Zašto se ne kupa u reci posle Velike Gospojine? Narodno upozorenje koje traje vekovima
U Srbiji postoji verovanje da voda posle 28. avgusta “uzima”, a ne leči – i da reka tada postaje hladna ne po temperaturi, već po duhu
“Ko se kupa posle Gospojine, može da ponese nešto sa sobom – a da ne zna.” Ova zagonetna rečenica starih ljudi iz sela pored reka i jezera širom Srbije odnosi se na duboko ukorenjeno narodno pravilo: ne treba se kupati u reci posle Velike Gospojine (28. avgusta). Iako se voda tada često čini toplom i privlačnom, veruje se da ona u tom periodu menja svoju prirodu – iz životne postaje "zatvorena".
Praznik kao duhovna granica
Velika Gospojina u narodu označava simbolički kraj leta. Nakon tog dana, kako kažu u selima kraj Ibra, Drine i Južne Morave – reka “menja tok iznutra”. Više nije prolećna, vesela, razigrana – već postaje dublja, teža, “mračnija”. Veruje se da posle Gospojine voda “pamti leto”, ali i “spušta se na dno”.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Voda posle Gospojine “uzima” – šta to znači?
U narodnom jeziku, reka “uzima” znači da se u njoj neko lako može utopiti, okliznuti, razboleti – i da to nije samo fizički uzrok, već duhovni. U mnogim mestima, deci je izričito zabranjivano da se kupaju posle 28. avgusta. Ako neko uporno hoće – savetuje se da prethodno poprska lice vodom tri puta i kaže: “Ne dolazim ti da uzmem, već da ostanem čist.”
Legende o “hladnoj ruci reke”
U selima oko Timoka postoji priča o devojci koja je “ušla da se osveži posle Gospojine, pa je izašla s nogom što se nikad više nije osušila”. Stariji kažu da je reka “obeležila” kao upozorenje. Na Đetinji se priča da se u tom periodu vidi “senka druge obale i kad nije sunce”.
Priroda ili mit – gde se sreću
Naravno, voda se zaista hladi krajem avgusta. Noći su duže, temperatura opada. Ali u narodnoj duhovnosti, ta fizička promena se prevodi kao “gubitak otvorenosti reke”. Dok je leto mlado – reka daje. Kad leto ode – reka traži nazad.
Danas – znak poštovanja prema prirodnom ritmu
U savremenom kontekstu, ova zabrana nas uči jednoj važnoj stvari: da priroda ima svoj kalendar, i da ne mora sve biti dostupno uvek. Da i voda ima svoj dan za ćutanje. I da znati kad ne ući – ponekad znači znati kako ostati.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
KUM NIJE DUGME! Zašto se ova čast nikada ne odbija?
U našem narodu postoji verovanje staro koliko i samo pravoslavlje - kumstvo se ne odbija. Ali, da li ste se ikada zapitali zašto? Evo šta zapravo znači kada neko kaže: "Kum je svetinja".
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO
Verovatno jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja.
Komentari(0)