Šta je zapravo značilo "kapariti kosu"
U trenutku kada bi mladić ozbiljno namerio da prosi devojku, ali porodice još nisu zvanično dogovorile brak, on bi krišom, najčešće uz pomoć rođaka ili kuma, došao do nje i odsekao joj jedan pramen kose. Taj čin se nazivao kaparenje. Pramen bi nosio sa sobom, najčešće u džepu košulje, kao simbol svoje "rezervacije" — znak da je ta devojka već obećana.

Obred bez svedoka, ali sa teškom simbolikom
Kosa je na Pešteru oduvek bila simbol ženske čednosti i ponosa. Odsecanje pramena bez njenog otpora značilo je da devojka prihvata udvaranje, a ujedno i da se ne može više "gledati" sa drugim mladićima. Ako bi se mladić povukao iz dogovora posle kaparenja, njegova porodica bi morala da plati odštetu — u stoci, robi ili čak zemljištu. Običaj je važio kao polupravni čin.

Kako se kaparenje sprovodilo u praksi
Najčešće se dešavalo uveče, tokom posela ili sabora, kada bi se devojka našla sama ili izdvojena. Mladić bi joj prišao s leđa, pažljivo odrezao pramen sa donjeg sloja kose, i sakrio ga. Neke devojke su taj pramen same ostavljale ispod jastuka, kao znak pristanka, da bi ga mladić kasnije pronašao.

Zabranjen i zaboravljen u 20. veku
Kaparenje kose postalo je kontroverzno u međuratnom periodu. Početkom komunističke vlasti ovaj običaj je zabranjen kao "nazadan i uvredljiv po dostojanstvo žene". Ljudi su prestali javno da ga pominju, ali se u nekim selima na Pešteru zadržao u formi sećanja i pričanja starijih. Danas ga retko ko zna, a još ređe neko priznaje da je učestvovao u njemu.

Čuvanje identiteta kroz sećanje
Iako je običaj nestao iz prakse, kaparenje mladine kose ostaje snažan simbol prošlih vremena kada su međuljudski odnosi bili zasnovani na časti, poverenju i nepisanim pravilima. Ovakve priče zaslužuju da budu sačuvane, jer nas podsećaju na bogatstvo narodnih verovanja i običaja koji su oblikovali srpsko selo.