ČUVA STARI ZANAT OD ZABORAVA Ivanjičanka je majstor zlatoveza, a njene niti krase odevne komade mnogih svetskih dama (FOTO)
Nekada su se devojčice od malih nogu učile da vezu, što se smatralo i najvećim dostignućem u narodnoj umetnosti i tradicionalnoj kulturi u našoj zemlji.
Svaka oblast imala je svoj karakterističan vez, a u Vizantiji ova veština bila je jako popularna, vezlo se svilom, zlatom, srebrnom žicom, što je dovedeno do visokog umetničkog nivoa.
Sa proplanka ivanjičkog sela veštim rukama i zlatnim vezom unikatne motive stvara Zorica Jovićević. Čija platna, jeleci i narodne nošnje stižu i do državnih institucija. Ona već pola decenije veze sve što vidi golim okom u svojoj kako kaže pokretnoj radionici.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
„Platna za krštenje, deverske peškire, haljine, elemente narodne nošnje, poneku šajkaču, radim košulje koje su proizvod moje mašte, a ponekad radim i neki ogrtač, zavisi koliko mašte imam”, rekla je ova maštovita vezilja.
Zorica je jedna od retkih koje se bave vezom i tvrdi da je dostigla najviše lestvice kada je u pitanju ovaj redak zanat.
„Najveće dostignuće moje , kao i srpskog veza je jelek, eto došla sam do toga da učim zlatovez i izučila sam uspešno nekoliko mustri i mislim da sam jedna od šest, sedam ljudi koji zna jelek da izradi na taj starinski način, odnosno terzijsko rabadžijski način. U našoj zemlji vrlo mali broj ljudi može da ga izradi ručno, ali i da ga priušti”, rekla je Zorica.
Vezilji Zorici dodatna je motivacija to što ljudi prepoznaju njen rad širom Srbije , posebno zvanje budućeg majstora svog zanata.
„Sve ono što sam do danas uradila dovelo me je do toga da moji proizvodi nose obeležje otvorene šake što znači da sam na prvom putu i da je država prepoznala kvalitet mojih proizvoda”, kazala je Zorica.
Nekada su vezle vladarke Zapada i Istoka sa svojim dvorskim damama, kasnije na srpskim dvorovima, počev od Jelene Anžujske, a danas modele naše vezilje nose najcenjenije dame u našem društvu.
BONUS VIDEO:
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Kafana koja nije promenila jelovnik od 1928. – Gostiona “Kod Miće” u Malom Crniću
Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
Jedini aktivni gaj oraha starih više od 300 godina u okolini Kosjerića
Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
ODRASTAO U OKUPIRANOM BEOGRADU, PA MU SE PREKO NOĆI SVE PROMENILO: Ovo je bio život jedinog Srbina koji je dobio Pulicera!
Jedini Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za poeziju bio je čuveni Čarls Dušan Simić, koji je preminuo u svom domu u Nju Hempširu u SAD-u. Tužnu vest je na društvenim mrežama postavio njegov prijatelj, književnik i književni kritičar, te profesor na univerzitetu Tomislav Longinović.
Komentari(0)