ZANAT STAR VIŠE OD 600 GODINA Malo selo nadaleko poznato po izuzetnim majstorima i klesarima, a njihovo majstorstvo se našlo na listi kulturne baštine Srbije
Klesarski zanat u Beloj Vodi je tradicionalni način obrade kamena belovodskog peščara čije izvorište su majdani u zaleđu sela.
Klesarski zanat u Beloj Vodi vodi poreklo iz perioda srednjeg veka i u kontinuitetu je, tokom oko 600 godina, očuvan sve do danas. Belovodski kamen korišten je za zidanje i izradu ukrasnih elemenata (rozete, portali, okviri prozora, arkade, venci i drugi ukrasi) na crkvama moravske škole, zatim za nadgrobne spomenike, a kasnije i na brojnim česmama u Kruševcu.
U 19. i 20. veku belovodski kamen korišten je za izradu mostova, vijadukata. U periodu posle Prvog svetskog rata francuska firma Batinjol koristila je ovaj kamen za izgradnju mnogih značajnih objekata u Beogradu.
Ministarstvo trgovine Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca je u periodu od 1920. do 1924. godine organizovalo školu klesarstva u Beloj Vodi - Moravsku spomenarsku školu i tamo slalo najbolje stručnjake da obučavaju klesare. Zahvaljujući ovome klesarski zanat se u ovom selu toliko omasovio da je 1930. godine osnovana Kamenorezačka zadruga. Moravska spomenarska škola je bila dominantna u centralnoj Srbiji sve do 60-ih godina 20. veka.
Godine 2012. klesarski zanat u Beloj Vodi uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Printscreen
10 neoprostivih gramatičkih i pravopisnih grešaka: Nemojte više da se sramotite!
Zbog ovih grešaka nastavnici su uvek davali jedinice bez razmišljanja
SVI ZNAJU SUDBINU DAJANE, A MALO KO PRIČU SRPSKE PRINCEZE! Umrla je u NAJTEŽIM mukama, ceo život bila je nevidljiva
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Komentari(0)