Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Na Staroj planini, gde su i danas sela razvučena između oblaka i tišine, vetar nikada nije bio samo vetar. Bio je znak, poruka, predskazanje. Pastiri koji su danima boravili sa stadom u planinskim visovima razvili su običaj koji se retko gde spominje: “pevanje pred vetar”. To nije bila pesma za uši, već pesma za nebo – tiha, jednostavna, a moćna. Verovalo se da pesma može prizvati sunce, prekinuti kišu ili “umiliti dan”.
Kako izgleda pevanje koje nije za ljude, već za vetar?
U selima kao što su Kalna, Vrtovac, Gornji Krivodol i Rsovci, pastiri su svako jutro, čim vetar dune niz planinu, okretali lice u njegovom pravcu i pevali jednu ili dve rečenice. Nisu to bile narodne pesme, već improvizovani stihovi, izmišljeni na licu mesta:
Možda vas zanima:
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vodopad Pilj na Staroj planini: Skriveni biser do kog se stiže samo planinarskom stazom
Neotkrivena čarolija netaknute prirode koja oduzima dah svakom ko se usudi da joj priđe.
Možda vas zanima:
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vodopad Pilj na Staroj planini: Skriveni biser do kog se stiže samo planinarskom stazom
Neotkrivena čarolija netaknute prirode koja oduzima dah svakom ko se usudi da joj priđe.
Možda vas zanima:
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vodopad Pilj na Staroj planini: Skriveni biser do kog se stiže samo planinarskom stazom
Neotkrivena čarolija netaknute prirode koja oduzima dah svakom ko se usudi da joj priđe.
– “Vetre, nemoj preko vode,
Nosiš kišu iz slobode.”
– “Ostani lagan, ne premeći dan,
Pesma nije morala da rimuje, ali nije smela da bude ljuta ili tužna – verovalo se da vetar pamti raspoloženje.
Zašto su to radili?
U narodnoj tradiciji Stare planine, vetar je imao duhovnu funkciju:
- istočni vetar – nosi zdravlje, rađanje, blagostanje,
- zapadni vetar – nosi kišu, promenu i težinu,
- severni vetar – nosi bolest i nesreću,
- južni vetar – donosi blagostanje, ali može pomutiti um.
Pevanjem, pastir je “nudio” vetru pesmu umesto nemira. Ujedno, to je bio lični ritual povezivanja s danom – znak da se prirodi ne ide protiv, nego joj se peva.
Ko je pevao, a ko nije smeo?
Pevanje je bilo rezervisano za najiskusnijeg pastira ili onoga ko je “imao dobar glas za vetar”. Neki su verovali da žene ne treba da pevaju vetru, jer njihova pesma “pali sunce”, što može izazvati sušu.
Deca koja su tek počinjala da čuvaju stoku prvo su učena kako da stoje, kako da ćute, a tek onda – kako da pevaju pred vetar.
Pesma nije bila za druge – bila je za dan koji dolazi
Niko nije pevao glasno. Pevalo se kao šapat s melodijom, da stado ne pobegne, da planina ne čuje – jer se verovalo da ako planina čuje da tražiš da ne pada kiša, može da ti “pokaže zube”.
Zato su pastiri govorili:
“Planina zna kad si skroman. Ako vičeš – daće ti vetar što nisi tražio.”
Gde se još pamti ovaj običaj?
Samo retki stariji ljudi u Kalni i Rsovcima pamte stihove. Neki kažu da su njihovi očevi i dedovi zaista verovali u moć pesme, dok drugi tvrde da je to bio samo način da se čovek sabere pre početka dana.
Jedan starac iz Kalne reče:
“Nije vetar menjao dan – nego sam ja drugačije gled’o kad mu zapevam.”
Tiha ekologija srca
Pevanje pred vetar nije pokušaj da se kontroliše priroda. Naprotiv – to je priznavanje da smo joj mali, ali da ipak možemo da komuniciramo. To je bio oblik zahvalnosti, pokornosti i nade – u dan, u stado, u sebe.
U svetu u kojem svi vičemo, možda je vreme da se setimo da nekada… pesma vetru može da bude najtiša, ali najiskrenija molba.
Ko je bila Vidosava Kovačević: Prva Srpkinja koja je pisala o telu, smrti i ženskom iskustvu – pre Prvog svetskog rata
Dok su druge pisale o ružama i poeziji, ona je pisala o umiranju, bolu, usamljenosti i telu koje stari. Njeni rukopisi bili su šapat koji niko nije bio spreman da čuje.
Peškir za štalu: Zašto su žene u Podrinju tkale poseban peškir koji se nikada nije unosio u kuću
U selima uz Drinu postojao je neobičan običaj – tkanje i kačenje posebnog peškira na vrata štale. Nije služio za brisanje, već za zaštitu. Nije se unosio u kuću, niti prao. Imao je svoju šaru, svrhu i dušu.
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Šta znači kada mačka dođe ispred vaših vrata i neće da ode? Staro verovanje koje morate da znate
Ukoliko ispred vaših vrata danim sedi jedna ista mačka, vreme je da je nahranite jer je ona vesnik dobrih vremena
Komentari(0)