Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Sveti Ilija, svetac groma i ognja, nekada je bio jedan od najvažnijih dana za stočare u istočnoj Srbiji. U Negotinskoj Krajini, naročito u selima oko Rajačkih pimnica, krave su se na ovaj dan “kitile” kao devojke pred udaju – sa cvećem, tkanim peškirima i šarenim trakama. Običaj je imao duboko simboličko značenje: da bi stoka ostala zdrava, davala mleko i donosila sreću domaćinu.
Sveti Ilija – zaštitnik stoke i gromova
Sveti Ilija se u srpskom narodnom kalendaru doživljava kao najmoćniji svetac leta, koji vozi vatrena kola po nebu i donosi oluju i plodonosnu kišu. U stočarskim krajevima, pogotovo u Krajini, toga dana se nije radilo, nije se šišala stoka, niti izlazilo na pašu – jer je verovanje govorilo da “Ilija vidi sve”.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Upravo zato je razvijen običaj kićenja krava, kao oblik poštovanja prema prirodi i životinjama koje hrane porodicu.
Kako je izgledalo kićenje?
U ranu zoru, pre nego što sunce izađe visoko, domaćice su pripremale ukrase:
- Tkanice i peškire – domaće ručno rađene, šarene, simbol gostoprimstva.
- Cveće – najčešće neven, bosiljak i peršun, koje se stavljalo iznad rogova.
- Trake i crvene vunene niti – za zaštitu od uroka.
Krava bi se umirila, nahranila, pa ukrasila. Peškir bi se prebacio preko vrata ili rogova, a cveće se pričvršćivalo koncem ili prućem. Često bi se domaćica obratila životinji rečima:
“Da mi budeš zdrava kao rosa, mlečna kao reka, i mirna kao grana u senci.”
Običaj koji je okupljao celu zajednicu
U nekim selima, kićenje se pretvaralo u pravu seosku smotru – domaćini su izvodili stoku ispred kuće, komšije su obilazile i gledale “ko ima najlepše ukrašenu kravu”. Verovalo se da ona krava koja tog dana nije okićena može prestati da daje mleko, a domaćina može snaći nesreća.
Deca su učestvovala u branju cveća i pravljenju venaca, a starije žene su znale da "čitaju" da li će godina biti dobra po ponašanju ukrašene stoke.
Gde se još pamti ovaj običaj?
Danas se kićenje krava za Svetog Iliju retko gde održava u punoj formi. Najduže je opstalo u selima kao što su Rajac, Tamnič, Veljkovo i Rečka. U pojedinim domaćinstvima se i dalje u zoru stavi po cvet nevena na rog, više iz poštovanja nego iz verovanja.
Etno-manifestacije poput “Pimničkih dana” ponekad simbolično ožive ovaj običaj, ali on više nije deo svakodnevice, već tradicije na izdisaju.
Zašto ga vredi sačuvati
Kićenje krava za Svetog Iliju nije samo “folklor”. To je svedočanstvo o odnosu čoveka i životinje, o poštovanju prirodnog ciklusa, o veri u nevidljivo i važnosti zajednice. U vremenu kada se životinje sve češće posmatraju kroz prizmu profita, ova praksa podseća da su nekada bile članovi domaćinstva, blagoslov, a ne samo imovina.
Srbi ne znaju kako je glasilo pravo ime ćerke Vuka Karadžića: Mnogi deci daju ime po ovoj umetnici, a ovo je istina
Rođena je u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge značajne ličnosti srpske kulture toga doba.
Magijska moć belog luka: Srpska narodna verovanja i vradžbine!
U narodnoj medicini, i u verovanjima kod Srba, beli luk među ostalim biljkama ima počasno mesto
ZAŠTO JE ORLOV NOKAT BIO VAŽAN U SRPSKOJ MAGIJI: Simbolika i primena orlovih kandži u narodnim običajima
U srpskoj narodnoj tradiciji, orlov nokat zauzima posebno mesto kao predmet moćne simbolike i magijskih svojstava. Ova neobična relikvija bila je poznata po svojoj sposobnosti da pruži zaštitu, zdravlje i snagu, te je korišćena u različitim običajima i ritualima koji su se prenosili generacijama.
MAGIJSKI ZNAČAJ BELIH KONJA U SRBIJI: Kako je ova životinja postala simbol sreće i zaštite?
U srpskoj narodnoj tradiciji, beli konj zauzima posebno mesto kao životinja bogate simbolike. Kroz brojne priče, običaje i rituale, beli konji su smatrani nosiocima sreće, zaštitnicima od negativnih sila i važnim simbolom čistote i blagostanja.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Komentari(0)