ZANAT STAR VIŠE OD 600 GODINA Malo selo nadaleko poznato po izuzetnim majstorima i klesarima, a njihovo majstorstvo se našlo na listi kulturne baštine Srbije
Klesarski zanat u Beloj Vodi je tradicionalni način obrade kamena belovodskog peščara čije izvorište su majdani u zaleđu sela.
Klesarski zanat u Beloj Vodi vodi poreklo iz perioda srednjeg veka i u kontinuitetu je, tokom oko 600 godina, očuvan sve do danas. Belovodski kamen korišten je za zidanje i izradu ukrasnih elemenata (rozete, portali, okviri prozora, arkade, venci i drugi ukrasi) na crkvama moravske škole, zatim za nadgrobne spomenike, a kasnije i na brojnim česmama u Kruševcu.
U 19. i 20. veku belovodski kamen korišten je za izradu mostova, vijadukata. U periodu posle Prvog svetskog rata francuska firma Batinjol koristila je ovaj kamen za izgradnju mnogih značajnih objekata u Beogradu.
Ministarstvo trgovine Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca je u periodu od 1920. do 1924. godine organizovalo školu klesarstva u Beloj Vodi - Moravsku spomenarsku školu i tamo slalo najbolje stručnjake da obučavaju klesare. Zahvaljujući ovome klesarski zanat se u ovom selu toliko omasovio da je 1930. godine osnovana Kamenorezačka zadruga. Moravska spomenarska škola je bila dominantna u centralnoj Srbiji sve do 60-ih godina 20. veka.
Godine 2012. klesarski zanat u Beloj Vodi uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Printscreen
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)