Manastir Jermenčić nalazi se na Ozrenu, na 850 m nadmorske visine, sa crkvom posvećenom svetim Arhanđelima Gavrilu i Mihailu. Od Sokobanje je udaljen osam kilometara, a pored manastira protiče Čučunjska reka.
Po jednom predanju manastir su podigli jermenski vojnici 1392. godine, koji su kao vazalna vojska učestvovali u boju na Kosovu na strani Turaka. Kada su videli da se bore protiv Hrišćana, napustili su bitku, prešli na stranu Srba. Po drugim pričama radi se o Jermenima koji su bežali od Turaka. Oni su podigli manastir, za koji se priča da je bio veoma bogat i da je brojao preko 400 monaha. Po drugom izvoru manastir su podigli jermenski monasi. Kaluđeri su posle turskog razaranja izbegli na Frušku Goru. Crkva je obnovljena za vreme Prvog srpskog ustanka po zapovesti srpskog vožda Karađorđa.
Sredinom 19. veka Jermenčić je "manastirište" u mestu Jermenčiću. To je stara "crkvina" na koju je 1864. godine skrenula pažnju jedna žena. Počeo se tu od tada pobožni narod okupljati i od priloga će uslediti obnova. Navodno je 1875. godine kada je izvršena opravka prihod iznosio 15-20.000 groša kapitala. Prve ostatke manastira otkrio je Nasta Kostić iz Soko Banje u Srpsko-turskom ratu, i tada je podignuta jednobrodna crkva od kamena, posle čega je više puta menjana. Spomen-česma pored manastira izgrađena je 1874. godine, a zvonik 1875. godine.
Manastirske relikvije nisu sačuvane, izuzev bronzanog pečata u obliku romboida, koji na jednoj strani ima se lik Sv. Arhangela, a na drugoj motiv sa istočnjačkom šarom.
Možda vas zanima:
STENA KOJA POMAŽE DA PRONAĐETE SRODNU DUŠU Po predanju Čučuk Stana je hajduk Veljka jurila tri kruga oko ovog kamena
Na obroncima planine Ozren nalaze se bolnice za lečenje plućnih i očnih bolesti, koje su sagrađene na proplancima okruženim gorostasnim četinarima i bukovom šumom.
NIJE DOČEKAO KRAJ RATA Na današnji dan u Nici je preminuo slavni vojvoda Putnik
U Balkanskim ratovima bio je načelnik štaba Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke unapređen je u čin prvog vojvode (feldmaršala) srpske vojske.
Možda vas zanima:
STENA KOJA POMAŽE DA PRONAĐETE SRODNU DUŠU Po predanju Čučuk Stana je hajduk Veljka jurila tri kruga oko ovog kamena
Na obroncima planine Ozren nalaze se bolnice za lečenje plućnih i očnih bolesti, koje su sagrađene na proplancima okruženim gorostasnim četinarima i bukovom šumom.
NIJE DOČEKAO KRAJ RATA Na današnji dan u Nici je preminuo slavni vojvoda Putnik
U Balkanskim ratovima bio je načelnik štaba Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke unapređen je u čin prvog vojvode (feldmaršala) srpske vojske.
Možda vas zanima:
STENA KOJA POMAŽE DA PRONAĐETE SRODNU DUŠU Po predanju Čučuk Stana je hajduk Veljka jurila tri kruga oko ovog kamena
Na obroncima planine Ozren nalaze se bolnice za lečenje plućnih i očnih bolesti, koje su sagrađene na proplancima okruženim gorostasnim četinarima i bukovom šumom.
NIJE DOČEKAO KRAJ RATA Na današnji dan u Nici je preminuo slavni vojvoda Putnik
U Balkanskim ratovima bio je načelnik štaba Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke unapređen je u čin prvog vojvode (feldmaršala) srpske vojske.
U manastiru od 70-tih godina ne živi niko, a jedan od poslednjih monaha bio je jeromonah Emilijan Stanković (1970). Poslednja rekonstrukcija i obnova manastira je izvršena 1992. godine. Svake godine, na Sv. Arhangela Gavrila, 26. jula, organizuje se sabor, kada se kod manastira okuplja veliki broj ljudi.
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Zašto su Srbi nosili nož u čarapi: Narodna verovanja o zaštiti i snazi
Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“
Komentari(0)