Zašto se ne kupa u reci posle Velike Gospojine? Narodno upozorenje koje traje vekovima
U Srbiji postoji verovanje da voda posle 28. avgusta “uzima”, a ne leči – i da reka tada postaje hladna ne po temperaturi, već po duhu
“Ko se kupa posle Gospojine, može da ponese nešto sa sobom – a da ne zna.” Ova zagonetna rečenica starih ljudi iz sela pored reka i jezera širom Srbije odnosi se na duboko ukorenjeno narodno pravilo: ne treba se kupati u reci posle Velike Gospojine (28. avgusta). Iako se voda tada često čini toplom i privlačnom, veruje se da ona u tom periodu menja svoju prirodu – iz životne postaje "zatvorena".
Praznik kao duhovna granica
Velika Gospojina u narodu označava simbolički kraj leta. Nakon tog dana, kako kažu u selima kraj Ibra, Drine i Južne Morave – reka “menja tok iznutra”. Više nije prolećna, vesela, razigrana – već postaje dublja, teža, “mračnija”. Veruje se da posle Gospojine voda “pamti leto”, ali i “spušta se na dno”.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Voda posle Gospojine “uzima” – šta to znači?
U narodnom jeziku, reka “uzima” znači da se u njoj neko lako može utopiti, okliznuti, razboleti – i da to nije samo fizički uzrok, već duhovni. U mnogim mestima, deci je izričito zabranjivano da se kupaju posle 28. avgusta. Ako neko uporno hoće – savetuje se da prethodno poprska lice vodom tri puta i kaže: “Ne dolazim ti da uzmem, već da ostanem čist.”
Legende o “hladnoj ruci reke”
U selima oko Timoka postoji priča o devojci koja je “ušla da se osveži posle Gospojine, pa je izašla s nogom što se nikad više nije osušila”. Stariji kažu da je reka “obeležila” kao upozorenje. Na Đetinji se priča da se u tom periodu vidi “senka druge obale i kad nije sunce”.
Priroda ili mit – gde se sreću
Naravno, voda se zaista hladi krajem avgusta. Noći su duže, temperatura opada. Ali u narodnoj duhovnosti, ta fizička promena se prevodi kao “gubitak otvorenosti reke”. Dok je leto mlado – reka daje. Kad leto ode – reka traži nazad.
Danas – znak poštovanja prema prirodnom ritmu
U savremenom kontekstu, ova zabrana nas uči jednoj važnoj stvari: da priroda ima svoj kalendar, i da ne mora sve biti dostupno uvek. Da i voda ima svoj dan za ćutanje. I da znati kad ne ući – ponekad znači znati kako ostati.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)