Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
Na Staroj planini, gde su i danas sela razvučena između oblaka i tišine, vetar nikada nije bio samo vetar. Bio je znak, poruka, predskazanje. Pastiri koji su danima boravili sa stadom u planinskim visovima razvili su običaj koji se retko gde spominje: “pevanje pred vetar”. To nije bila pesma za uši, već pesma za nebo – tiha, jednostavna, a moćna. Verovalo se da pesma može prizvati sunce, prekinuti kišu ili “umiliti dan”.
Kako izgleda pevanje koje nije za ljude, već za vetar?
U selima kao što su Kalna, Vrtovac, Gornji Krivodol i Rsovci, pastiri su svako jutro, čim vetar dune niz planinu, okretali lice u njegovom pravcu i pevali jednu ili dve rečenice. Nisu to bile narodne pesme, već improvizovani stihovi, izmišljeni na licu mesta:
Možda vas zanima:
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
Možda vas zanima:
Selo bez cigle i maltera – dragulj Stare planine
U zabačenim predelima Stare planine, skriveno od glavnih saobraćajnica i modernih građevina, nalazi se selo Gostuša – pravi biser tradicionalne srpske arhitekture. Njegov posebni šarm leži u kućama građenim isključivo od kamena i drveta, bez ijedne cigle ili kapi maltera.
Planinarska staza do vrha Midžor: Pogled sa krova Srbije
Uspon na najvišu tačku Stare planine i jedan od najlepših vidikovaca Balkana
– “Vetre, nemoj preko vode,
Nosiš kišu iz slobode.”
– “Ostani lagan, ne premeći dan,
Čuva te pesma sa Golijskog stran.”
Pesma nije morala da rimuje, ali nije smela da bude ljuta ili tužna – verovalo se da vetar pamti raspoloženje.
Zašto su to radili?
U narodnoj tradiciji Stare planine, vetar je imao duhovnu funkciju:
- istočni vetar – nosi zdravlje, rađanje, blagostanje,
- zapadni vetar – nosi kišu, promenu i težinu,
- severni vetar – nosi bolest i nesreću,
- južni vetar – donosi blagostanje, ali može pomutiti um.
Pevanjem, pastir je “nudio” vetru pesmu umesto nemira. Ujedno, to je bio lični ritual povezivanja s danom – znak da se prirodi ne ide protiv, nego joj se peva.
Ko je pevao, a ko nije smeo?
Pevanje je bilo rezervisano za najiskusnijeg pastira ili onoga ko je “imao dobar glas za vetar”. Neki su verovali da žene ne treba da pevaju vetru, jer njihova pesma “pali sunce”, što može izazvati sušu.
Deca koja su tek počinjala da čuvaju stoku prvo su učena kako da stoje, kako da ćute, a tek onda – kako da pevaju pred vetar.
Pesma nije bila za druge – bila je za dan koji dolazi
Niko nije pevao glasno. Pevalo se kao šapat s melodijom, da stado ne pobegne, da planina ne čuje – jer se verovalo da ako planina čuje da tražiš da ne pada kiša, može da ti “pokaže zube”.
Zato su pastiri govorili:
“Planina zna kad si skroman. Ako vičeš – daće ti vetar što nisi tražio.”
Gde se još pamti ovaj običaj?
Samo retki stariji ljudi u Kalni i Rsovcima pamte stihove. Neki kažu da su njihovi očevi i dedovi zaista verovali u moć pesme, dok drugi tvrde da je to bio samo način da se čovek sabere pre početka dana.
Jedan starac iz Kalne reče:
“Nije vetar menjao dan – nego sam ja drugačije gled’o kad mu zapevam.”
Tiha ekologija srca
Pevanje pred vetar nije pokušaj da se kontroliše priroda. Naprotiv – to je priznavanje da smo joj mali, ali da ipak možemo da komuniciramo. To je bio oblik zahvalnosti, pokornosti i nade – u dan, u stado, u sebe.
U svetu u kojem svi vičemo, možda je vreme da se setimo da nekada… pesma vetru može da bude najtiša, ali najiskrenija molba.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Streljali su ga sami Srbi
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)