Milena Jovanović iz Vračevog Gaja: Prva učiteljica koja je decu učila iz kreveta i nikada nije prohodala
U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, a bolesni nisu imali pravo na karijeru, jedna nepokretna žena iz malog banatskog sela postala je simbol znanja, hrabrosti i predanosti – bez ijednog koraka.
Početkom 20. veka, u selu Vračev Gaj na jugu Banata, Milena Jovanović bila je poznata kao "učiteljica iz kreveta". Iako je zbog bolesti još kao dete ostala potpuno nepokretna, Milena nije odustala od znanja – postala je učiteljica, držala časove u svojoj sobi, i iz invalidskog položaja podučavala čitave generacije dece. Danas gotovo niko ne zna za nju, iako je svojom tišinom i istrajnošću promenila tok mnogih života.
Detinjstvo bez hodanja, ali ne i bez volje
Milena se rodila oko 1890. godine u Vračevom Gaju, tadašnjoj austrougarskoj teritoriji. Kao dete obolela je od bolesti kostiju, najverovatnije posledica dečije paralize, i nikada nije mogla da hoda. U vreme kada je takva sudbina značila kraj za obrazovanje i društveni život, Milena je učila od kuće, preko crkve i privatnih sveštenika, upijajući znanje kao sunce.
Nije mogla da ide u školu – pa je škola došla kod nje.
Kako izgleda nastava iz kreveta?
Kada su meštani videli koliko Milena zna i kako govori, predložili su da drži privatne časove deci u selu. Tako je nastala najneobičnija učionica u Srbiji: soba sa dva prozora, jedan stari krevet, tabla naslonjena na orman, i nekoliko drvenih stolica oko nje.
Deca bi dolazila u manjim grupama, sveske u ruci, a Milena bi iz kreveta objašnjavala gramatiku, sabiranje, čitala priče i crtala slovima po vazduhu. Po predanju meštana, znala je napamet čitave knjige i citate iz srpske književnosti.
Učila je i odrasle koji su želeli da nauče da pišu pisma ili popune formulare – bila je prva pismena žena u selu koja je pomagale drugima da pronađu svoj glas.
Više od učiteljice – svetionik jednog sela
Milena nije samo podučavala. Njena soba je postala mesto okupljanja, savetovanja, pa i lečenja tuge. Mlade devojke su dolazile da joj se poveravaju, žene su tražile savet, muškarci su donosili novine da im ih pročita.
Uprkos bolesti i siromaštvu, Milena je uvek bila čista, uredna, nasmejana, i svojom pojavom pokazivala da znanje ne traži prostor, već volju.
Kada je umrla 1943. godine, cela čitava zajednica došla je na sahranu. Učiteljica koja nije nikada prohodala – ispratila je generacije na put.
Zašto je niko ne pominje?
Milena Jovanović nikada nije radila u državnoj službi, nije imala diplomu niti zvanje. Nije pisala knjige, nije se slikala za novine. Ali ostala je u sećanjima – sve do poslednjih generacija koje su njene priče čule od svojih baba.
Danas, na njenoj kući nema spomen-ploče. Njeno ime nije u lektirama. Ali u Vračevom Gaju, stariji još uvek kažu:
“Mi ne bismo znali ni da se potpišemo da nije bilo Milene.”
Učiteljica bez školskog zvona
Milena je dokaz da prava škola nije zgrada, već odnos. Da znanje ne traži savršene uslove, već srce koje gori za učenjem. Njena priča zaslužuje da se ponovo čuje – da se o njoj piše, da se deca uče ko je bila i da snaga volje može da osvetli čitavo selo.
Možda nikada nije napravila korak – ali je njeno znanje stiglo dalje nego mnoge noge ikada mogu.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)