PRVI SRPSKI ORKESTAR Da li ste čuli za "Knjaževsko-srpsku bandu" i koliko je ona značajna za srpsu muziku
Prvi srpski orkestar osnovan je u Kragujevcu 1831. godine.
Obnova srpske države za vreme Miloša Obrenovića bila je po ugledu na vodeće evropske države. Nakon što je Kragujevac postao prestonica, a Miloš stekao naslednu titulu i time osigurao da će njegova deca biti na prestolu nakon njega, nastavilo se daljim uređivanjem mlade države koja je imala veliki posao ispred sebe.
Po ugledu na evropske dvorove, knez Miloš, koji je inače voleo muziku i “imao tanano čuvstvo” za nju, preduzima prve korake na ovom polju i osniva “Knjažesko-srbsku bandu”. Bila je to prva vojna muzika u Srbiji.
“Knjažesko-srbska banda” osnovana je 1831. godine, kao posebno odeljenje gardijskog bataljona u Kragujevcu. Knežev brat Jevrem Obrenović osnovao je 1829. u Šapcu bandu za potrebe svoje vojske. Kapel majstor bio je Josif Šlezinger, Jevrejin iz Sombora, koji je na poziv zapovednika Šabačke nahije Jevrema Obrenovića došao u Srbiju iz Novog Sada, gde se u to vreme nalazio kao kapelnik građanske garde. Svoju muzičku karijeru u Srbiji Šlezinger je započeo kao učitelj muzike Jevremove dece.
Kneževa želja bila je da svi bandisti budu Srbi “rođeni u Kneževini”. Pored muzičke nadarenosti kandidati su imali i obavezan lekarski pregled, zato što se tražilo da budu zdravi i jakog telesnog sastava. Starosna granica je bila između 12 i 20 godina. Banda je imala vojni karakter, koji je naglašavo i “kitnjasti mundir” u koji su bandisti bili odeveni. Kada je oformljena, banda je imala 16 članova, a posle tri meseca 35 članova i 12 raznih instrumenata (klarinet, fagot, kontrafagot, truba, horna, flauta, doboš).
Popularni su bili marševi koje je komponovao Šlezinger, logorski marš, majorski marš, Čojkovićev marš, apotekarski marš, ruski marš, turski marš, kao i narodne pesme, Braćo Srbi radujmo se, Ajduk Veljko, Ustaj, ustaj Srbine.
Karađorđe je Srbe morao batinama da tera da jedu krompir: Smatrali je đavoljim semenom, narod strahovao kao da je kuga
Srbi u početku nisu bili baš naklonjeni krompiru. Smatrali su ga "đavoljim semenom", a zbog toga je Karađorđe morao da interveniše.
BOJE PRAVOSLAVLJA: Saznajte koju DUBOKU SIMBOLIKU koju svaka nosi
Od crvene boje mučeništva, preko zlatne slave Hristove, do plave čistoće Bogorodice – svaka boja u pravoslavnoj liturgiji nosi duboku simboliku i vodi vernike ka dubljem razumevanju vere i duhovnog života.
SLAVIMO VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Danas ne započinjite nikakav posao, a evo šta još ne bi trebalo da radite
SRPSKA pravoslavna crkva i vernici 4. decembra obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, veliki hrišćanski praznik.
Srpski venčani običaji: Šta znači razbijanje čaše?
Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Tajni vrtovi Srbije: Botaničke bašte o kojima se malo zna
Srbija krije dragulje prirode u obliku botaničkih bašti koje su manje poznate široj javnosti, ali imaju ogroman značaj za očuvanje biljnog sveta.
Komentari(0)