“Pasu li vile krave?”: Tajna veza između vila i stoke u narodnoj mitologiji
U narodnim pričama iz planinskih sela Srbije, često se pojavljuje neobičan motiv: krava koja sama dolazi sa ispaše i “muze se sama”, mleko koje se “puni u bure bez dodira”, ili dete koje pije mleko dok mu majka spava – sve to, verovalo se, rade vile. Prema Veselinu Čajkanoviću, srpski vilinski folklor sadrži brojne tragove o vilama kao gospodaricama mleka, stoke i planinskih pašnjaka – često sa moćima da nagrade ili kazne domaćina preko njegove krave.
Vile – gospodarice planinskih bogatstava
Vile su u srpskoj mitologiji mnogo više od letećih devojaka u belom. One su čuvarice šuma, voda – ali i pašnjaka. Verovalo se da svaka planina ima svoju vilu koja gleda da li se stoka poštuje, da li se čuva priroda, da li je krava nahranjena pre čoveka. Ako domaćin poštuje pravila – vila mu daje kravu “vilinku”, koja daje mleko više od svih.
Možda vas zanima:
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Možda vas zanima:
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Možda vas zanima:
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Vilinska krava – čudesna i opasna
U bajkama i predanjima, vilinska krava se razlikuje od obične: ima beo rep, crnu tačku na čelu, i nikad se ne viče na nju. Ako je domaćin udari ili joj opsuje mleko – ona nestaje. Tako su vile testirale ljude: ako su dostojni, nagrađuju ih stokom i obiljem; ako nisu – ostaju bez ičega.
U nekim selima na Goliji i Pešteru verovalo se da vile ponekad “uzimaju” mleko iz štala loših ljudi i prenose ga onima koji poštuju prirodu.
Mleko kao vilinska supstanca
Mleko se u staroj veri smatralo božanskim pićem – “belom krvlju” zemlje. Vile nisu samo koristile mleko, već su se i pojavljivale kao figure koje “muze vetar” – sabirajući nevidljivo mleko iz prirode. Zato su žene koje su imale “laganu ruku” za mužu često smatrane “prirodno povezanim” sa vilama.
Zabrane i magijska pravila
Postojao je niz zabrana u vezi sa stokom i vilama: ne valja prati kravu posle zalaska sunca, ne smeš da pominješ vile u štali, i nikako ne prosipati mleko na zemlju – “jer će se vila naljutiti i pokvariti kravinu”. Vile nisu bile samo zaštitnice – već i stroge sudije.
Šta danas ostaje od verovanja?
Domaćini starog kova i dalje koriste fraze poput “dala vila mleka” kad krava počne bolje da se muze. U pričama starih ljudi sa Zlatibora, često se čuje da je “krava nestala kod Lisine, pa je možda vila uzela natrag”. Iako zvuči bajkovito, ove priče odražavaju duboku povezanost čoveka sa prirodom – i podsmeh ideji da je bogatstvo samo materijalno.
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad crkveno zvono zazvoni samo: Narodni strah od nevidljivog gosta
U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Komentari(0)