tako, na primer, reč promaja posebno je karakteristična za naše podneblje, a čak su nam i psovke veoma maštovite.
Dodeljene su dve prve nagrade:
VELJKO BRAJKOVIĆ, OŠ Dragojlo Dudić (8. razred)
Porodica je kao muzika koja svira u skladu sa ljubavlju, stvara melodiju sreće i zahvalnosti, a majka je dirigent koji usmerava svaku notu ka savršenoj harmoniji.
MARIJA JANKETIĆ, XIV beogradska gimnazija (4. razred)
Eh, da sreća ima adresu pa da joj se zahvalim što je majčinskom ljubavlju brinula o meni kada mi je porodica najviše trebala.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)