KULTURNE MANIFESTACIJE U SRBIJI Događaji koji povezuju i duhovno oplemenjuju svakog posetilaca
Pored svih prirodnih lepota i ukusne hrane koju nudi Srbija, posebnu pažnju bi trebalo usmeriti na kulturu koja je izuzetno bogata i širolika, samim tim obiluje brojnim manifestacijama koje su godinama najposećenije u regionu pa i šire.
Sajam knjiga
shutterstock
Kada se govori o kulturnim manifestacijama nezaobilazno je pomenuti Međunarodni beogradski sajam knjiga, on predstavlja najstariju i najposećeniju kulturnu manifestaciju koja se održava u oktobru i okuplja veliki broj ljubitelja čitanja i dobrog štiva. Veliki broj autora, izdavača i knjižara nude vam priliku da se upustite u svet mašte i da po najpristupačnijim sajamskim cenama priuštite sebi knjigu. Zanimljivo je da je prvi beogradski sajam knjiga organizovan u kafani „Kolarac“. Procenjuje se da beogradski sajam knjiga svake godine poseti oko 150.000 ljudi. Prostorije u kojima se održava prateći program beogradskog sajma knjiga nazvane su po našim najvećim piscima. Tako postoji sala Borislava Pekića, Ive Andrića, Vaska Pope, Janka Veselinovića, ali i plato Miloša Crnjanskog.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
KRALJ GLUME I BOEMA Ime mu je Petar, a za prezime bi se lako moglo reći da je zasluženo (VIDEO)
Rođen je 4. aprila 1941. godine u Zagrebu, kao sin jedinac oca Đorđa, profesora istorije u gimnaziji, poreklom sa Banije i majke Stanislave, devojački Kocan, profesorke geografije poljsko-ukrajinskog porekla. Početkom Drugog svetskog rata porodica se seli, prvo u Rumu, a potom u Sremsku Mitrovicu gde provodi detinjstvo.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Noć muzeja
shutterstock
Ideja da se za jedno veče poseti veliki broj muzeja proistekla je u Nemačkoj, tačnije u Berlinu. Ovaj koncept se ubrzo proširio po čitavom svetu pa tako i kod nas gde se od 2005. godine organizuje. Prva Noć muzeja održana je u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da privuče oko 4.000 posetilaca. Tokom večernjih časova, vrata posetiocima otvaraju sve velike muzejske institucije u više od 70 gradova i mesta širom Srbije. Tada kulturne ustanove nude znatno povoljnije cene ulaznica, kako bi ohrabrile što veći broj posetioca da se upuste u istraživanje kulturnog, umetničkog i drugog nasleđa zemlje. Ova manifestacija održava se 18. maja što je ujedno i međunarodni dan muzeja.
Kustendorf
shutterstock
Međunarodni festival filma i muzike koji se odžava na obroncima planine Zlatibor, relantivno mlada manifestacija s obzirom na to da je pokrenuta pre nešto više od desetak godina. Tvorac festivala je reditelj Emir Kusturica, a događaj je zamišljen kao mesto gde će se okupljati velikani savremenog filma kao i mladi filmski stvaralaci. U takmičarskom delu učestvuje preko 20 filmova, gde će pobednik biti nagrađen Zlatnim jajetom. Tradicionalno se festival održava svakog janura. Mesto manifestacije je etno selo Drvengrad kraj mesta Mokra Gora, koje se nalazi u predivnim predelima između Zlatibora i Tare.
Sterijino pozorje
shutterstock
U sećanje na stogodišnjicu smrti našeg čuvenog komediografa Jovana Sterije Popovića, 1956. godine je u Novom Sadu ustanovljeno Sterijino pozorje, festival nacionalne drame. U stvaranju manifestacije učestvovale su brojne značajne ličnosti tog perioda, poput Ive Andrića. Festival Sterijino pozorje održava se svake godine 26. maja i taje deset dana, sve predstave se odigravaju u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Takmičenje se održava u dve kategorije: najbolje predstave domaćih i stranih teatara rađene po tekstovima naših pisaca i najbolje predstave domaćih pozorišta rađene po tekstovima stranih pisaca.
LILANJE: Običaj iz Zapadne Srbije STARIJI OD HRIŠĆANSTVA koji danas možete videti ako posetite OVAJ GRAD
Za veliki broj praznika u Srbiji vezuju se živopisni narodni običaji koji su i pored protoka vremena uspeli da opstanu i sačuvaju se do današnjih dana. Jedan od najveselijih i svakako vizuelno najlepših je – lilanje. A ono je poslednjih godina doživelo i svoju pravu renesansu i to u Loznici kroz jedan od najveselijih i izuelno najspektakularnijih festivala Srbije – LilaLo koji će se ove godine održati od 11. do 16. jula u ovom gradu. Organizator je Turistička organizacija grada Loznice, a pod pokroviteljstvom grada Loznice.
Ko jednom proba hajdučki ćevap, zaboravi i na pljeskavice i na pečenje
Ovaj srpski specijalitet sprema se u Dragačevu, najbolji kuvari ukrstiće svoja mangala na sedmom Hajduk festu
Čačak dobija pola miliona za oživljavanje sela: „Miholjski susreti“ spajaju tradiciju i budućnost
Grad Čačak i Ministarstvo za brigu o selu potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za realizaciju manifestacije „Miholjski susreti sela“. U ime Grada Čačka, ugovor je potpisala pomoćnica gradonačelnika Marjana Petronijević.
Meso od kengura stiglo specijalno iz Australije: Celo selo miriše na gulaš, preko 30 ekipa ukršta varjače na Gulašijadi u Prijevoru kod Čačka
Više od 30 ekipa juče je ukrstilo svoje varjače u čačanskom selu Prijevor i odmerilo snage na tradicionalnoj Gulašijadi , koja se ove godine održava 11. put. Na takmičenju učestvovale su ekipe iz Srbije, ali i iz inostranstva.
Bez njega se ne može zamisliti nedeljni ručak, u čačanski kraj ga doneli kaluđeri: Guča je prestonica krompira u tom delu Srbije, i slavili su svoj dan
Bez njega ne može da se zamisli skoro nijedan nedeljni ručak i sprema se na mnogo načina. Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica u Srbiji. Zbog svojih vrednosti, krompir je: treći najviše korišćeni usev na svetu, posle pirinča i pšenice, četvrta kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice; Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.
Komentari(0)