Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru

Kiza R

17:00

Kultura 0

Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.

pastir
Shutterstock

Na Staroj planini, gde su i danas sela razvučena između oblaka i tišine, vetar nikada nije bio samo vetar. Bio je znak, poruka, predskazanje. Pastiri koji su danima boravili sa stadom u planinskim visovima razvili su običaj koji se retko gde spominje: “pevanje pred vetar”. To nije bila pesma za uši, već pesma za nebo – tiha, jednostavna, a moćna. Verovalo se da pesma može prizvati sunce, prekinuti kišu ili “umiliti dan”.

Kako izgleda pevanje koje nije za ljude, već za vetar?

U selima kao što su Kalna, Vrtovac, Gornji Krivodol i Rsovci, pastiri su svako jutro, čim vetar dune niz planinu, okretali lice u njegovom pravcu i pevali jednu ili dve rečenice. Nisu to bile narodne pesme, već improvizovani stihovi, izmišljeni na licu mesta:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

– “Vetre, nemoj preko vode,
Nosiš kišu iz slobode.”

– “Ostani lagan, ne premeći dan,
Čuva te pesma sa Golijskog stran.”

Pesma nije morala da rimuje, ali nije smela da bude ljuta ili tužna – verovalo se da vetar pamti raspoloženje.

Zašto su to radili?

U narodnoj tradiciji Stare planine, vetar je imao duhovnu funkciju:

  • istočni vetar – nosi zdravlje, rađanje, blagostanje,
  • zapadni vetar – nosi kišu, promenu i težinu,
  • severni vetar – nosi bolest i nesreću,
  • južni vetar – donosi blagostanje, ali može pomutiti um.

Pevanjem, pastir je “nudio” vetru pesmu umesto nemira. Ujedno, to je bio lični ritual povezivanja s danom – znak da se prirodi ne ide protiv, nego joj se peva.

Ko je pevao, a ko nije smeo?

Pevanje je bilo rezervisano za najiskusnijeg pastira ili onoga ko je “imao dobar glas za vetar”. Neki su verovali da žene ne treba da pevaju vetru, jer njihova pesma “pali sunce”, što može izazvati sušu.

Deca koja su tek počinjala da čuvaju stoku prvo su učena kako da stoje, kako da ćute, a tek onda – kako da pevaju pred vetar.

Pesma nije bila za druge – bila je za dan koji dolazi

Niko nije pevao glasno. Pevalo se kao šapat s melodijom, da stado ne pobegne, da planina ne čuje – jer se verovalo da ako planina čuje da tražiš da ne pada kiša, može da ti “pokaže zube”.

Zato su pastiri govorili:
“Planina zna kad si skroman. Ako vičeš – daće ti vetar što nisi tražio.”

Gde se još pamti ovaj običaj?

Samo retki stariji ljudi u Kalni i Rsovcima pamte stihove. Neki kažu da su njihovi očevi i dedovi zaista verovali u moć pesme, dok drugi tvrde da je to bio samo način da se čovek sabere pre početka dana.

Jedan starac iz Kalne reče:
“Nije vetar menjao dan – nego sam ja drugačije gled’o kad mu zapevam.”

Tiha ekologija srca

Pevanje pred vetar nije pokušaj da se kontroliše priroda. Naprotiv – to je priznavanje da smo joj mali, ali da ipak možemo da komuniciramo. To je bio oblik zahvalnosti, pokornosti i nade – u dan, u stado, u sebe.

U svetu u kojem svi vičemo, možda je vreme da se setimo da nekada… pesma vetru može da bude najtiša, ali najiskrenija molba.

POVEZANE VESTI
patrijarh pavle

Jedna rečenica patrijarha Pavla promenila je život mnogima

Kultura

19:00

3 jun, 2025

Prošlo je 16 godina otkako se upokojio patrijarh Pavle, ali njegove reči i dalje osvetljavaju put mnogima. U vremenu kada su istinske vrednosti potisnute površnim moralom i prekomernom potrošnjom, ljudi sve češće traže smisao u njegovim besedama.

Tagovi:
pevanje pevanje vetru stara planina pastir

Komentari(0)

Loading