NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
A na putu do ovog grada svratio je u mesto gde je započeo prepod srpske država nakon petovekovnog ropstva pod otomanskom imperijom, mesto Prvog srpskog ustanka - Orašac. Tamo se susreo ni manje ni više nego sa vođom ustanka, Crnim Đorđem koji je međutim bio beo:
- Na putu ka Aranđelovcu iz Beograda obavezan je susret sa Voždom Karađorđem. Ovaj spomenik vođi Prvog srpskog ustanka stoji na ovom mestu od 2004. godine kada je obeležena 200 godina od ustanka. Drinka Radovanović, naša vajarka, izvajala je ovaj spomenik od venčančkog belog mermera. Tako vas sada Crni Đorđe od belog mermera posmatra kad stižete u Aranđelovac.
Nedaleko od ovog mesta nalazi se i čuvena Marićevića jaruga gde su se 1804. godine skupili svi viđeniji Srbi i pokrenuli borbu za oslobođenje. Više o ovom važnom istorijskom događaju ispričao je Ivan Rančić, kustos muzeja koji se takođe nalazi u blizini spomenika :
Možda vas zanima:
KO JE ZAISTA PRESUDIO KARAĐORĐU I ZAŠTO JE MORAO DA UBIJE SVOG BRATA: Šokantni detalji tajnog suđenja kod starih Srba!
Karađorđe je ubio brata Marinka, a taj čin je obeležio Prvi srpski ustanak. Ipak, to nije bila impulsivna odluka, već SPARTANSKA ODLUKA najvišeg srpskog suda! Ovo je istina o TAJNOM SAVETU, strahu od turske osvete i surovom MORALU srpskih hajduka!
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Možda vas zanima:
KO JE ZAISTA PRESUDIO KARAĐORĐU I ZAŠTO JE MORAO DA UBIJE SVOG BRATA: Šokantni detalji tajnog suđenja kod starih Srba!
Karađorđe je ubio brata Marinka, a taj čin je obeležio Prvi srpski ustanak. Ipak, to nije bila impulsivna odluka, već SPARTANSKA ODLUKA najvišeg srpskog suda! Ovo je istina o TAJNOM SAVETU, strahu od turske osvete i surovom MORALU srpskih hajduka!
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Možda vas zanima:
KO JE ZAISTA PRESUDIO KARAĐORĐU I ZAŠTO JE MORAO DA UBIJE SVOG BRATA: Šokantni detalji tajnog suđenja kod starih Srba!
Karađorđe je ubio brata Marinka, a taj čin je obeležio Prvi srpski ustanak. Ipak, to nije bila impulsivna odluka, već SPARTANSKA ODLUKA najvišeg srpskog suda! Ovo je istina o TAJNOM SAVETU, strahu od turske osvete i surovom MORALU srpskih hajduka!
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
- Vidite, Marićevića jaruga je, možemo reći, simbolično mesto vaskrsenja moderne srpske države gde su se naši viđeniji prvaci skupili 2. februara po starom, tada 14. februara po novom kalendaru. Okupili su oko 300 najviđenijih domaćina i hajduka i donuli su dve odluke. Da se odmah bez odlaganja usred prethodno započete seče knezova krene u borbu sa Turcima. Inače su naši preci već planirali da ustanak krene u proleće da proteraju četiri ozloglašene Dahije. Tu donose tu važnu odluku da izaberu možda i najboljeg među njima, a to je bio Đorđe Petrović Karađorđe koji je bio čuven po svojoj hrabrosti i borbenom duhu.
A nedaleko od muzeja i spomenka nalazi se i škola koju je svojevremeno podguao kralj Petar:
- Kada je kralj Petar, unuk Đorđe Petrovića, dolazio ovde u Orašac on je želao svome dedi zapravo da podigne spomenik. Ali su ga meštani zamolili da umesto stare, ruinirane škole bolje deci obezbedi školu i da to bude spomenik i njegovom dedi i celom srpskom narodu. On je tada gradio zaduženje na Oplencu i rekao kad to završim doći ću u Orašac. Međutim sprečili su ga ratovi koje je naš narod vodio početkom 20. veka da bi to nastavio tek njegov sin kralj Aleksandar. Zidao je 1929. Završeno je 1932. kralj Aleksandar je 1933. godine na sretenje otvorio ovu školu. Hvala Bogu i danas je to smo osmogodišnja škola koja ima oko 130 učenika.
(Kurir)
Vladimir na planinskom proplanku "parkirao" vagon i šine i napravio jedinstveni kafić: Ljude jedno oduševljava
Ono što im je predstavljalo najveći problem jeste dopremiti grdosiju od vagona od Valjeva do Tare, ali ne samo njega već i prave pravcate šine
LEKOVITA BANJA DOBIJA SPORTSKI SADRŽAJ Tereni za tenis, košarku i odbojku gradiće se na crkvenoj zemlji
Neobična ali značajna saradnja Eparhije mileševske i opštine Priboj
Ovo retko drvo jedan je od razloga zašto je Tara proglašena za Nacionalni park: Čuvena Pančićeva omorika u opasnosti od nestajanja
Ponos i jedan od simbola Nacionalnog parka Tara, ali i čitave Srbije svakako je retka i posebna vrsta četinara – Pančićeva omorika. Pronađena je 1875. godine u selu Zaovine, što je danas teritorija Nacionalnog parka Tara, a ove godine, obeležen je i veliki jubilej – 150 godina od njenog otkrića. Ova omorika je autohtona vrsta za srednji tok reke Drine. U Srbiji je imamo na području Nacionalnog parka Tara i kod Prijepolja, na jednom lokalitetu u kanjonu reke Mileševke. Veliki broj nalazišta postoji i u istočnoj Bosni.
Ljubavno zaveštanje kralja Uroša: Ovo je jedno od najromantičnijih srpskih predanja koje malo ko zna
Tvrđava Maglič je najprepoznatljivije obeležje doline reke Ibar, a njeni ostaci i danas svedoče o moći koju je imalo ovo srednjovekovno utvrđenje
SRPSKA ATINA U SENCI: Ovaj grad krije tajnu najstarije apoteke i bio je veći kulturni centar od Novog Sada
Nekada davno, pre nego što je Novi Sad postao epicentar kulture u Vojvodini, postojala je "Srpska Atina" u senci. Otkrivamo zašto su Sremski Karlovci, mali grad na Dunavu, istorijski bili veće središte srpskog duha i kako su čuvali najstariju apoteku na Balkanu.
Komentari(0)