Iako njen tok nije naročito dug, zahvaljujući čistoći vode, ova planinska reka je vremenom postala simbol čitavog kraja.

Podno planine Povlen nalazi se izvorište reke Gradac. Nedaleko od Valjeva ona se uliva u reku Kolubaru i smatra se njenom pritokom, koja je najbogatija vodom.

Tek oko 30 kilometara je dug tok reke Gradac, dok je između 150 i 200 metara dubina klisure koju tvori. Na pojedinim mestima se njena dubina procenjuje na čak više od tri stotine metara. Budući da izvire podno planine, Gradac je najbogatiji vodom u vreme kada se sneg topi, a najsiromašniji tokom letnjih meseci.

Staro jezgro grada

Iako je reka Gradac postala obeležje čitavog valjevskog kraja, prilikom posete gradu na reci Kolubari, ne može se ne posetiti ni staro jezgro Valjeva.

Nadaleko čuveni Tešnjar sušta je suprotnost onom modernijem delu grada, koji se nalazi na suprotnoj obali Kolubare.

Oivičen tokom reke Kolubare i uzvišenjem, Tešnjar je nemi svedok bogate prošlosti grada. Uz kaldrmisane ulice, obeležje ovog dela Valjeva su i očuvane stare građevine u novom ruhu, koji karakterišu žive boje. Brojni interesantni ugostitelsjki objekti nalaze se baš u Tešnjaru, koji je domaćin sada već kultne manfestacije “Tešnjarske večeri”, koja se organizuje svake godine tokom avgusta.

Još neke znamenitosti valjevskog kraja

Za ljubitelje šetnje po prirodi, idealan način za uživanje u lepotama valjevskog kraja je odlazak na vidikovac poznat pod nazivom Lazareva ili Velika stena. Vrlo često se pogled koji se odatle pruža ističe kao jedan od najlepših u celoj zemlji, a put do Lazareve stene dug je tek oko kilometar i po od sela Stubo.

Nedaleko od Valjeva je i Brankovina, rodno selo čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović.

Tek nešto više od pet kilometara od grada je i manastir Ćelije, a nedaleko od njega je i zadužbina srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, manastir Lelić.

Divčibare, Taosrka vrela, Povlen i Maljen još su neke od znamenitosti valjevskog kraja koje vredi obići.

(“Rekagradac.org” / “Kompaskazesrbija.rs” )