U blizini manastira Svete Trojice kod Ovčara, restoran oživljava drevne kulinarske tajne.
Smešten u idiličnom okruženju Ovčarsko-kablarske klisure, restoran "Manastirska trpeza" pruža jedinstveno gastronomsko iskustvo, nudeći jela pripremljena prema receptima iz manastirskih rukopisa 17. veka.
Povratak korenima: Oživljavanje starih recepata
Restoran "Manastirska trpeza" nastao je iz želje da se sačuvaju i prezentuju autentični ukusi srpske kuhinje iz perioda 17. veka. Vlasnici su, u saradnji sa monasima manastira Svete Trojice, istraživali stare rukopise i beleške kako bi rekonstruisali originalne recepte.
Možda vas zanima:
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Samo još tri ovakva vidikovca postoje u Evropi: Upotrebna dozvola za Skywalk na Kablaru stiže najkasnije za 60 dana
Otvaranje staklenog vidokvca na Kablaru i jedinog takozvanog skywalka Srbiji željno se iščekuje. Građevinski radovi na izgradnji vidikovca su završeni i ostalo je još da se uradi parterno uređenje. Novac za to biće izdvojen iz lokalnog budžeta, kao i za još jedan deo saobraćajnice koja bi trebalo da bude završena u narednih dvadesetak dana.
Možda vas zanima:
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Samo još tri ovakva vidikovca postoje u Evropi: Upotrebna dozvola za Skywalk na Kablaru stiže najkasnije za 60 dana
Otvaranje staklenog vidokvca na Kablaru i jedinog takozvanog skywalka Srbiji željno se iščekuje. Građevinski radovi na izgradnji vidikovca su završeni i ostalo je još da se uradi parterno uređenje. Novac za to biće izdvojen iz lokalnog budžeta, kao i za još jedan deo saobraćajnice koja bi trebalo da bude završena u narednih dvadesetak dana.
Možda vas zanima:
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Samo još tri ovakva vidikovca postoje u Evropi: Upotrebna dozvola za Skywalk na Kablaru stiže najkasnije za 60 dana
Otvaranje staklenog vidokvca na Kablaru i jedinog takozvanog skywalka Srbiji željno se iščekuje. Građevinski radovi na izgradnji vidikovca su završeni i ostalo je još da se uradi parterno uređenje. Novac za to biće izdvojen iz lokalnog budžeta, kao i za još jedan deo saobraćajnice koja bi trebalo da bude završena u narednih dvadesetak dana.
Jelovnik inspirisan monaškom tradicijom
Na jelovniku se nalaze jela poput "posnog pasulja sa suvim šljivama", "proje sa koprivom" i "pita od heljde". Sva jela pripremaju se od organskih sastojaka, uzgajanih u okolini, prateći stroge postulate monaške ishrane.
Ambijent koji odiše duhovnošću
Enterijer restorana osmišljen je tako da podseća na manastirske trpezarije, sa drvenim stolovima, ikonama i svećama koje doprinose autentičnoj atmosferi.
"Manastirska trpeza" nije samo restoran, već mesto gde se tradicija, duhovnost i gastronomija spajaju, pružajući posetiocima jedinstven doživljaj srpske kulturne baštine.
Dvoboji u Beogradu: Kada su čast i ljubav odlučivane pištoljem
U 19. i početkom 20. veka Beograd nije bio samo centar politike i trgovine, već i mesto gde su se sporovi često rešavali – dvobojem. Iako zvuči kao scena iz romana, dvoboji su zaista bili prisutni u srpskom društvu, naročito među oficirima, političarima i uglednim građanima.
Čovek koji je zavoleo srpski narod više od mnogih domaćih sinova - Arčibald Rajs, stranac u Srbiji, srce na Kajmakčalanu
Kada je 1914. godine stigao u ratom zahvaćenu Srbiju, švajcarski naučnik Arčibald Rajs nije mogao ni da nasluti da će ova zemlja postati njegova druga domovina. Došao je da beleži zločine nad civilima, a ostao zauvek u srcima Srba – toliko da mu je srce posle smrti preneto na Kajmakčalan, među vojnike koje je voleo.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Komentari(0)