MESTO SUSRETA DVOJICE VELIKANA Jedan od najstarijih stambenih objekata u Beogradu nekada predviđen za rušenje a danas predstavlja značajan muzej
Galerija Muzeja Vuka i Dositeja predstavlja fond memorijalnog muzeja, posvećenog prosvetitelju i prvom srpskom ministru prosvete Dositeju Obradoviću i reformatoru srpskog jezika, tvorcu srpskog književnog jezika, Vuku Karadžiću.
Zgrada Dositejevog liceja jedan je od najstarijih stambenih objekata u Beogradu. Smatra se da ju je krajem 18. veka podigla imućna turska porodica.
Po svojim arhitektonskim rešenjima pripada kućama balkanskog tipa, pravougaone, nerazuđene osnove sa prizemnim i spratnim prostorom. Spoljnu dekoraciju gornjeg, nešto isturenijeg dela građevine čine profilisani venci, plitka fasadna plastika i dva erkera – jedan na južnoj, uličnoj, a drugi polukružni, okrenut istočnoj strani gde se nalazila bašta.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Prizemlje je imalo izrazito ekonomsku namenu i u njemu su bili smešteni dućan, odžaklija, prostorije za poslugu i ostava. Na spratu su se nalazile sobe za stanovanje sa orijentalnim rasporedom unutrašnjeg prostora, kojim se postizala odvojenost dela zgrade namenjene intimnom životu (haremluka) od prostorija namenjenih javnom životu (selamluka).
U periodu od 1808–1813. služila je za smeštaj Velike škole, prve više prosvetne ustanove u Srbiji. Nakon propasti I srpskog ustanka često je menjala namene i vlasnike, što je dovelo do izmena u unutrašnjoj organizaciji prostora.
Promene, ipak, nisu ugrozile arhitektonske vrednosti zgrade. Obimnim konzervatorsko-restauratorskim radovima izvršenim 1948. objektu je vraćen prvobitni izgled, nakon čega je u njega smešten novoosnovani Muzej Vuka i Dositeja.
Muzej je smešten u jednom od najstarijih delova Beograda, u Ulici gospodar Jevremovoj broj 21 i zajedno sa Bajrakli džamijom i Šeih-Mustafinim turbetom predstavlja arhitektonsko svedočanstvo dugovekovnog prisustva turske vladavine u Beogradu.
Delfa Ivanić je u svojim Uspomenama ostavila zapis kako je u avgustu 1930. godine u Lipiku uporno, danima uticala da Aca Stanojević ne ruši zgradu koja je danas Muzej Dositeja i Vuka. On je to planirao i kao opštinski odbornik grada Beograda u svome referatu podneo je predlog, da se radi regulacije ulice sruši zgrada Muzeja Dositeja i Vuka, a ona se zbog kulturnih razloga protivila takvoj njegovoj odluci. Na kraju ju je poslušao i obećao joj, da će se pri povratku u Beograd povući ta odluka, što se i desilo.
Muzej Vuka i Dositeja na mapi:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)