U narodnim predanjima Srbije, posebno u planinskim selima, verovalo se da svaki izvor ima svog čuvara – nevidljivog, tihog, ali prisutnog. Taj čuvar ne voli smeh, psovke ni nemar, a ako se uvredi – izvor može presušiti, ili ostaviti trag na onome ko ga je uznemirio.
Planinska sela su uvek imala poseban odnos prema vodi. Izvori nisu bili samo mesto za osveženje, već duhovna tačka doma, sela i sveta. Prema predanjima, svaki izvor – posebno onaj koji ne presušuje ni u suši – ima svoje biće. To biće se ne vidi, ne progovara, ali oseti kad mu priđeš pogrešno. Meštani su verovali da ako izvoru priđeš sa poštovanjem – voda će te nahraniti. Ako ne, ona pamti – i zna da odgovori.
Izvor kao svetinja
U seoskoj svakodnevnici, voda nije bila obična tečnost. Bila je dar iz dubine, iz zemlje, iz tišine.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Ovo se, verovalo se, govorilo ne vodi – već njenom čuvaru.
Ko je bio čuvar izvora
U narodnom predanju, izvor čuva biće bez glasa i bez senke.
Neki su ga zamišljali kao starca sa štapom koji sedi u podnožju, drugi kao devojku s dugačkom kosom, koja samo jednom godišnje pokaže lice u odrazu.
Ali najviše se verovalo da je to nešto što ne treba videti – ali znaš da je tu.
U selima oko Homolja i Kopaonika, stariji su znali da kažu:
„Ako ti je voda gorka, ne pitaj zašto – već idi.“
Kako se ponaša kad se naljuti
Ako neko zazviždi pored izvora, psuje, razlije vodu ili se ruga, verovalo se da:
– može da dobije groznicu bez temperature,
– da ga voda „ne primi“,
– ili da počne da sanja istu osobu svake noći – iako je ne poznaje.
U nekim selima, deci se nije dozvoljavalo da piju vodu iz ruke – već isključivo iz posude, s poštovanjem.
Izvor je, govorili su, živ, i zna kad ga dete poštuje, a kad se samo igra.
Znak da čuvar prihvata prisustvo
Ako se na izvoru voda ne muti kad se zahvati, ako je hladna, ali ne boli, i ako ptica zapeva dok piješ – verovalo se da čuvar ćuti, ali prihvata.
Tada je u redu uzeti vodu, ali uvek ostaviti malo – „za onog koga čuvar još čeka.“
Danas – izvori ostaju, ali čuvari ćute
Možda više ne verujemo u bića koja čuvaju izvore.
Ali i danas, kad naiđemo na tihi planinski izvor, niko ne viče, ne psuje, i svi zastanu.
To nije praznoverje.
To je nasleđe.
Jer izvor ne traži mnogo.
Samo da znaš da ono što daje – neko čuva.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Komentari(0)