Dom Jevrema Grujića se nalazi u starom jezgru Beograda, u Svetogorskoj ulici broj 17, - prva kuća proglašena za spomenik kulture od osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 1961. godine.
Printscreen/Instagram
Nalazi se neposredno uz pozorište „Atelje 212“. U ovoj reprezentativnoj porodičnoj kuća i danas žive potomci Jevrema Grujića, istaknute ličnosti srpske diplomatije 19. veka. Život i delo članova porodice Grujić i njenih potomaka vezuju se za važne političke i društvene događaje u Srbiji.
Istorijat
Jednospratnu kuću u Svetogorskoj 17 podigao je Jevrem Grujić za svoju ćerku Mirku, počasnu dvorsku damu kraljice Marije Karađorđević i predsednicu „Kola srpskih sestara“. Stil kuće, danas, posebno je istaknut kontrastom njenog neposrednog okruženja koje čine modernistički i savremeni objekti. S tog aspekta kuća je urbani raritet, a kada se zakorači unutra, ambijent dočarava prošlost jedne važne srpske porodice i način života visokog staleža. Sagrađena je 1896. godine prema projektu Milana Kapetanovića, srpskog arhitekte školovanog u Minhenu, kasnije ministra građevina.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
U kući je održan sastanak na kom je sklopljen tajni ugovor između Srbije i Bugarske za oslobođenje Južnih Slovena od turskog ropstva 1912. godine, na kom je kasnije zasnovan Balkanski savez. Po završetku Prvog svetskog rata u kući se nalazilo Belgijsko poslanstvo gde su se održavali prvi gradski balovi i diplomatski prijemi, a zatim Francusko socijalno društvo za pomoć deci „Kap mleka“.
Pred Drugi svetski rat u njemu su održavani sastanci ženskih društava za borbu protiv fašizma, a od oktobra 1944. godine u danima borbe za oslobođenje Beograda nalazila se partizanska bolnica. Dom su posećivale i u njoj boravile značajne ličnosti srpske politike i diplomatije, nauke i umetnosti, poput Jovana Cvijića, Sime Matavulja, Jovana Skerlića, Čede Mijatovića, Bogdana Popovića, Milana Rakića, Đorđa Krstića, Stevana Todorovića, Uroša Predića, Ivana Tabakovića, dr Vukića Mićovića kao i članovi evropskih plemićkih porodica i druge ugledne ličnosti. Ovde je živeo i Milovan Milovanović, ministar inostranih poslova i predsednik vlade Srbije (1911 – 1912).
Printscreen:vikipedija
Dom Jevrema Grujića danas je memorijalno mesto, svedok važnih političkih i kulturnih događanja, gde se zahvaljujući potomcima, u kontinuitetu, čuva kulturno nasleđe, neguju tradicija, nacionalni identitet i avangardna misao srpskog društva.
Novija istorija doma
U novijoj istoriji poznat je i po jednom savremenom događaju. Naime, u njegovom podrumu 24. aprila 1967. godine otvorena je prva beogradska diskoteka„Kod Laze Šećera“, nazvana po vlasniku i Jevremovom potomku, prevodiocu Lazaru Šećeroviću . Najnoviji muzički trendovi i modni stilovi mogli su se čuti i videti u ovoj diskoteci koju su posećivale najpoznatije ličnosti iz sveta muzike, filma i mode. Bila je mesto okupljanja intelektualne elite koja je značajno uticala na našu nedavnu istoriju, označivši sociološki bum, novo vreme i slobode koje su nosile šezdesete godine 20. veka.
Dom Jevrema Grujića, podignut od strane značajnog srpskog državnika, od svog nastanka do danas vezan je za svet politike i kulture zbog čega predstavlja svedočanstvo jednog vremena za koje postoji mali broj sačuvanih dokumenata. Autentičnost ovog reprezentativnog zdanja dragoceno je nasleđe naše kulturne baštine koje doprinosi otkrivanju i definisanju izgleda i karaktera starog Beograda. Očuvanje porodične istorije i srpskog nasleđa uvrstilo je Dom Jevrema Grujića u Asocijaciju evropskih istorijskih kuća 2009. godine.
Zbog svojih istaknutih kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti Dom Jevrema Grujića utvrđen je za kulturno dobro 1961. godine, a potom 1979. godine za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Današnji potomci loze Grujića, Lazar Šećerović i Aleksandar Conić od 2015. godine u delu kuće pokrenuli su prvi privatni muzej u Srbiji, Dom Jevrema Grujića - Zbirka Šećerović - Conić. Kao jedna od institucija kulture u našoj zemlji, muzej je organizovao brojne izložbe, predavanja, pozorišne predstave, koncerti i drugi kulturne programe.
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kada krenete niz Francusku ulicu, uklesanu u dorćolsku padinu i za sobom ostavite Narodno pozorište, baš na uglu sa Gospodar Jevremovom, pod brojem 21, nalazi se kuća Nikole Pašića. Ova građevina čuva mnoge tajne našeg najuticajnijeg državnika sa kraja 19. i početka 20.veka.
Printscreen:vikipedija
Komentari(0)