Milena Jovanović iz Vračevog Gaja: Prva učiteljica koja je decu učila iz kreveta i nikada nije prohodala

Kiza R

18:00

Kultura 0

U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, a bolesni nisu imali pravo na karijeru, jedna nepokretna žena iz malog banatskog sela postala je simbol znanja, hrabrosti i predanosti – bez ijednog koraka.

škola
Shutterstock

Početkom 20. veka, u selu Vračev Gaj na jugu Banata, Milena Jovanović bila je poznata kao "učiteljica iz kreveta". Iako je zbog bolesti još kao dete ostala potpuno nepokretna, Milena nije odustala od znanja – postala je učiteljica, držala časove u svojoj sobi, i iz invalidskog položaja podučavala čitave generacije dece. Danas gotovo niko ne zna za nju, iako je svojom tišinom i istrajnošću promenila tok mnogih života.

Detinjstvo bez hodanja, ali ne i bez volje

Milena se rodila oko 1890. godine u Vračevom Gaju, tadašnjoj austrougarskoj teritoriji. Kao dete obolela je od bolesti kostiju, najverovatnije posledica dečije paralize, i nikada nije mogla da hoda. U vreme kada je takva sudbina značila kraj za obrazovanje i društveni život, Milena je učila od kuće, preko crkve i privatnih sveštenika, upijajući znanje kao sunce.

Nije mogla da ide u školu – pa je škola došla kod nje.

Kako izgleda nastava iz kreveta?

Kada su meštani videli koliko Milena zna i kako govori, predložili su da drži privatne časove deci u selu. Tako je nastala najneobičnija učionica u Srbiji: soba sa dva prozora, jedan stari krevet, tabla naslonjena na orman, i nekoliko drvenih stolica oko nje.

Deca bi dolazila u manjim grupama, sveske u ruci, a Milena bi iz kreveta objašnjavala gramatiku, sabiranje, čitala priče i crtala slovima po vazduhu. Po predanju meštana, znala je napamet čitave knjige i citate iz srpske književnosti.

Učila je i odrasle koji su želeli da nauče da pišu pisma ili popune formulare – bila je prva pismena žena u selu koja je pomagale drugima da pronađu svoj glas.

Više od učiteljice – svetionik jednog sela

Milena nije samo podučavala. Njena soba je postala mesto okupljanja, savetovanja, pa i lečenja tuge. Mlade devojke su dolazile da joj se poveravaju, žene su tražile savet, muškarci su donosili novine da im ih pročita.

Uprkos bolesti i siromaštvu, Milena je uvek bila čista, uredna, nasmejana, i svojom pojavom pokazivala da znanje ne traži prostor, već volju.

Kada je umrla 1943. godine, cela čitava zajednica došla je na sahranu. Učiteljica koja nije nikada prohodala – ispratila je generacije na put.

Zašto je niko ne pominje?

Milena Jovanović nikada nije radila u državnoj službi, nije imala diplomu niti zvanje. Nije pisala knjige, nije se slikala za novine. Ali ostala je u sećanjima – sve do poslednjih generacija koje su njene priče čule od svojih baba.

Danas, na njenoj kući nema spomen-ploče. Njeno ime nije u lektirama. Ali u Vračevom Gaju, stariji još uvek kažu:
“Mi ne bismo znali ni da se potpišemo da nije bilo Milene.”

Učiteljica bez školskog zvona

Milena je dokaz da prava škola nije zgrada, već odnos. Da znanje ne traži savršene uslove, već srce koje gori za učenjem. Njena priča zaslužuje da se ponovo čuje – da se o njoj piše, da se deca uče ko je bila i da snaga volje može da osvetli čitavo selo.

Možda nikada nije napravila korak – ali je njeno znanje stiglo dalje nego mnoge noge ikada mogu.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
milena jovanović učiteljica vračev gaj

Komentari(0)

Loading