„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Avgust u narodnoj tradiciji nije samo vreme žege – već i vreme kad se menja senka u šumi. Tada, kako govore stari u selima oko Crnog Vrha, može se sresti šumska gospa. Ne vila, ne avet, ne duša – već biće koje dolazi kad se zaboravi žena koja je otišla bez pozdrava. Njena pojava nije strašna, ali zna da ostane.
Biće koje ne govori – ali prisustvo menja prostor
Šumska gospa se ne vidi kao jasno lice. Viđa se iz profila, u hodu, ili s leđa. Obično sedi pored staze, pod drvetom, ali nikada ne pogleda direktno. Ako je vidi žena, to se shvata kao poziv da „se seti one koju nije ispratila.“
Zašto dolazi baš u avgustu
Možda vas zanima:
SVETI IZVORI SRBIJE: Zašto su neki bunari i izvori smatrani čudotvornim mestima isceljenja?
U srpskoj tradiciji, izvori i bunari često nisu bili samo izvori vode, već sveta mesta, poznata po svojoj lekovitosti i čudesnim moćima. Širom Srbije postoje brojni izvori oko kojih se vekovima okupljaju ljudi, verujući u njihovu sposobnost da iscele bolesti i pruže duhovnu zaštitu.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Kako se pozdravlja tišina
Ako se sretne ovo biće, ne govori se. Samo se zastane, pogleda tlo, i šapatom kaže: „Zapamtila sam.“ To nije molitva. To je znak – da tišina ne ostane bez odgovora.
Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO
Verovatno jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja.
UKLETI SRPSKI ZAMAK Na svakog Sv. Iliju dešava se ista stvar
Vojvođanski dvorac Kapetanovo nalazi se na području opštine Plandište u blizini sela Stari Lec.
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Zašto svako od nas mora da zna svoje pretke DO SEDMOG KOLENA
Znate li ko su vam bili preci? Kako su se zvali, kakvu su sudbinu imali? Da sad uzmete da pišete porodično stablo, koliko generacija unazad ćete znati?
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Komentari(0)