Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Sveti Ilija, svetac groma i ognja, nekada je bio jedan od najvažnijih dana za stočare u istočnoj Srbiji. U Negotinskoj Krajini, naročito u selima oko Rajačkih pimnica, krave su se na ovaj dan “kitile” kao devojke pred udaju – sa cvećem, tkanim peškirima i šarenim trakama. Običaj je imao duboko simboličko značenje: da bi stoka ostala zdrava, davala mleko i donosila sreću domaćinu.
Sveti Ilija – zaštitnik stoke i gromova
Sveti Ilija se u srpskom narodnom kalendaru doživljava kao najmoćniji svetac leta, koji vozi vatrena kola po nebu i donosi oluju i plodonosnu kišu. U stočarskim krajevima, pogotovo u Krajini, toga dana se nije radilo, nije se šišala stoka, niti izlazilo na pašu – jer je verovanje govorilo da “Ilija vidi sve”.
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Upravo zato je razvijen običaj kićenja krava, kao oblik poštovanja prema prirodi i životinjama koje hrane porodicu.
Kako je izgledalo kićenje?
U ranu zoru, pre nego što sunce izađe visoko, domaćice su pripremale ukrase:
- Tkanice i peškire – domaće ručno rađene, šarene, simbol gostoprimstva.
- Cveće – najčešće neven, bosiljak i peršun, koje se stavljalo iznad rogova.
- Trake i crvene vunene niti – za zaštitu od uroka.
Krava bi se umirila, nahranila, pa ukrasila. Peškir bi se prebacio preko vrata ili rogova, a cveće se pričvršćivalo koncem ili prućem. Često bi se domaćica obratila životinji rečima:
“Da mi budeš zdrava kao rosa, mlečna kao reka, i mirna kao grana u senci.”
Običaj koji je okupljao celu zajednicu
U nekim selima, kićenje se pretvaralo u pravu seosku smotru – domaćini su izvodili stoku ispred kuće, komšije su obilazile i gledale “ko ima najlepše ukrašenu kravu”. Verovalo se da ona krava koja tog dana nije okićena može prestati da daje mleko, a domaćina može snaći nesreća.
Deca su učestvovala u branju cveća i pravljenju venaca, a starije žene su znale da "čitaju" da li će godina biti dobra po ponašanju ukrašene stoke.
Gde se još pamti ovaj običaj?
Danas se kićenje krava za Svetog Iliju retko gde održava u punoj formi. Najduže je opstalo u selima kao što su Rajac, Tamnič, Veljkovo i Rečka. U pojedinim domaćinstvima se i dalje u zoru stavi po cvet nevena na rog, više iz poštovanja nego iz verovanja.
Etno-manifestacije poput “Pimničkih dana” ponekad simbolično ožive ovaj običaj, ali on više nije deo svakodnevice, već tradicije na izdisaju.
Zašto ga vredi sačuvati
Kićenje krava za Svetog Iliju nije samo “folklor”. To je svedočanstvo o odnosu čoveka i životinje, o poštovanju prirodnog ciklusa, o veri u nevidljivo i važnosti zajednice. U vremenu kada se životinje sve češće posmatraju kroz prizmu profita, ova praksa podseća da su nekada bile članovi domaćinstva, blagoslov, a ne samo imovina.
MUDRE REČI VLADETE JEROTIĆA: Kada je najbolje rezvesti se?
Govorio je o mnogim životnim temama, između ostalog i o braku, razvodu i vaspitanju dece.
Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Komentari(0)