Dom Jevrema Grujića se nalazi u starom jezgru Beograda, u Svetogorskoj ulici broj 17, - prva kuća proglašena za spomenik kulture od osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, 1961. godine.
Printscreen/Instagram
Nalazi se neposredno uz pozorište „Atelje 212“. U ovoj reprezentativnoj porodičnoj kuća i danas žive potomci Jevrema Grujića, istaknute ličnosti srpske diplomatije 19. veka. Život i delo članova porodice Grujić i njenih potomaka vezuju se za važne političke i društvene događaje u Srbiji.
Istorijat
Jednospratnu kuću u Svetogorskoj 17 podigao je Jevrem Grujić za svoju ćerku Mirku, počasnu dvorsku damu kraljice Marije Karađorđević i predsednicu „Kola srpskih sestara“. Stil kuće, danas, posebno je istaknut kontrastom njenog neposrednog okruženja koje čine modernistički i savremeni objekti. S tog aspekta kuća je urbani raritet, a kada se zakorači unutra, ambijent dočarava prošlost jedne važne srpske porodice i način života visokog staleža. Sagrađena je 1896. godine prema projektu Milana Kapetanovića, srpskog arhitekte školovanog u Minhenu, kasnije ministra građevina.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
Ovaj spomenik povezuje se sa njegovim velikim graditeljskim poduhvatima kada su nastali karavansaraj na Kalemegdanu, mostovi na Drini i Trebišnjici, vakufnama u Bečkereku, česma i vodovod u rodnim Sokolovićima i džamije u Carigradu… Česmu je podigao da bi obeležio jedan od svojih ratnih uspeha.
1868. godine u Beogradu je rođen Mihailo Petrović Alas. Bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Bavio se naučnim radom i objavio više od 250 stručnih članaka.
U kući je održan sastanak na kom je sklopljen tajni ugovor između Srbije i Bugarske za oslobođenje Južnih Slovena od turskog ropstva 1912. godine, na kom je kasnije zasnovan Balkanski savez. Po završetku Prvog svetskog rata u kući se nalazilo Belgijsko poslanstvo gde su se održavali prvi gradski balovi i diplomatski prijemi, a zatim Francusko socijalno društvo za pomoć deci „Kap mleka“.
Pred Drugi svetski rat u njemu su održavani sastanci ženskih društava za borbu protiv fašizma, a od oktobra 1944. godine u danima borbe za oslobođenje Beograda nalazila se partizanska bolnica. Dom su posećivale i u njoj boravile značajne ličnosti srpske politike i diplomatije, nauke i umetnosti, poput Jovana Cvijića, Sime Matavulja, Jovana Skerlića, Čede Mijatovića, Bogdana Popovića, Milana Rakića, Đorđa Krstića, Stevana Todorovića, Uroša Predića, Ivana Tabakovića, dr Vukića Mićovića kao i članovi evropskih plemićkih porodica i druge ugledne ličnosti. Ovde je živeo i Milovan Milovanović, ministar inostranih poslova i predsednik vlade Srbije (1911 – 1912).
Printscreen:vikipedija
Dom Jevrema Grujića danas je memorijalno mesto, svedok važnih političkih i kulturnih događanja, gde se zahvaljujući potomcima, u kontinuitetu, čuva kulturno nasleđe, neguju tradicija, nacionalni identitet i avangardna misao srpskog društva.
Novija istorija doma
U novijoj istoriji poznat je i po jednom savremenom događaju. Naime, u njegovom podrumu 24. aprila 1967. godine otvorena je prva beogradska diskoteka„Kod Laze Šećera“, nazvana po vlasniku i Jevremovom potomku, prevodiocu Lazaru Šećeroviću . Najnoviji muzički trendovi i modni stilovi mogli su se čuti i videti u ovoj diskoteci koju su posećivale najpoznatije ličnosti iz sveta muzike, filma i mode. Bila je mesto okupljanja intelektualne elite koja je značajno uticala na našu nedavnu istoriju, označivši sociološki bum, novo vreme i slobode koje su nosile šezdesete godine 20. veka.
Dom Jevrema Grujića, podignut od strane značajnog srpskog državnika, od svog nastanka do danas vezan je za svet politike i kulture zbog čega predstavlja svedočanstvo jednog vremena za koje postoji mali broj sačuvanih dokumenata. Autentičnost ovog reprezentativnog zdanja dragoceno je nasleđe naše kulturne baštine koje doprinosi otkrivanju i definisanju izgleda i karaktera starog Beograda. Očuvanje porodične istorije i srpskog nasleđa uvrstilo je Dom Jevrema Grujića u Asocijaciju evropskih istorijskih kuća 2009. godine.
Zbog svojih istaknutih kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti Dom Jevrema Grujića utvrđen je za kulturno dobro 1961. godine, a potom 1979. godine za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Današnji potomci loze Grujića, Lazar Šećerović i Aleksandar Conić od 2015. godine u delu kuće pokrenuli su prvi privatni muzej u Srbiji, Dom Jevrema Grujića - Zbirka Šećerović - Conić. Kao jedna od institucija kulture u našoj zemlji, muzej je organizovao brojne izložbe, predavanja, pozorišne predstave, koncerti i drugi kulturne programe.
O princezi Dajani, njenom životu u kraljevskoj palati i van nje mnogi u Srbiji znaju, ali malo ko zna kako je u životu prošla poslednja princeza koja je ceolog života bila nevidljiva i u senci svoje braće
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Kada krenete niz Francusku ulicu, uklesanu u dorćolsku padinu i za sobom ostavite Narodno pozorište, baš na uglu sa Gospodar Jevremovom, pod brojem 21, nalazi se kuća Nikole Pašića. Ova građevina čuva mnoge tajne našeg najuticajnijeg državnika sa kraja 19. i početka 20.veka.
Printscreen:vikipedija
Komentari(0)