PRVI SRPSKI ORKESTAR Da li ste čuli za "Knjaževsko-srpsku bandu" i koliko je ona značajna za srpsu muziku
Prvi srpski orkestar osnovan je u Kragujevcu 1831. godine.
Obnova srpske države za vreme Miloša Obrenovića bila je po ugledu na vodeće evropske države. Nakon što je Kragujevac postao prestonica, a Miloš stekao naslednu titulu i time osigurao da će njegova deca biti na prestolu nakon njega, nastavilo se daljim uređivanjem mlade države koja je imala veliki posao ispred sebe.
Po ugledu na evropske dvorove, knez Miloš, koji je inače voleo muziku i “imao tanano čuvstvo” za nju, preduzima prve korake na ovom polju i osniva “Knjažesko-srbsku bandu”. Bila je to prva vojna muzika u Srbiji.
“Knjažesko-srbska banda” osnovana je 1831. godine, kao posebno odeljenje gardijskog bataljona u Kragujevcu. Knežev brat Jevrem Obrenović osnovao je 1829. u Šapcu bandu za potrebe svoje vojske. Kapel majstor bio je Josif Šlezinger, Jevrejin iz Sombora, koji je na poziv zapovednika Šabačke nahije Jevrema Obrenovića došao u Srbiju iz Novog Sada, gde se u to vreme nalazio kao kapelnik građanske garde. Svoju muzičku karijeru u Srbiji Šlezinger je započeo kao učitelj muzike Jevremove dece.
Kneževa želja bila je da svi bandisti budu Srbi “rođeni u Kneževini”. Pored muzičke nadarenosti kandidati su imali i obavezan lekarski pregled, zato što se tražilo da budu zdravi i jakog telesnog sastava. Starosna granica je bila između 12 i 20 godina. Banda je imala vojni karakter, koji je naglašavo i “kitnjasti mundir” u koji su bandisti bili odeveni. Kada je oformljena, banda je imala 16 članova, a posle tri meseca 35 članova i 12 raznih instrumenata (klarinet, fagot, kontrafagot, truba, horna, flauta, doboš).
Popularni su bili marševi koje je komponovao Šlezinger, logorski marš, majorski marš, Čojkovićev marš, apotekarski marš, ruski marš, turski marš, kao i narodne pesme, Braćo Srbi radujmo se, Ajduk Veljko, Ustaj, ustaj Srbine.
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Nitima prošlosti do savremenosti: Kako dragačevski vez čuva duh predaka
Kafana koja nije promenila jelovnik od 1928. – Gostiona “Kod Miće” u Malom Crniću
Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
Običaj "kupanja u zvezdanoj vodi" kod vračarskih porodica – ritual zaboravljenog beogradskog predgrađa
Noć uoči Petrovdana, žene na Vračaru su hvatale zvezde u vodu – da bi se zaštitile, izlečile i trudne ostale
Jedini aktivni gaj oraha starih više od 300 godina u okolini Kosjerića
Gde vreme stoji, a orasi rađaju: Vekovni gaj na obroncima Divčibara koji i dalje daje plodove
ODRASTAO U OKUPIRANOM BEOGRADU, PA MU SE PREKO NOĆI SVE PROMENILO: Ovo je bio život jedinog Srbina koji je dobio Pulicera!
Jedini Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za poeziju bio je čuveni Čarls Dušan Simić, koji je preminuo u svom domu u Nju Hempširu u SAD-u. Tužnu vest je na društvenim mrežama postavio njegov prijatelj, književnik i književni kritičar, te profesor na univerzitetu Tomislav Longinović.
Komentari(0)