ZANAT STAR VIŠE OD 600 GODINA Malo selo nadaleko poznato po izuzetnim majstorima i klesarima, a njihovo majstorstvo se našlo na listi kulturne baštine Srbije
Klesarski zanat u Beloj Vodi je tradicionalni način obrade kamena belovodskog peščara čije izvorište su majdani u zaleđu sela.
Klesarski zanat u Beloj Vodi vodi poreklo iz perioda srednjeg veka i u kontinuitetu je, tokom oko 600 godina, očuvan sve do danas. Belovodski kamen korišten je za zidanje i izradu ukrasnih elemenata (rozete, portali, okviri prozora, arkade, venci i drugi ukrasi) na crkvama moravske škole, zatim za nadgrobne spomenike, a kasnije i na brojnim česmama u Kruševcu.
U 19. i 20. veku belovodski kamen korišten je za izradu mostova, vijadukata. U periodu posle Prvog svetskog rata francuska firma Batinjol koristila je ovaj kamen za izgradnju mnogih značajnih objekata u Beogradu.
Ministarstvo trgovine Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca je u periodu od 1920. do 1924. godine organizovalo školu klesarstva u Beloj Vodi - Moravsku spomenarsku školu i tamo slalo najbolje stručnjake da obučavaju klesare. Zahvaljujući ovome klesarski zanat se u ovom selu toliko omasovio da je 1930. godine osnovana Kamenorezačka zadruga. Moravska spomenarska škola je bila dominantna u centralnoj Srbiji sve do 60-ih godina 20. veka.
Godine 2012. klesarski zanat u Beloj Vodi uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Printscreen

Gde je bila kula Ivana Kosančića? Čuvar prošlosti i mitsko mesto južne Srbije
Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.

Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.

ZA HRAST U IVANJIČKOM SELU VEZUJU SE MNOGA VEROVANJA: Prema legendi posadila ga je carica Milica i ima urezan krstić FOTO, VIDEO
Najstariji stanovniik ivanjičkog sela Osonica je vremešni hrast na vrhu brda koji na tom mestu odoleva vekovima. Prema legendama koje kruže ovim krajem, posadila ga je carica Milica povlačeći se sa Kosova, na njemu je odavno urezan krstić i drvo se smatra za sveto.

SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.

NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
Komentari(0)