Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Sveti Ilija, svetac groma i ognja, nekada je bio jedan od najvažnijih dana za stočare u istočnoj Srbiji. U Negotinskoj Krajini, naročito u selima oko Rajačkih pimnica, krave su se na ovaj dan “kitile” kao devojke pred udaju – sa cvećem, tkanim peškirima i šarenim trakama. Običaj je imao duboko simboličko značenje: da bi stoka ostala zdrava, davala mleko i donosila sreću domaćinu.
Sveti Ilija – zaštitnik stoke i gromova
Sveti Ilija se u srpskom narodnom kalendaru doživljava kao najmoćniji svetac leta, koji vozi vatrena kola po nebu i donosi oluju i plodonosnu kišu. U stočarskim krajevima, pogotovo u Krajini, toga dana se nije radilo, nije se šišala stoka, niti izlazilo na pašu – jer je verovanje govorilo da “Ilija vidi sve”.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Možda vas zanima:
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
ZBOG OVOGA JE SRBIN NAJVEĆI DOMAĆIN: Retko viđeni ritual s vodom i peškirom koji goste ostavlja bez teksta!
Sve ste čuli o srpskom gostoprimstvu – hrana, piće, "da se naješ k'o čovek". Ali prava tajna srpskog domaćina krije se u jednom zaboravljenom, emotivnom i duboko poštovanom ritualu koji se dešava pre nego što i sednete za sto. Otkrivamo običaj "Umivanja gostiju" – vrhunac dobrodošlice.
Upravo zato je razvijen običaj kićenja krava, kao oblik poštovanja prema prirodi i životinjama koje hrane porodicu.
Kako je izgledalo kićenje?
U ranu zoru, pre nego što sunce izađe visoko, domaćice su pripremale ukrase:
- Tkanice i peškire – domaće ručno rađene, šarene, simbol gostoprimstva.
- Cveće – najčešće neven, bosiljak i peršun, koje se stavljalo iznad rogova.
- Trake i crvene vunene niti – za zaštitu od uroka.
Krava bi se umirila, nahranila, pa ukrasila. Peškir bi se prebacio preko vrata ili rogova, a cveće se pričvršćivalo koncem ili prućem. Često bi se domaćica obratila životinji rečima:
“Da mi budeš zdrava kao rosa, mlečna kao reka, i mirna kao grana u senci.”
Običaj koji je okupljao celu zajednicu
U nekim selima, kićenje se pretvaralo u pravu seosku smotru – domaćini su izvodili stoku ispred kuće, komšije su obilazile i gledale “ko ima najlepše ukrašenu kravu”. Verovalo se da ona krava koja tog dana nije okićena može prestati da daje mleko, a domaćina može snaći nesreća.
Deca su učestvovala u branju cveća i pravljenju venaca, a starije žene su znale da "čitaju" da li će godina biti dobra po ponašanju ukrašene stoke.
Gde se još pamti ovaj običaj?
Danas se kićenje krava za Svetog Iliju retko gde održava u punoj formi. Najduže je opstalo u selima kao što su Rajac, Tamnič, Veljkovo i Rečka. U pojedinim domaćinstvima se i dalje u zoru stavi po cvet nevena na rog, više iz poštovanja nego iz verovanja.
Etno-manifestacije poput “Pimničkih dana” ponekad simbolično ožive ovaj običaj, ali on više nije deo svakodnevice, već tradicije na izdisaju.
Zašto ga vredi sačuvati
Kićenje krava za Svetog Iliju nije samo “folklor”. To je svedočanstvo o odnosu čoveka i životinje, o poštovanju prirodnog ciklusa, o veri u nevidljivo i važnosti zajednice. U vremenu kada se životinje sve češće posmatraju kroz prizmu profita, ova praksa podseća da su nekada bile članovi domaćinstva, blagoslov, a ne samo imovina.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Komentari(0)